Захарија 7:1 И догоди се четврте године цара Дарија, реч о ГОСПОД дође Захарији четвртог дана деветог месеца увече у Цхислеу; 7:2 Када су послали у дом Божији Шерезера и Регемелеха, и њихови људи, да се моле пред Господом, 7:3 И да разговара са свештеницима који су били у дому Господњем војскама и пророцима говорећи: да плачем у петом месецу, одвајајући се, као што сам радио ових толико година? 7:4 Тада ми дође реч Господа над војскама говорећи: 7:5 Говори свему народу у земљи и свештеницима говорећи: Када постили сте и туговали у петом и седмом месецу, чак тих седамдесет године, јесте ли ви уопште постили мени, чак и мени? 7:6 И када сте јели и када сте пили, нисте јели сами, и пијте за себе? 7:7 Зар не треба да чујете речи које је ГОСПОД повикао преко првих пророка, када је Јерусалим био насељен и у благостању, и градови од тога око ње, када су људи населили југ и равницу? 7:8 И дође реч Господња Захарији говорећи: 7:9 Овако говори Господ над војскама говорећи: Извршите прави суд и покажите милост и самилост сваки брату своме: 7:10 И не угњетавајте удовицу, ни сирочад, ни странца, ни онога сиромашан; и нека нико од вас не замишља зло против свог брата у вашем срце. 7:11 Али они одбише да послушају, и повукоше раме, и стадоше уши њихове да не чују. 7:12 Да, начинили су своја срца као непоколебљив камен, да не чују закон и речи које је Господ над војскама послао у свом духу од бивших пророка: зато дође велики гнев од Господа домаћини. 7:13 Зато се догоди да како је викао, а они не хтеше да чују; па повикаше, а ја не чујем, говори Господ над војскама. 7:14 Али ја сам их расејао вихором међу све народе које су они није знао. Тако је земља била пуста за њима, да нико није прошао кроз ни вратили се: јер су земљу пријатну пусту оставили.