Захарија
7:1 И догоди се четврте године цара Дарија, реч о
ГОСПОД дође Захарији четвртог дана деветог месеца увече
у Цхислеу;
7:2 Када су послали у дом Божији Шерезера и Регемелеха, и
њихови људи, да се моле пред Господом,
7:3 И да разговара са свештеницима који су били у дому Господњем
војскама и пророцима говорећи: да плачем у петом месецу,
одвајајући се, као што сам радио ових толико година?
7:4 Тада ми дође реч Господа над војскама говорећи:
7:5 Говори свему народу у земљи и свештеницима говорећи: Када
постили сте и туговали у петом и седмом месецу, чак тих седамдесет
године, јесте ли ви уопште постили мени, чак и мени?
7:6 И када сте јели и када сте пили, нисте јели
сами, и пијте за себе?
7:7 Зар не треба да чујете речи које је ГОСПОД повикао преко првих
пророка, када је Јерусалим био насељен и у благостању, и градови
од тога око ње, када су људи населили југ и равницу?
7:8 И дође реч Господња Захарији говорећи:
7:9 Овако говори Господ над војскама говорећи: Извршите прави суд и покажите
милост и самилост сваки брату своме:
7:10 И не угњетавајте удовицу, ни сирочад, ни странца, ни онога
сиромашан; и нека нико од вас не замишља зло против свог брата у вашем
срце.
7:11 Али они одбише да послушају, и повукоше раме, и стадоше
уши њихове да не чују.
7:12 Да, начинили су своја срца као непоколебљив камен, да не чују
закон и речи које је Господ над војскама послао у свом духу
од бивших пророка: зато дође велики гнев од Господа
домаћини.
7:13 Зато се догоди да како је викао, а они не хтеше да чују;
па повикаше, а ја не чујем, говори Господ над војскама.
7:14 Али ја сам их расејао вихором међу све народе које су они
није знао. Тако је земља била пуста за њима, да нико није прошао
кроз ни вратили се: јер су земљу пријатну пусту оставили.