Премудрост Соломонова
12:1 Јер је Твој нетрулежни Дух у свему.
12:2 Зато мало-помало кажњаваш оне који вређају, и
опомену их подсећајући их на оно што су увредили,
да, оставивши зло своје, поверују у тебе, Господе.
12:3 Јер је твоја воља била да рукама наших отаца уништиш обоје
стари становници твоје свете земље,
12:4 Кога си мрзео јер је радио најодвратнија дела враџбина и злих
жртве;
12:5 А такође и оне немилосрдне убице деце и прождирање људи
месо и крвне празнике,
12:6 Са својим свештеницима из средине њихове идолопоклоничке екипе, и
родитељи, који су својим рукама убијали душе без помоћи:
12:7 Да би земља, коју си ценио изнад свих других, добила а
достојна колонија деце Божије.
12:8 Али и оне које си поштедео као људе, и послао осе,
претече војске твоје, да их мало и мало уништиш.
12:9 Не да ниси био у стању да доведеш безбожника под руку
праведни у боју, или да их одмах погубе са зверовима суровим, или
једном грубом речју:
12:10 Али извршавајући своје пресуде над њима мало и мало, ти си дао
место покајања, не знајући да су неваљали
генерације, и да се у њима изнедрила њихова злоба и да је њихова
размишљање се никада не би променило.
12:11 Јер беше проклето семе од почетка; ни ти од страха
од било ког човека дајте им помиловање за оно у чему су згрешили.
12:12 Јер ко ће рећи: Шта си учинио? или ко ће се супротставити твојој
пресуда? или ко ће те оптужити за народе који гину, кога
ти си направио? или ко ће доћи да стане против тебе, да се освети
неправедни људи?
12:13 Јер нити постоји Бог осим тебе који брине за све, коме ти
могао би показати да твој суд није неправедан.
12:14 Ни краљ ни тиранин неће моћи окренути своје лице против тебе
сваког кога си казнио.
12:15 Дакле, пошто си и сам праведан, ти наређујеш све
праведно: мислећи да није у складу с твојом моћи да га осудиш
који није заслужио да буде кажњен.
12:16 Јер је твоја моћ почетак праведности, и зато што си ти
Господа свих, чини те да будеш милостив према свима.
12:17 Јер кад људи неће веровати да си пун моћи, ти
покажи своју снагу, и међу онима који то знају чини њихову
смелост манифестује.
12:18 Али ти, савладавајући своју моћ, суди правично, а нама наређује
велику наклоност: јер можеш користити моћ када хоћеш.
12:19 Али таквим делима си научио свој народ да праведник треба
буди милостив и учинио си своју децу добром надом коју си ти
даје покајање за грехе.
12:20 Јер ако си казнио непријатеље своје деце и осуђене
до смрти, са таквим промишљањем, дајући им време и место, при чему
могли би се избавити од своје злобе:
12:21 Са колико си опрезношћу судио својим синовима,
чије си се очеве заклео и склопио завете добрих обећања?
12:22 Дакле, док нас ти кажњаваш, ти бичујеш наше непријатеље
хиљаду пута више, са намером да, када судимо, треба
пажљиво размисли о твојој доброти, и када смо сами осуђени, ми
треба тражити милост.
12:23 Зато, док су људи живели раскалашено и неправедно, ти
намучио их сопственим гадостима.
12:24 Јер су залутали веома далеко на путевима заблуде и држали су их
богови, који су чак и међу зверима својих непријатеља били презрени, биће
преварени, као деца без разумевања.
12:25 Зато њима, као деци без разума, ти
није послао пресуду да им се руга.
12:26 Али они који се не би реформисали тим исправљањем, у коме је он
забављајући се с њима, осетиће суд достојан Бога.
12:27 Јер, гле, за шта су се замерили, кад су кажњени, то
је, за оне за које су мислили да су богови; [сада] кажњен у њима,
када су то видели, признали су га за истинитог Бога, кога пре
порицали су да знају: и због тога их је снашла крајња осуда.