На мало
11:1 После ових ствари, Товија је отишао својим путем хвалећи Бога које је дао
му успешан пут, и благослови Рагуила и Едну своју жену, и пође
на свом путу док се нису приближили Ниниви.
11:2 Тада Рафаило рече Товији: Знаш, брате, како си отишао
твој отац:
11:3 Пожуримо пред женом твојом и спремимо кућу.
11:4 И узми у своју руку жуч рибе. Тако су отишли својим путем, и
пас је кренуо за њима.
11:5 Сада је Ана седела гледајући према путу за свог сина.
11:6 И видевши да долази, рече оцу његовом: Ево ти сина
долази и човек који је ишао с њим.
11:7 Тада рече Рафаило: Знам, Товија, да ће твој отац отворити очи.
11:8 Зато му помажи очи жучом и убодом
тиме ће се трљати, и бјелина ће отпасти, и он ће
видимо се.
11:9 Тада је Ана истрчала, пала на врат своме сину и рекла да
него, Видевши те, сине мој, од сада сам задовољан да
умрети. И обојица су плакали.
11:10 И Товит изиђе на врата, и спотакну се, али његов син потрча
њему,
11:11 И ухвати оца свога, и удари жуч на очеве
очи говорећи: Надај се, оче мој.
11:12 И кад су му очи почеле паметовати, протрљао их је;
11:13 И бјелина се са углова његових очију нагомилала: и кад је
видео свог сина, пао му је на врат.
11:14 И заплака и рече: Благословен си Боже, и благословено име твоје
заувек; и благословени сви свети анђели твоји:
11:15 Јер си бичевао, и смиловао си се на мене, јер, гле, ја видим своје
сина Товије. И оде син његов обрадован и јави оцу свом великом
ствари које су му се десиле у медијима.
11:16 Тада Товит изиђе у сусрет снахи својој на вратима Ниниве,
радујући се и хвалећи Бога;
био је прогледао.
11:17 Али Товија захвали пред њима, јер се Бог смиловао на њега. И
кад се приближи Сари снахи својој, благослови је говорећи:
Добродошла си, кћери: благословен је Бог који те је довео
нас, и благословени отац твој и мајка твоја. И међу њима је било весеља
сва његова браћа која беху у Ниниви.
11:18 И дођоше Ахијахар и Насва, син брата његовог.
11:19 И Товијино венчање се одржавало седам дана са великом радошћу.