На мало 11:1 После ових ствари, Товија је отишао својим путем хвалећи Бога које је дао му успешан пут, и благослови Рагуила и Едну своју жену, и пође на свом путу док се нису приближили Ниниви. 11:2 Тада Рафаило рече Товији: Знаш, брате, како си отишао твој отац: 11:3 Пожуримо пред женом твојом и спремимо кућу. 11:4 И узми у своју руку жуч рибе. Тако су отишли својим путем, и пас је кренуо за њима. 11:5 Сада је Ана седела гледајући према путу за свог сина. 11:6 И видевши да долази, рече оцу његовом: Ево ти сина долази и човек који је ишао с њим. 11:7 Тада рече Рафаило: Знам, Товија, да ће твој отац отворити очи. 11:8 Зато му помажи очи жучом и убодом тиме ће се трљати, и бјелина ће отпасти, и он ће видимо се. 11:9 Тада је Ана истрчала, пала на врат своме сину и рекла да него, Видевши те, сине мој, од сада сам задовољан да умрети. И обојица су плакали. 11:10 И Товит изиђе на врата, и спотакну се, али његов син потрча њему, 11:11 И ухвати оца свога, и удари жуч на очеве очи говорећи: Надај се, оче мој. 11:12 И кад су му очи почеле паметовати, протрљао их је; 11:13 И бјелина се са углова његових очију нагомилала: и кад је видео свог сина, пао му је на врат. 11:14 И заплака и рече: Благословен си Боже, и благословено име твоје заувек; и благословени сви свети анђели твоји: 11:15 Јер си бичевао, и смиловао си се на мене, јер, гле, ја видим своје сина Товије. И оде син његов обрадован и јави оцу свом великом ствари које су му се десиле у медијима. 11:16 Тада Товит изиђе у сусрет снахи својој на вратима Ниниве, радујући се и хвалећи Бога; био је прогледао. 11:17 Али Товија захвали пред њима, јер се Бог смиловао на њега. И кад се приближи Сари снахи својој, благослови је говорећи: Добродошла си, кћери: благословен је Бог који те је довео нас, и благословени отац твој и мајка твоја. И међу њима је било весеља сва његова браћа која беху у Ниниви. 11:18 И дођоше Ахијахар и Насва, син брата његовог. 11:19 И Товијино венчање се одржавало седам дана са великом радошћу.