На мало 10:1 А Товит отац његов броји сваки дан, и када дане путовања истекли су, а нису дошли, 10:2 Тада Товит рече: Јесу ли заробљени? или је Габаел мртав, а нема човек да му да новац? 10:3 Зато му је било веома жао. 10:4 Тада му жена рече: Мој син је мртав, јер остаје дуго; и она поче да га оплакује и рече: 10:5 Сада ништа не марим, сине мој, пошто сам те пустио, светлост моје очи. 10:6 Коме Товит рече: Ћути, не брини, јер је сигуран. 10:7 Али она рече: Ћути и не заваравај ме; мој син је мртав. И сваки дан је излазила на пут којим су ишли, и није јела меса дању, и није престајала целе ноћи да оплакује свог сина Товије, док није истекло четрнаест дана венчања које је Рагуел имао заклео се да ту треба да проведе. Тада Товија рече Рагуилу: Пусти ме, јер мој отац и моја мајка више не траже да ме виде. 10:8 Али његов свекар му рече: Остани са мном и послаћу твог оца, и они ће му рећи како ствари иду с тобом. 10:9 Али Товија рече: Не; али ме пусти код оца. 10:10 Тада Рагуел устаде и даде му Сару жену своју и половину имања, слуге, и стока, и новац: 10:11 И благослови их, и отпусти их говорећи: Бог небески дај срећан вам пут, децо моја. 10:12 И рече кћери својој: Поштуј таста свога и свекрву своју, који су сада твоји родитељи, да чујем добар глас о теби. И он пољубио је. Една је такође рекла Товији: врати те Господ небески, драги мој брате, и дај ми да видим твоју децу своје кћери Саро пре него што умрем, да се радујем пред Господом: гле, предајем моја ћерка теби од посебног поверења; где су немој је молити зла.