На мало
10:1 А Товит отац његов броји сваки дан, и када дане путовања
истекли су, а нису дошли,
10:2 Тада Товит рече: Јесу ли заробљени? или је Габаел мртав, а нема
човек да му да новац?
10:3 Зато му је било веома жао.
10:4 Тада му жена рече: Мој син је мртав, јер остаје дуго; и
она поче да га оплакује и рече:
10:5 Сада ништа не марим, сине мој, пошто сам те пустио, светлост
моје очи.
10:6 Коме Товит рече: Ћути, не брини, јер је сигуран.
10:7 Али она рече: Ћути и не заваравај ме; мој син је мртав. И
сваки дан је излазила на пут којим су ишли, и није јела меса
дању, и није престајала целе ноћи да оплакује свог сина Товије,
док није истекло четрнаест дана венчања које је Рагуел имао
заклео се да ту треба да проведе. Тада Товија рече Рагуилу: Пусти ме,
јер мој отац и моја мајка више не траже да ме виде.
10:8 Али његов свекар му рече: Остани са мном и послаћу
твог оца, и они ће му рећи како ствари иду с тобом.
10:9 Али Товија рече: Не; али ме пусти код оца.
10:10 Тада Рагуел устаде и даде му Сару жену своју и половину имања,
слуге, и стока, и новац:
10:11 И благослови их, и отпусти их говорећи: Бог небески дај
срећан вам пут, децо моја.
10:12 И рече кћери својој: Поштуј таста свога и свекрву своју,
који су сада твоји родитељи, да чујем добар глас о теби. И он
пољубио је. Една је такође рекла Товији: врати те Господ небески,
драги мој брате, и дај ми да видим твоју децу своје кћери
Саро пре него што умрем, да се радујем пред Господом: гле, предајем
моја ћерка теби од посебног поверења; где су немој је молити
зла.