На мало 7:1 И кад дођоше у Екбатан, дођоше у кућу Рагуилову, и срете их Сара, и пошто се поздравише, доведе их у кућу. 7:2 Тада Рагуел рече Едни својој жени: Како је овај младић сличан Товиту мој рођак! 7:3 И упита их Рагуел: Одакле сте, браћо? Коме су рекли, Ми смо од синова Нефталимових, који су заробљени у Ниниви. 7:4 Тада им рече: Познајете ли Товита нашег рођака? А они су рекли: Ми знати га. Затим рече: Да ли је добро? 7:5 А они рекоше: и жив је и здрав, а Товија рече: Он је мој отац. 7:6 Тада Рагуел скочи, пољуби га и заплака, 7:7 И благослови га и рече му: ти си син поштеног и добар човек. Али чувши да је Товит слеп, ожалости се, и плакао. 7:8 И исто тако Една његова жена и Сара његова кћи су плакали. Штавише они весело их угостио; а након тога су убили овна стадо, поставили су залихе меса на сто. Тада је Товија рекао Рафаилу: Брате Азарије, говори о оним стварима о којима си говорио у начин, и нека овај посао буде послат. 7:9 Тако је пренео ствар Рагуилу, и Рагуел рече Товији: Једите и пијте, и веселите се: 7:10 Јер је добро да ожениш моју кћер; ипак ја објавиће ти истину. 7:11 Дао сам своју ћерку за седморо људи, који су умрли те ноћи уђоше к њој: али за сада буди весела. Али Тобијас рекао: Нећу ништа јести овде, док се не договоримо и не закунемо једни другима. 7:12 Рагуел рече: Онда је узмите од сада према начину, јер ти си њен рођак, а она је твоја, и дао ти је милостиви Бог добар успех у свему. 7:13 Затим је позвао своју кћер Сару, и она је дошла свом оцу, а он узевши је за руку и даде је за жену Товији говорећи: Ево. узми је по закону Мојсијевом и одведи је своме оцу. И он благословио их; 7:14 И назва Едну своју жену, и узе папир, и напише инструмент завета, и запечатио га. 7:15 Онда су почели да једу. 7:16 Након што је Рагуел позвао своју жену Едну и рекао јој: Сестро, припреми се другу одају, и уведите је тамо. 7:17 А када је учинила како јој је рекао, она је доведе тамо: и она заплака и прими сузе кћери своје и рече да њеној, 7:18 Утеши се, кћери моја; дај ти Господ неба и земље радости због ове твоје туге: утеши се, кћери моја.