На мало
7:1 И кад дођоше у Екбатан, дођоше у кућу Рагуилову,
и срете их Сара, и пошто се поздравише, доведе
их у кућу.
7:2 Тада Рагуел рече Едни својој жени: Како је овај младић сличан Товиту
мој рођак!
7:3 И упита их Рагуел: Одакле сте, браћо? Коме су рекли,
Ми смо од синова Нефталимових, који су заробљени у Ниниви.
7:4 Тада им рече: Познајете ли Товита нашег рођака? А они су рекли: Ми
знати га. Затим рече: Да ли је добро?
7:5 А они рекоше: и жив је и здрав, а Товија рече: Он
је мој отац.
7:6 Тада Рагуел скочи, пољуби га и заплака,
7:7 И благослови га и рече му: ти си син поштеног и
добар човек. Али чувши да је Товит слеп, ожалости се,
и плакао.
7:8 И исто тако Една његова жена и Сара његова кћи су плакали. Штавише они
весело их угостио; а након тога су убили овна
стадо, поставили су залихе меса на сто. Тада је Товија рекао Рафаилу:
Брате Азарије, говори о оним стварима о којима си говорио у
начин, и нека овај посао буде послат.
7:9 Тако је пренео ствар Рагуилу, и Рагуел рече Товији:
Једите и пијте, и веселите се:
7:10 Јер је добро да ожениш моју кћер; ипак ја
објавиће ти истину.
7:11 Дао сам своју ћерку за седморо људи, који су умрли те ноћи
уђоше к њој: али за сада буди весела. Али Тобијас
рекао: Нећу ништа јести овде, док се не договоримо и не закунемо једни другима.
7:12 Рагуел рече: Онда је узмите од сада према начину, јер
ти си њен рођак, а она је твоја, и дао ти је милостиви Бог
добар успех у свему.
7:13 Затим је позвао своју кћер Сару, и она је дошла свом оцу, а он
узевши је за руку и даде је за жену Товији говорећи: Ево.
узми је по закону Мојсијевом и одведи је своме оцу. И он
благословио их;
7:14 И назва Едну своју жену, и узе папир, и напише инструмент
завета, и запечатио га.
7:15 Онда су почели да једу.
7:16 Након што је Рагуел позвао своју жену Едну и рекао јој: Сестро, припреми се
другу одају, и уведите је тамо.
7:17 А када је учинила како јој је рекао, она је доведе тамо:
и она заплака и прими сузе кћери своје и рече да
њеној,
7:18 Утеши се, кћери моја; дај ти Господ неба и земље
радости због ове твоје туге: утеши се, кћери моја.