На мало
5:1 Тада Товија одговори и рече: Оче, учинићу све што ти
заповедио си ми:
5:2 Али како да примим новац, кад га не познајем?
5:3 Затим му је дао рукопис и рекао му: Тражи себи човека
који може ићи с тобом док сам још жив, и даћу му плату;
и иди и прими новац.
5:4 Зато када је отишао да тражи човека, нашао је Рафаила који је био
анђео.
5:5 Али он није знао; а он му рече: Можеш ли са мном у Рагес?
и да ли добро познајеш та места?
5:6 Коме анђео рече: Поћи ћу с тобом, и добро знам пут.
јер сам преноћио код нашег брата Гаваила.
5:7 Тада му Товија рече: Остани за мене док не кажем свом оцу.
5:8 Тада му рече: Иди и не задржавај се. Па је ушао и рекао својим
оче, ево нашао сам једнога који ће са мном. Затим је рекао,
Позови га к мени да знам из ког је племена и да ли је
поузданог човека да пође с тобом.
5:9 Позва га, и уђе, и поздравише се.
5:10 Тада му Товит рече: Брате, покажи ми из ког племена и породице си
уметност.
5:11 Коме је рекао: Тражиш ли племе или породицу, или најамника
ићи са својим сином? Тада му Товит рече: Ја бих знао, брате, твоје
род и име.
5:12 Тада рече: Ја сам Азарија, син Ананије великог и твог
браћо.
5:13 Тада Товит рече: Добродошао си, брате; не љути се сада на мене,
јер сам питао да знам твоје племе и твој род; јер си ти
брате мој поштеног и доброг рода: јер познајем Ананију и
Јонате, синови тог великог Самаје, док смо заједно ишли у Јерусалим
да се поклони, и принесе првенце и десетине плодова; и
нису били заведени грешком наше браће: брате мој, ти
уметност добре залихе.
5:14 Али реци ми, коју плату да ти дам? хоћеш ли драхму дневно, и
ствари које су неопходне, као мом рођеном сину?
5:15 Да, штавише, ако се вратите здрави, ја ћу додати нешто на вашу плату.
5:16 Тако да су били задовољни. Затим рече Товији: Припреми се
пут, и Бог ти шаље добар пут. А када је његов син имао
припремио све за пут, његов отац је рекао: Иди ти с овим
човече и Бог, који пребиваш на небесима, нека буде успеха на твом путу и
анђео Божији ти прави друштво. Тако су изашли обоје, и млади
мушки пас са њима.
5:17 Али мајка његова Ана заплака и рече Товиту: Зашто си отпустио наше
сине? није ли он штап наше руке да улази и излази пред нама?
5:18 Не будите похлепни додавати новац новцу, него нека буде као отпад
нашег детета.
5:19 Јер нам је довољно оно што нам је Господ дао да живимо.
5:20 Тада јој Товит рече: Не пази, сестро моја; он ће се вратити
сигурност, и твоје ће га очи видети.
5:21 Јер ће га добри анђео правити, и његово путовање ће бити
успешан, и он ће се вратити здрав.
5:22 Онда је прекинула плач.