На мало 5:1 Тада Товија одговори и рече: Оче, учинићу све што ти заповедио си ми: 5:2 Али како да примим новац, кад га не познајем? 5:3 Затим му је дао рукопис и рекао му: Тражи себи човека који може ићи с тобом док сам још жив, и даћу му плату; и иди и прими новац. 5:4 Зато када је отишао да тражи човека, нашао је Рафаила који је био анђео. 5:5 Али он није знао; а он му рече: Можеш ли са мном у Рагес? и да ли добро познајеш та места? 5:6 Коме анђео рече: Поћи ћу с тобом, и добро знам пут. јер сам преноћио код нашег брата Гаваила. 5:7 Тада му Товија рече: Остани за мене док не кажем свом оцу. 5:8 Тада му рече: Иди и не задржавај се. Па је ушао и рекао својим оче, ево нашао сам једнога који ће са мном. Затим је рекао, Позови га к мени да знам из ког је племена и да ли је поузданог човека да пође с тобом. 5:9 Позва га, и уђе, и поздравише се. 5:10 Тада му Товит рече: Брате, покажи ми из ког племена и породице си уметност. 5:11 Коме је рекао: Тражиш ли племе или породицу, или најамника ићи са својим сином? Тада му Товит рече: Ја бих знао, брате, твоје род и име. 5:12 Тада рече: Ја сам Азарија, син Ананије великог и твог браћо. 5:13 Тада Товит рече: Добродошао си, брате; не љути се сада на мене, јер сам питао да знам твоје племе и твој род; јер си ти брате мој поштеног и доброг рода: јер познајем Ананију и Јонате, синови тог великог Самаје, док смо заједно ишли у Јерусалим да се поклони, и принесе првенце и десетине плодова; и нису били заведени грешком наше браће: брате мој, ти уметност добре залихе. 5:14 Али реци ми, коју плату да ти дам? хоћеш ли драхму дневно, и ствари које су неопходне, као мом рођеном сину? 5:15 Да, штавише, ако се вратите здрави, ја ћу додати нешто на вашу плату. 5:16 Тако да су били задовољни. Затим рече Товији: Припреми се пут, и Бог ти шаље добар пут. А када је његов син имао припремио све за пут, његов отац је рекао: Иди ти с овим човече и Бог, који пребиваш на небесима, нека буде успеха на твом путу и анђео Божији ти прави друштво. Тако су изашли обоје, и млади мушки пас са њима. 5:17 Али мајка његова Ана заплака и рече Товиту: Зашто си отпустио наше сине? није ли он штап наше руке да улази и излази пред нама? 5:18 Не будите похлепни додавати новац новцу, него нека буде као отпад нашег детета. 5:19 Јер нам је довољно оно што нам је Господ дао да живимо. 5:20 Тада јој Товит рече: Не пази, сестро моја; он ће се вратити сигурност, и твоје ће га очи видети. 5:21 Јер ће га добри анђео правити, и његово путовање ће бити успешан, и он ће се вратити здрав. 5:22 Онда је прекинула плач.