На мало 2:1 А кад сам се поново вратио кући, и моја жена Ана ми је враћена, са мојим сином Товијом, на празник Педесетнице, који је свети празник од седам недеља, припремљена ми је добра вечера, у којој сам сео да једе. 2:2 А кад видех изобиље меса, рекох сину своме: Иди и донеси шта сиротиња ма кога нађеш од наше браће, на кога се сећаш Господ; и ево, ја се задржавам за тебе. 2:3 Али он опет дође и рече: Оче, један је од нашег народа задављен, и је избачен на пијаци. 2:4 Онда пре него што сам окусио било какво месо, кренуо сам и узео га собу до заласка сунца. 2:5 Онда сам се вратио, и опрао се, и јео своје месо у тешком стању, 2:6 Сећајући се оног Амосовог пророчанства, како је рекао, биће ваши празници претворио се у тугу, и све твоје весеље у јадиковање. 2:7 Зато сам плакао, и по заласку сунца отишао сам и направио а гроб, и сахранио га. 2:8 Али моји суседи су ми се ругали и говорили: Овај човек се још не боји да буде погубљен због овога: који је побегао; а ипак, гле, он сахрањује опет мртав. 2:9 Исте ноћи и ја се вратих са погреба, и заспах крај зида моја авлија је била загађена и моје лице је било откривено: 2:10 И нисам знао да су у зиду врапци и да су моје очи отворене, врапци су утишали топлу балегу у моје очи, и дошла је бјелина у мојим очима: и отишао сам код лекара, али ми нису помогли: штавише, Ахиахар ме је хранио док нисам отишао у Елимаиду. 2:11 И моја жена Ана је узимала женске послове. 2:12 И када их је послала кући власницима, они су јој исплатили плату, и дао и њој поред клинца. 2:13 И кад је то било у мојој кући и почело да плаче, рекох јој: Од одакле је ово дете? није украдено? дати га власницима; јер јесте није дозвољено јести ништа што је украдено. 2:14 Али она ми одговори: Дато је на дар више од плате. Ја јој, међутим, нисам веровао, већ сам је замолио да то преда власницима: и Био сам постиђен на њу. Али она ми одговори: Где је твоја милостиња и твоја праведна дела? ето ти и сва дела твоја су позната.