На мало
2:1 А кад сам се поново вратио кући, и моја жена Ана ми је враћена,
са мојим сином Товијом, на празник Педесетнице, који је свети празник
од седам недеља, припремљена ми је добра вечера, у којој сам
сео да једе.
2:2 А кад видех изобиље меса, рекох сину своме: Иди и донеси шта
сиротиња ма кога нађеш од наше браће, на кога се сећаш
Господ; и ево, ја се задржавам за тебе.
2:3 Али он опет дође и рече: Оче, један је од нашег народа задављен, и
је избачен на пијаци.
2:4 Онда пре него што сам окусио било какво месо, кренуо сам и узео га
собу до заласка сунца.
2:5 Онда сам се вратио, и опрао се, и јео своје месо у тешком стању,
2:6 Сећајући се оног Амосовог пророчанства, како је рекао, биће ваши празници
претворио се у тугу, и све твоје весеље у јадиковање.
2:7 Зато сам плакао, и по заласку сунца отишао сам и направио а
гроб, и сахранио га.
2:8 Али моји суседи су ми се ругали и говорили: Овај човек се још не боји да буде
погубљен због овога: који је побегао; а ипак, гле, он сахрањује
опет мртав.
2:9 Исте ноћи и ја се вратих са погреба, и заспах крај зида
моја авлија је била загађена и моје лице је било откривено:
2:10 И нисам знао да су у зиду врапци и да су моје очи
отворене, врапци су утишали топлу балегу у моје очи, и дошла је бјелина
у мојим очима: и отишао сам код лекара, али ми нису помогли:
штавише, Ахиахар ме је хранио док нисам отишао у Елимаиду.
2:11 И моја жена Ана је узимала женске послове.
2:12 И када их је послала кући власницима, они су јој исплатили плату, и
дао и њој поред клинца.
2:13 И кад је то било у мојој кући и почело да плаче, рекох јој: Од
одакле је ово дете? није украдено? дати га власницима; јер јесте
није дозвољено јести ништа што је украдено.
2:14 Али она ми одговори: Дато је на дар више од плате.
Ја јој, међутим, нисам веровао, већ сам је замолио да то преда власницима: и
Био сам постиђен на њу. Али она ми одговори: Где је твоја милостиња и
твоја праведна дела? ето ти и сва дела твоја су позната.