Сусанна 1:1 У Вавилону је живео човек по имену Јоаким. 1:2 И узе жену која се звала Сузана, кћер Хелкијина, а веома лепа жена, која се бојала Господа. 1:3 И родитељи њени беху праведни, и поучаваше кћер своју Мојсијев закон. 1:4 А Јоаким је био велики богат човек, и имао је лепу башту која се придружила његовом кућа: и к њему су прибегавали Јевреји; јер је био часнији од сви остали. 1:5 Исте године су постављена двојица старих људи који ће бити судије, о којима је Господ говорио, да је зло дошло из Вавилона од древних судија, који су као да управљају народом. 1:6 Ови су држали много у Јоакимовој кући, и све што је било у закону дошао к њима. 1:7 А када су људи отишли у подне, Сузана је ушла у њу мужевљев врт за шетњу. 1:8 И два старца су је виђала како улази сваки дан и хода; тако да њихова пожуда се распламсала према њој. 1:9 И они су изопачили свој ум, и одвратили очи своје, да они можда неће гледати у небо, нити памтити праведне пресуде. 1:10 И премда су обојица били рањени њеном љубављу, али нису смели ни једно показати друга његова туга. 1:11 Јер су се стидели да објаве своју пожуду коју су желели да имају да радим са њом. 1:12 Па ипак су марљиво посматрали из дана у дан да би је видели. 1:13 А један рече другоме: хајдемо кући, јер је вечера време. 1:14 Па кад изиђоше, раставише се једно од другог, и вративши се поново дошли су на исто место; а после тога су имали питали једни друге за узрок, признали су своју пожуду: тада одредио им време заједно, када би је могли наћи саму. 1:15 И испало је, како су гледали право време, она је ушла као и раније са само две служавке, а она је желела да се умије у башти: за било је вруће. 1:16 И тамо није било тела осим двојице старешина, који су се сакрили себе, и посматрали је. 1:17 Затим је рекла својим слушкињама: Донесите ми уље и лоптице за прање и затворите баштенска врата, да се оперем. 1:18 И учинише како им је рекла, и затворише баштенска врата, и изиђоше сами на тајна врата да донесу ствари које је наредила њих: али не видеше старешине, јер беху скривени. 1:19 А кад су слушкиње изашле, две старешине устадоше и отрчаше у она, говорећи, 1:20 Гле, врата врта су затворена, да нас нико не види, а ми смо унутра љубав с тобом; зато пристани на нас и лези с нама. 1:21 Ако не желиш, сведочићемо против тебе, да је младић био с тобом, и зато си отпустио своје слушкиње од себе. 1:22 Тада Сузана уздахну и рече: Стегнута сам са свих страна, јер ако уради ово, то је за мене смрт; и ако то не учиним, не могу побећи руке. 1:23 Боље ми је да паднем у твоје руке, и да то не учиним, него да грешим пред Господом. 1:24 С тим је Сузана завапила из свег гласа, а два старца повикаше против ње. 1:25 Онда је отрчао онај и отворио баштенска врата. 1:26 Кад су слуге у кући чуле вапај у врту, они појурила на приватна врата, да види шта јој је учињено. 1:27 Али када су старешине објавиле своју ствар, слуге су биле веома постиђен: јер никада није било таквог извештаја о Сузани. 1:28 И догоди се сутрадан кад се народ скупи код ње мужа Јоакима, дошла су и два старца пуни несташне маште против Сузане да је убије; 1:29 И рече пред народом: пошаљите по Сузану, кћер Хелкијину, Јоакимова жена. И тако су послали. 1:30 Тако је дошла са својим оцем и мајком, својом децом, и свим њом родбински. 1:31 Сада је Сузана била веома деликатна жена, и лепа за посматрање. 1:32 И ови зли људи заповедише да јој открију лице, (јер је она била покривени) да би се испунили њеном лепотом. 1:33 Зато су њени пријатељи и сви који су је видели плакали. 1:34 Тада две старешине устадоше усред народа и положише своје руке на њеној глави. 1:35 И она плачући погледа према небу, јер се срце њено узда у Господе. 1:36 И рекоше старешине: Док смо ходали сами у башти, дошла је ова жена унутра са две слушкиње, и затворио баштенска врата, и испратио слушкиње. 1:37 Тада приђе к њој један младић, који се тамо сакри, и леже с њом. 1:38 Тада ми који стајасмо у углу баште, видевши ово зло, дотрчао до њих. 1:39 И када смо их видели заједно, човека нисмо могли да држимо, јер је био јачи од нас, отворио врата и искочио. 1:40 Али пошто смо узели ову жену, питали смо ко је младић, али она не би нам рекао: ове ствари сведочимо. 1:41 Тада им је скупштина поверовала као старешине и судије народа: па је осудише на смрт. 1:42 Тада Сузана повика из свег гласа и рече: О вечни Боже! који зна тајне и зна све ствари пре него што постану: 1:43 Ти знаш да су лажно сведочили против мене, и гле, морам умрети; док ја никада нисам радио такве ствари као што су ови људи злонамерно измишљен против мене. 1:44 И Господ чу глас њен. 1:45 Зато, када је одведена на смрт, Господ је подигао свети дух младог младића који се звао Данило: 1:46 Који завапи из свег гласа, ја сам чист од крви ове жене. 1:47 Тада их сав народ окрене према њему и рекоше: Шта то значе? речи које си изговорио? 1:48 И он је стајао усред њих рекао: Јесте ли ви толики будале, ви синови Израел, да без испитивања или знања о истини имате осудио кћер Израелову? 1:49 Вратите се поново на место суда, јер су лажно сведочили против ње. 1:50 Зато се сав народ поново ужурбано обрати, и старешине рекоше него: Дођи, седи међу нас и покажи нам, јер ти је Бог дао част старешине. 1:51 Тада им Данило рече: Оставите ову двојицу подаље једно од другог, и ја ћу их испитати. 1:52 И кад су их раздвојили један од другог, позва једног од њих, и рече му: ти који си остарео у злу, сада греси твоји које си починио раније су изашли на видело. 1:53 Јер си изрекао лажну пресуду и осудио си невине и пустио кривца на слободу; иако Господ каже: Невини и праведника не убиј. 1:54 А сад, ако си је видео, реци ми, под којим си дрветом видео друже се заједно? Ко је одговорио, Под мастиком. 1:55 А Данило рече: Добро; лагао си против своје главе; за чак је и сада анђео Божији примио Божју казну да те посече у два. 1:56 Зато га је оставио на страну, и наредио да доведу другог, и рекао је да њега, о ти семе Хананско, а не Јудино, лепота те је преварила, и пожуда је изопачила срце твоје. 1:57 Тако сте поступили са кћерима Израиљевим, а оне од страха са тобом, али кћи Јудина није хтела да те држи опачина. 1:58 Реци ми, дакле, под које си их дрво повео у друштво заједно? Ко одговори, Под црником. 1:59 Тада му Данило рече: Добро; лагао си и против својих глава: јер анђео Божији чека мачем да те пресече на два дела, да те уништи. 1:60 С тим је сав збор повикао из свег гласа и хвалио Бога, који спасава оне који се уздају у њега. 1:61 И устадоше против двојице старешина, јер их је Данило осудио лажни сведок својим устима: 1:62 И по Мојсијевом закону они су им учинили на такав начин злонамерно су намеравали да учине свом ближњем: и натерали су их смрти. Тако је невина крв спасена истог дана. 1:63 Зато су Хелкија и његова жена хвалили Бога за своју кћер Сузану, са Јоакимом њеним мужем и сав род, јер није било непоштење пронађено у њој. 1:64 Од тог дана па надаље Данило је имао велику репутацију у очима људи.