Сусанна
1:1 У Вавилону је живео човек по имену Јоаким.
1:2 И узе жену која се звала Сузана, кћер Хелкијина, а
веома лепа жена, која се бојала Господа.
1:3 И родитељи њени беху праведни, и поучаваше кћер своју
Мојсијев закон.
1:4 А Јоаким је био велики богат човек, и имао је лепу башту која се придружила његовом
кућа: и к њему су прибегавали Јевреји; јер је био часнији од
сви остали.
1:5 Исте године су постављена двојица старих људи који ће бити
судије, о којима је Господ говорио, да је зло дошло из Вавилона
од древних судија, који су као да управљају народом.
1:6 Ови су држали много у Јоакимовој кући, и све што је било у закону
дошао к њима.
1:7 А када су људи отишли у подне, Сузана је ушла у њу
мужевљев врт за шетњу.
1:8 И два старца су је виђала како улази сваки дан и хода; тако да
њихова пожуда се распламсала према њој.
1:9 И они су изопачили свој ум, и одвратили очи своје, да они
можда неће гледати у небо, нити памтити праведне пресуде.
1:10 И премда су обојица били рањени њеном љубављу, али нису смели ни једно показати
друга његова туга.
1:11 Јер су се стидели да објаве своју пожуду коју су желели да имају
да радим са њом.
1:12 Па ипак су марљиво посматрали из дана у дан да би је видели.
1:13 А један рече другоме: хајдемо кући, јер је вечера
време.
1:14 Па кад изиђоше, раставише се једно од другог, и
вративши се поново дошли су на исто место; а после тога су имали
питали једни друге за узрок, признали су своју пожуду: тада
одредио им време заједно, када би је могли наћи саму.
1:15 И испало је, како су гледали право време, она је ушла као и раније са
само две служавке, а она је желела да се умије у башти: за
било је вруће.
1:16 И тамо није било тела осим двојице старешина, који су се сакрили
себе, и посматрали је.
1:17 Затим је рекла својим слушкињама: Донесите ми уље и лоптице за прање и затворите
баштенска врата, да се оперем.
1:18 И учинише како им је рекла, и затворише баштенска врата, и изиђоше
сами на тајна врата да донесу ствари које је наредила
њих: али не видеше старешине, јер беху скривени.
1:19 А кад су слушкиње изашле, две старешине устадоше и отрчаше у
она, говорећи,
1:20 Гле, врата врта су затворена, да нас нико не види, а ми смо унутра
љубав с тобом; зато пристани на нас и лези с нама.
1:21 Ако не желиш, сведочићемо против тебе, да је младић
био с тобом, и зато си отпустио своје слушкиње од себе.
1:22 Тада Сузана уздахну и рече: Стегнута сам са свих страна, јер ако
уради ово, то је за мене смрт; и ако то не учиним, не могу побећи
руке.
1:23 Боље ми је да паднем у твоје руке, и да то не учиним, него да грешим
пред Господом.
1:24 С тим је Сузана завапила из свег гласа, а два старца повикаше
против ње.
1:25 Онда је отрчао онај и отворио баштенска врата.
1:26 Кад су слуге у кући чуле вапај у врту, они
појурила на приватна врата, да види шта јој је учињено.
1:27 Али када су старешине објавиле своју ствар, слуге су биле веома
постиђен: јер никада није било таквог извештаја о Сузани.
1:28 И догоди се сутрадан кад се народ скупи код ње
мужа Јоакима, дошла су и два старца пуни несташне маште
против Сузане да је убије;
1:29 И рече пред народом: пошаљите по Сузану, кћер Хелкијину,
Јоакимова жена. И тако су послали.
1:30 Тако је дошла са својим оцем и мајком, својом децом, и свим њом
родбински.
1:31 Сада је Сузана била веома деликатна жена, и лепа за посматрање.
1:32 И ови зли људи заповедише да јој открију лице, (јер је она била
покривени) да би се испунили њеном лепотом.
1:33 Зато су њени пријатељи и сви који су је видели плакали.
1:34 Тада две старешине устадоше усред народа и положише своје
руке на њеној глави.
1:35 И она плачући погледа према небу, јер се срце њено узда у
Господе.
1:36 И рекоше старешине: Док смо ходали сами у башти, дошла је ова жена
унутра са две слушкиње, и затворио баштенска врата, и испратио слушкиње.
1:37 Тада приђе к њој један младић, који се тамо сакри, и леже с њом.
1:38 Тада ми који стајасмо у углу баште, видевши ово зло,
дотрчао до њих.
1:39 И када смо их видели заједно, човека нисмо могли да држимо, јер је био
јачи од нас, отворио врата и искочио.
1:40 Али пошто смо узели ову жену, питали смо ко је младић, али она
не би нам рекао: ове ствари сведочимо.
1:41 Тада им је скупштина поверовала као старешине и судије
народа: па је осудише на смрт.
1:42 Тада Сузана повика из свег гласа и рече: О вечни Боже!
који зна тајне и зна све ствари пре него што постану:
1:43 Ти знаш да су лажно сведочили против мене, и гле,
морам умрети; док ја никада нисам радио такве ствари као што су ови људи
злонамерно измишљен против мене.
1:44 И Господ чу глас њен.
1:45 Зато, када је одведена на смрт, Господ је подигао
свети дух младог младића који се звао Данило:
1:46 Који завапи из свег гласа, ја сам чист од крви ове жене.
1:47 Тада их сав народ окрене према њему и рекоше: Шта то значе?
речи које си изговорио?
1:48 И он је стајао усред њих рекао: Јесте ли ви толики будале, ви синови
Израел, да без испитивања или знања о истини имате
осудио кћер Израелову?
1:49 Вратите се поново на место суда, јер су лажно сведочили
против ње.
1:50 Зато се сав народ поново ужурбано обрати, и старешине рекоше
него: Дођи, седи међу нас и покажи нам, јер ти је Бог дао
част старешине.
1:51 Тада им Данило рече: Оставите ову двојицу подаље једно од другог,
и ја ћу их испитати.
1:52 И кад су их раздвојили један од другог, позва једног од њих,
и рече му: ти који си остарео у злу, сада греси твоји
које си починио раније су изашли на видело.
1:53 Јер си изрекао лажну пресуду и осудио си невине
и пустио кривца на слободу; иако Господ каже: Невини и
праведника не убиј.
1:54 А сад, ако си је видео, реци ми, под којим си дрветом видео
друже се заједно? Ко је одговорио, Под мастиком.
1:55 А Данило рече: Добро; лагао си против своје главе; за
чак је и сада анђео Божији примио Божју казну да те посече
у два.
1:56 Зато га је оставио на страну, и наредио да доведу другог, и рекао је да
њега, о ти семе Хананско, а не Јудино, лепота те је преварила,
и пожуда је изопачила срце твоје.
1:57 Тако сте поступили са кћерима Израиљевим, а оне од страха
са тобом, али кћи Јудина није хтела да те држи
опачина.
1:58 Реци ми, дакле, под које си их дрво повео у друштво
заједно? Ко одговори, Под црником.
1:59 Тада му Данило рече: Добро; лагао си и против својих
глава: јер анђео Божији чека мачем да те пресече на два дела,
да те уништи.
1:60 С тим је сав збор повикао из свег гласа и хвалио Бога,
који спасава оне који се уздају у њега.
1:61 И устадоше против двојице старешина, јер их је Данило осудио
лажни сведок својим устима:
1:62 И по Мојсијевом закону они су им учинили на такав начин
злонамерно су намеравали да учине свом ближњем: и натерали су их
смрти. Тако је невина крв спасена истог дана.
1:63 Зато су Хелкија и његова жена хвалили Бога за своју кћер Сузану,
са Јоакимом њеним мужем и сав род, јер није било
непоштење пронађено у њој.
1:64 Од тог дана па надаље Данило је имао велику репутацију у очима
људи.