Песма Соломонова
8:1 О да си био као мој брат, да си сисао груди моје мајке!
кад бих те нашао напољу, пољубио бих те; да, не би требало да будем
презрена.
8:2 Ја бих те водио, и увео бих те у кућу своје мајке, ко би
упути ме: дао бих те да пијеш зачињено вино од сока од
мој нар.
8:3 Његова лева рука треба да буде под мојом главом, а његова десна рука нека је загрли
ја.
8:4 Заклињем вам, кћери јерусалимске, да се не будите и не будите
љубави моја, док му не буде драго.
8:5 Ко је ово што излази из пустиње, ослањајући се на њу?
вољена? Под јабуком сам те подигао: тамо је мајка твоја донела
те изнедри: тамо те је родила која те је родила.
8:6 Постави ме као печат на своје срце, као печат на своју руку, јер љубав је
јак као смрт; љубомора је сурова као гроб: угљевље је
угљевље, које има најјачи пламен.
8:7 Многе воде не могу угасити љубав, нити је поплаве могу утопити: ако
човек би дао сву супстанцу своје куће за љубав, то би потпуно
бити презиран.
8:8 Имамо малу сестру, а она нема груди: шта да радимо
наша сестра у дану када ће се за њу говорити?
8:9 Ако је зид, сазидаћемо на њој двор од сребра; а ако она
буди врата, оградићемо је даскама од кедра.
8:10 Ја сам зид, и груди моје као куле; тада сам био у његовим очима као један
која је нашла наклоност.
8:11 Соломон је имао виноград у Валамону; пустио је виноград на
чувари; сваки за плодове његове донео је хиљаду комада
од сребра.
8:12 Мој виноград, који је мој, преда мном је: ти, Соломоне, мораш имати
хиљада и оних који чувају плодове његове двеста.
8:13 Ти који живиш у баштама, пратиоци слушају твој глас:
учини да то чујем.
8:14 Пожури, љубљени мој, и буди као срна или млади јелен
на планинама зачина.