Песма Соломонова 8:1 О да си био као мој брат, да си сисао груди моје мајке! кад бих те нашао напољу, пољубио бих те; да, не би требало да будем презрена. 8:2 Ја бих те водио, и увео бих те у кућу своје мајке, ко би упути ме: дао бих те да пијеш зачињено вино од сока од мој нар. 8:3 Његова лева рука треба да буде под мојом главом, а његова десна рука нека је загрли ја. 8:4 Заклињем вам, кћери јерусалимске, да се не будите и не будите љубави моја, док му не буде драго. 8:5 Ко је ово што излази из пустиње, ослањајући се на њу? вољена? Под јабуком сам те подигао: тамо је мајка твоја донела те изнедри: тамо те је родила која те је родила. 8:6 Постави ме као печат на своје срце, као печат на своју руку, јер љубав је јак као смрт; љубомора је сурова као гроб: угљевље је угљевље, које има најјачи пламен. 8:7 Многе воде не могу угасити љубав, нити је поплаве могу утопити: ако човек би дао сву супстанцу своје куће за љубав, то би потпуно бити презиран. 8:8 Имамо малу сестру, а она нема груди: шта да радимо наша сестра у дану када ће се за њу говорити? 8:9 Ако је зид, сазидаћемо на њој двор од сребра; а ако она буди врата, оградићемо је даскама од кедра. 8:10 Ја сам зид, и груди моје као куле; тада сам био у његовим очима као један која је нашла наклоност. 8:11 Соломон је имао виноград у Валамону; пустио је виноград на чувари; сваки за плодове његове донео је хиљаду комада од сребра. 8:12 Мој виноград, који је мој, преда мном је: ти, Соломоне, мораш имати хиљада и оних који чувају плодове његове двеста. 8:13 Ти који живиш у баштама, пратиоци слушају твој глас: учини да то чујем. 8:14 Пожури, љубљени мој, и буди као срна или млади јелен на планинама зачина.