Песма Соломонова 4:1 Гле, лепа си, љубави моја; гле, ти си леп; ти имаш голубове очи у длакама твојим: коса ти је као стадо коза које се појављују из гора Гилеад. 4:2 Зуби су твоји као стадо оваца које су ошишане, које су изашле од прања; од којих сваки носи близанце, и ниједан није неплодан њих. 4:3 Усне су твоје као нит скерлет, и говор је твој леп: твој храмови су као парче нара у твојим бравама. 4:4 Врат ти је као Давидова кула сазидана за оружарницу, на којој тамо виси хиљаду брава, сви штитови моћних људи. 4:5 Две груди су твоје као две срне близнакиње, које се хране међу њима љиљани. 4:6 Док не сване дан и сенке не побегну, одвешћу ме до гору од смирне и на брдо тамјана. 4:7 Сва си лепа, љубави моја; у теби нема мрље. 4:8 Пођи са мном из Либана, моја супруга, са мном из Либана: погледај из врх Амана, са врха Шенир и Хермон, са лавова јазбине, са планина леопарда. 4:9 Ти си разорио моје срце, моја сестро, моја супруга; нанео си ми срце са једним оком твојим, једним ланцем на врату твоме. 4:10 Како је лепа твоја љубав, моја сестро, моја супруга! колико је боља љубав твоја него вино! и мирис твојих помада од свих мириса! 4:11 Усне твоје, жено моја, капну као саће: мед и млеко су испод твој језик; и мирис одеће твојих је као мирис Ливана. 4:12 Отворен врт је моја сестра, моја супруга; извор затворен, чесма запечаћена. 4:13 Биљке су твоје воћњак од нара, са пријатним плодовима; камфир, са нардом, 4:14 Нард и шафран; каламус и цимет, са свим дрвећем од тамјан; миро и алоја, са свим главним зачинима: 4:15 Извор вртова, извор живе воде и потоци из Либан. 4:16 Пробуди се, северни ветре; и дођи, ти јужно; дуни на моју башту, да је њени зачини могу исцурити. Нека моја вољена дође у своју башту, и једи његове пријатне плодове.