Песма Соломонова
4:1 Гле, лепа си, љубави моја; гле, ти си леп; ти имаш голубове
очи у длакама твојим: коса ти је као стадо коза које се појављују из
гора Гилеад.
4:2 Зуби су твоји као стадо оваца које су ошишане, које су изашле
од прања; од којих сваки носи близанце, и ниједан није неплодан
њих.
4:3 Усне су твоје као нит скерлет, и говор је твој леп: твој
храмови су као парче нара у твојим бравама.
4:4 Врат ти је као Давидова кула сазидана за оружарницу, на којој
тамо виси хиљаду брава, сви штитови моћних људи.
4:5 Две груди су твоје као две срне близнакиње, које се хране међу њима
љиљани.
4:6 Док не сване дан и сенке не побегну, одвешћу ме до
гору од смирне и на брдо тамјана.
4:7 Сва си лепа, љубави моја; у теби нема мрље.
4:8 Пођи са мном из Либана, моја супруга, са мном из Либана: погледај из
врх Амана, са врха Шенир и Хермон, са лавова
јазбине, са планина леопарда.
4:9 Ти си разорио моје срце, моја сестро, моја супруга; нанео си ми
срце са једним оком твојим, једним ланцем на врату твоме.
4:10 Како је лепа твоја љубав, моја сестро, моја супруга! колико је боља љубав твоја
него вино! и мирис твојих помада од свих мириса!
4:11 Усне твоје, жено моја, капну као саће: мед и млеко су испод
твој језик; и мирис одеће твојих је као мирис Ливана.
4:12 Отворен врт је моја сестра, моја супруга; извор затворен, чесма
запечаћена.
4:13 Биљке су твоје воћњак од нара, са пријатним плодовима;
камфир, са нардом,
4:14 Нард и шафран; каламус и цимет, са свим дрвећем од
тамјан; миро и алоја, са свим главним зачинима:
4:15 Извор вртова, извор живе воде и потоци из
Либан.
4:16 Пробуди се, северни ветре; и дођи, ти јужно; дуни на моју башту, да је
њени зачини могу исцурити. Нека моја вољена дође у своју башту, и
једи његове пријатне плодове.