Песма Соломонова 3:1 Ноћу на кревету свом тражих онога кога воли душа моја, тражих га, али није га нашао. 3:2 Сада ћу устати, и ићи ћу по граду улицама и пространствима путеве ћу тражити онога кога љуби душа моја: тражих га, али га нађох не. 3:3 Нађоше ме стражари који иду по граду, којима рекох: Видели сте га кога љуби душа моја? 3:4 Мало сам прешао од њих, али нађох онога кога је мој душа воли: држао сам га и нисам га пустио док нисам довео него у кућу моје мајке и у одају њене која је затрудњела ја. 3:5 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама поља, да не узбуркате, нити пробудите моју љубав, док он не жели. 3:6 Ко је овај што излази из пустиње као стубови дима, намирисан смирном и тамјаном, са свим праховима трговачким? 3:7 Гле постеља његова, која је Соломонова; шездесет храбрих људи су о томе, храброг Израиља. 3:8 Сви они држе мачеве, јер су вешти у рату; сваки човек има свој мач бедро од страха у ноћи. 3:9 Краљ Соломон је направио себи кола од либанског дрвета. 3:10 Направио је стубове од сребра, дно од злата, покривајући га пурпуром, сред њега је поплочано љубављу, јер кћери јерусалимске. 3:11 Изађите, кћери Сионске, и гле цара Соломона са круном чиме га је његова мајка крунисала у дану његових венчања и у дан радости срца његова.