Песма Соломонова
3:1 Ноћу на кревету свом тражих онога кога воли душа моја, тражих га, али
није га нашао.
3:2 Сада ћу устати, и ићи ћу по граду улицама и пространствима
путеве ћу тражити онога кога љуби душа моја: тражих га, али га нађох
не.
3:3 Нађоше ме стражари који иду по граду, којима рекох: Видели сте га
кога љуби душа моја?
3:4 Мало сам прешао од њих, али нађох онога кога је мој
душа воли: држао сам га и нисам га пустио док нисам довео
него у кућу моје мајке и у одају њене која је затрудњела
ја.
3:5 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама
поља, да не узбуркате, нити пробудите моју љубав, док он не жели.
3:6 Ко је овај што излази из пустиње као стубови дима,
намирисан смирном и тамјаном, са свим праховима трговачким?
3:7 Гле постеља његова, која је Соломонова; шездесет храбрих људи су о томе,
храброг Израиља.
3:8 Сви они држе мачеве, јер су вешти у рату; сваки човек има свој мач
бедро од страха у ноћи.
3:9 Краљ Соломон је направио себи кола од либанског дрвета.
3:10 Направио је стубове од сребра, дно од злата,
покривајући га пурпуром, сред њега је поплочано љубављу, јер
кћери јерусалимске.
3:11 Изађите, кћери Сионске, и гле цара Соломона са круном
чиме га је његова мајка крунисала у дану његових венчања и у
дан радости срца његова.