Песма Соломонова 2:1 Ја сам ружа Шаронска и ђурђевак у долинама. 2:2 Као крин међу трњем, тако је љубав моја међу кћерима. 2:3 Као што је јабука међу дрвећем у дрвету, међу њима је и мој вољени синови. Сео сам под његову сенку са великим задовољством и његовим плодом било слатко по мом укусу. 2:4 Довео ме је до банкета, и његова застава нада мном била је љубав. 2:5 Утеши ме са бочицама, утеши ме јабукама, јер сам болестан од љубави. 2:6 Његова лева рука је под мојом главом, а његова десница ме грли. 2:7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама поља, да не узбуркате, нити пробудите моју љубав, док он не жели. 2:8 Глас моје вољене! гле, долази скачући по планинама, скачући по брдима. 2:9 Љубљени мој је као срна или јелен: гле, он стоји иза наших зид, он гледа на прозоре, показујући се кроз решетка. 2:10 Мој вољени проговори и рече ми: Устани, љубави моја, лепа моја, и отићи. 2:11 Јер, гле, зима је прошла, киша је прошла и нестала; 2:12 Цвеће се појављује на земљи; време певања птица је дођи, и глас корњаче се чује у нашој земљи; 2:13 Смоква рађа смокве своје зелене, и лоза с меком грожђе даје добар мирис. Устани, љубави моја, лепа моја, и одлази. 2:14 О голубице моја, која си у пукотинама стена, у тајним местима степенице, дај да видим твоје лице, дај да чујем твој глас; за слатко твој је глас, и лице твоје лепо. 2:15 Узмите нам лисице, мале лисице, које кваре винову лозу, јер наше лозе имају нежно грожђе. 2:16 Мој вољени је мој, а ја сам његов: он се храни међу љиљанима. 2:17 Док не сване дан и сенке не побегну, окрени се, љубљени, и буди ти си као срна или млади јелен на планинама Бетер.