Песма Соломонова
2:1 Ја сам ружа Шаронска и ђурђевак у долинама.
2:2 Као крин међу трњем, тако је љубав моја међу кћерима.
2:3 Као што је јабука међу дрвећем у дрвету, међу њима је и мој вољени
синови. Сео сам под његову сенку са великим задовољством и његовим плодом
било слатко по мом укусу.
2:4 Довео ме је до банкета, и његова застава нада мном била је љубав.
2:5 Утеши ме са бочицама, утеши ме јабукама, јер сам болестан од љубави.
2:6 Његова лева рука је под мојом главом, а његова десница ме грли.
2:7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама
поља, да не узбуркате, нити пробудите моју љубав, док он не жели.
2:8 Глас моје вољене! гле, долази скачући по планинама,
скачући по брдима.
2:9 Љубљени мој је као срна или јелен: гле, он стоји иза наших
зид, он гледа на прозоре, показујући се кроз
решетка.
2:10 Мој вољени проговори и рече ми: Устани, љубави моја, лепа моја, и
отићи.
2:11 Јер, гле, зима је прошла, киша је прошла и нестала;
2:12 Цвеће се појављује на земљи; време певања птица је
дођи, и глас корњаче се чује у нашој земљи;
2:13 Смоква рађа смокве своје зелене, и лоза с меком
грожђе даје добар мирис. Устани, љубави моја, лепа моја, и одлази.
2:14 О голубице моја, која си у пукотинама стена, у тајним местима
степенице, дај да видим твоје лице, дај да чујем твој глас; за слатко
твој је глас, и лице твоје лепо.
2:15 Узмите нам лисице, мале лисице, које кваре винову лозу, јер наше лозе
имају нежно грожђе.
2:16 Мој вољени је мој, а ја сам његов: он се храни међу љиљанима.
2:17 Док не сване дан и сенке не побегну, окрени се, љубљени, и буди
ти си као срна или млади јелен на планинама Бетер.