Рутх
1:1 У дане када су судије пресудиле, било је а
глад у земљи. И један човек из Витлејема Јуде је отишао да борави
у земљи Моавској, он и његова жена и његова два сина.
1:2 И име човеку беше Елимелех, а име његова жена Ноеми,
и име његова два сина Махлона и Хилиона, Ефраћана
Бетлехемјудах. И дођоше у земљу моавску и остадоше
тамо.
1:3 И умрије Елимелех Ноемин муж; и оста она и њена два сина.
1:4 И узеше себи жене моавских жена; звао се онај
Орпа, и име друге Руте, и настадоше тамо око десет
године.
1:5 И Махлон и Хилион помријеше обојица; а жена је остала од
њена два сина и њен муж.
1:6 Тада је устала са снахама својим да се врати из
земља моавска: јер је чула у земљи моавској како се
ГОСПОД је посетио свој народ дајући им хлеб.
1:7 Зато је изашла из места где је била, и њена двојица
снахе са њом; и кренули су путем да се врате у
земљу Јудину.
1:8 И рече Ноеми двема својим снахама: идите, вратите се свака к њој
дом матере: нека Господ учини добро с вама, као што сте ви поступили са
мртви, и са мном.
1:9 Нека вам Господ да покој нађете, сваки од вас у дому
њен муж. Затим их је пољубила; и подигоше глас свој, и
плакао.
1:10 А они јој рекоше: Заиста ћемо се вратити с тобом у твој народ.
1:11 А Ноеми рече: Окрените се, кћери моје, зашто идете са мном? су
има ли још синова у мојој утроби да вам буду мужеви?
1:12 Окрените се, кћери моје, идите својим путем; јер сам престар да бих имао
муж. Кад бих рекла, имам наду, ако бих имала и мужа
ноћу, а такође треба да роди синове;
1:13 Да ли бисте се задржали за њих док не одрасту? да ли бисте остали за њих
од тога да имам мужеве? не, моје кћери; јер ме много жалости
ради вас да је рука Господња изашла на мене.
1:14 И подигоше глас, и опет заплакаше, и Орпа је пољуби
свекрва; али Рут се приљубила за њу.
1:15 А она рече: Ево, снаха твоја вратила се свом народу,
и боговима њеним: врати се за снагом својом.
1:16 А Рута рече: Замоли ме да те не оставим, нити да се вратим од следовања
за тобом: јер куда ти идеш, ја ћу ићи; и где си ти преноћио, И
преноћиће: твој народ биће мој народ и твој Бог мој Бог;
1:17 Где ти умреш, ја ћу умријети, и тамо ћу бити сахрањен: тако учини Господ
мени, и још више, ако треба само смрт да дели тебе и мене.
1:18 Када је видела да је одлучна да пође са њом, онда је она
оставио да јој говори.
1:19 Тако су њих двојица ишли док нису дошли у Витлејем. И догодило се, када
дођоше у Витлејем, да се сав град помери око њих, и
рекоше: Је ли ово Ноеми?
1:20 А она им рече: Не зовите ме Ноеми, зовите ме Мара, јер
Свемогући је веома горко поступио са мном.
1:21 Изађох пун, и Господ ме врати кући празна: зашто онда
зовите ме Ноеми, пошто је Господ сведочио против мене и
Свемогући ме је напао?
1:22 Тако се Ноеми вратила, и Моавка Рута, њена снаха, са
њу која се вратила из моавске земље
Витлејем на почетку жетве јечма.