Рутх 1:1 У дане када су судије пресудиле, било је а глад у земљи. И један човек из Витлејема Јуде је отишао да борави у земљи Моавској, он и његова жена и његова два сина. 1:2 И име човеку беше Елимелех, а име његова жена Ноеми, и име његова два сина Махлона и Хилиона, Ефраћана Бетлехемјудах. И дођоше у земљу моавску и остадоше тамо. 1:3 И умрије Елимелех Ноемин муж; и оста она и њена два сина. 1:4 И узеше себи жене моавских жена; звао се онај Орпа, и име друге Руте, и настадоше тамо око десет године. 1:5 И Махлон и Хилион помријеше обојица; а жена је остала од њена два сина и њен муж. 1:6 Тада је устала са снахама својим да се врати из земља моавска: јер је чула у земљи моавској како се ГОСПОД је посетио свој народ дајући им хлеб. 1:7 Зато је изашла из места где је била, и њена двојица снахе са њом; и кренули су путем да се врате у земљу Јудину. 1:8 И рече Ноеми двема својим снахама: идите, вратите се свака к њој дом матере: нека Господ учини добро с вама, као што сте ви поступили са мртви, и са мном. 1:9 Нека вам Господ да покој нађете, сваки од вас у дому њен муж. Затим их је пољубила; и подигоше глас свој, и плакао. 1:10 А они јој рекоше: Заиста ћемо се вратити с тобом у твој народ. 1:11 А Ноеми рече: Окрените се, кћери моје, зашто идете са мном? су има ли још синова у мојој утроби да вам буду мужеви? 1:12 Окрените се, кћери моје, идите својим путем; јер сам престар да бих имао муж. Кад бих рекла, имам наду, ако бих имала и мужа ноћу, а такође треба да роди синове; 1:13 Да ли бисте се задржали за њих док не одрасту? да ли бисте остали за њих од тога да имам мужеве? не, моје кћери; јер ме много жалости ради вас да је рука Господња изашла на мене. 1:14 И подигоше глас, и опет заплакаше, и Орпа је пољуби свекрва; али Рут се приљубила за њу. 1:15 А она рече: Ево, снаха твоја вратила се свом народу, и боговима њеним: врати се за снагом својом. 1:16 А Рута рече: Замоли ме да те не оставим, нити да се вратим од следовања за тобом: јер куда ти идеш, ја ћу ићи; и где си ти преноћио, И преноћиће: твој народ биће мој народ и твој Бог мој Бог; 1:17 Где ти умреш, ја ћу умријети, и тамо ћу бити сахрањен: тако учини Господ мени, и још више, ако треба само смрт да дели тебе и мене. 1:18 Када је видела да је одлучна да пође са њом, онда је она оставио да јој говори. 1:19 Тако су њих двојица ишли док нису дошли у Витлејем. И догодило се, када дођоше у Витлејем, да се сав град помери око њих, и рекоше: Је ли ово Ноеми? 1:20 А она им рече: Не зовите ме Ноеми, зовите ме Мара, јер Свемогући је веома горко поступио са мном. 1:21 Изађох пун, и Господ ме врати кући празна: зашто онда зовите ме Ноеми, пошто је Господ сведочио против мене и Свемогући ме је напао? 1:22 Тако се Ноеми вратила, и Моавка Рута, њена снаха, са њу која се вратила из моавске земље Витлејем на почетку жетве јечма.