Псалми 139:1 О Господе, ти си ме испитао и познао си ме. 139:2 Ти знаш моје сједење и мој устанак, ти разумијеш моје мисао издалека. 139:3 Ти обилазиш мој пут и моје лежање, и све си упознат моји путеви. 139:4 Јер нема речи на мом језику, али, гле, Господе, ти то знаш у целини. 139:5 Опколио си ме иза и испред, и ставио си руку на мене. 139:6 Такво знање је превише дивно за мене; то је високо, не могу достићи то. 139:7 Куда да одем од твог духа? или куда ћу побећи од тебе присуство? 139:8 Ако се попнем на небо, ти си тамо; ако поставим свој кревет у паклу, гле, ти си тамо. 139:9 Ако узмем крила јутра и пребивам у крајњим крајевима море; 139:10 Чак и тамо ће ме твоја рука водити, и твоја десница ће ме држати. 139:11 Ако кажем, сигурно ће ме тама покрити; чак ће и ноћ бити светло о мени. 139:12 Да, тама се не крије од тебе; али ноћ сија као дан: и тама и светлост су ти слични. 139:13 Јер ти си поседовао моје узде, покрио си ме мајчиним материцу. 139:14 хвалићу те; јер сам страшно и дивно створен: диван су твоја дела; и да моја душа добро зна право. 139:15 Моја супстанца није била скривена од тебе, када сам створен у тајности, и радознало искована у најнижим деловима земље. 139:16 Твоје очи су виделе моју супстанцу, али су биле несавршене; и у твојој књизи сви моји чланови су били написани, који су у континуитету били обликовани, када док их још није било. 139:17 Како су драгоцене и твоје мисли за мене, Боже! колико је велика сума од њих! 139:18 Ако их пребројим, више их је од песка: кад ја будан, још сам с тобом. 139:19 Сигурно ћеш убити зле, о Боже: одступи од мене, дакле, проклети људи. 139:20 Јер они зле говоре против тебе, а твоји непријатељи узимају твоје име у сујетни. 139:21 Зар не мрзим оне, Господе, који мрзе тебе? и нисам ли ожалошћен они који устају на тебе? 139:22 Мрзим их савршеном мржњом: сматрам их својим непријатељима. 139:23 Истражи ме, Боже, и познај срце моје: пробај ме и познај мисли моје: 139:24 И види да ли има зао пут у мени, и води ме тим путем вечна.