Псалми
139:1 О Господе, ти си ме испитао и познао си ме.
139:2 Ти знаш моје сједење и мој устанак, ти разумијеш моје
мисао издалека.
139:3 Ти обилазиш мој пут и моје лежање, и све си упознат
моји путеви.
139:4 Јер нема речи на мом језику, али, гле, Господе, ти то знаш
у целини.
139:5 Опколио си ме иза и испред, и ставио си руку на мене.
139:6 Такво знање је превише дивно за мене; то је високо, не могу достићи
то.
139:7 Куда да одем од твог духа? или куда ћу побећи од тебе
присуство?
139:8 Ако се попнем на небо, ти си тамо; ако поставим свој кревет у паклу,
гле, ти си тамо.
139:9 Ако узмем крила јутра и пребивам у крајњим крајевима
море;
139:10 Чак и тамо ће ме твоја рука водити, и твоја десница ће ме држати.
139:11 Ако кажем, сигурно ће ме тама покрити; чак ће и ноћ бити
светло о мени.
139:12 Да, тама се не крије од тебе; али ноћ сија као
дан: и тама и светлост су ти слични.
139:13 Јер ти си поседовао моје узде, покрио си ме мајчиним
материцу.
139:14 хвалићу те; јер сам страшно и дивно створен: диван
су твоја дела; и да моја душа добро зна право.
139:15 Моја супстанца није била скривена од тебе, када сам створен у тајности, и
радознало искована у најнижим деловима земље.
139:16 Твоје очи су виделе моју супстанцу, али су биле несавршене; и у твојој књизи
сви моји чланови су били написани, који су у континуитету били обликовани, када
док их још није било.
139:17 Како су драгоцене и твоје мисли за мене, Боже! колико је велика сума
од њих!
139:18 Ако их пребројим, више их је од песка: кад ја
будан, још сам с тобом.
139:19 Сигурно ћеш убити зле, о Боже: одступи од мене, дакле,
проклети људи.
139:20 Јер они зле говоре против тебе, а твоји непријатељи узимају твоје име у
сујетни.
139:21 Зар не мрзим оне, Господе, који мрзе тебе? и нисам ли ожалошћен
они који устају на тебе?
139:22 Мрзим их савршеном мржњом: сматрам их својим непријатељима.
139:23 Истражи ме, Боже, и познај срце моје: пробај ме и познај мисли моје:
139:24 И види да ли има зао пут у мени, и води ме тим путем
вечна.