Псалми 137:1 Поред река Вавилона, тамо смо сели, да, плакали смо, када смо сетио се Сион. 137:2 Окачили смо наше харфе на врбе усред њих. 137:3 Јер тамо су они који су нас одвели у ропство захтевали од нас песму; и они који су нас расипали захтевали су од нас весеље говорећи: Певајте нам једну од својих песме сионске. 137:4 Како ћемо певати Господњу песму у туђој земљи? 137:5 Ако те заборавим, о Јерусалиме, нека моја десница заборави своје лукавство. 137:6 Ако те се не сећам, нека се мој језик прилепи за кров мојих уста; ако више не волим Јерусалим од моје главне радости. 137:7 Сети се, Господе, синова Едомових у дан Јерусалима; СЗО рекоше: Подигните, уздигните до темеља. 137:8 О кћери Вавилона, која треба да буде уништена; срећан ће бити, то награђује те као што си нам служио. 137:9 Срећан ће бити онај који узме и разбије своје малишане о камење.