Псалми
137:1 Поред река Вавилона, тамо смо сели, да, плакали смо, када смо
сетио се Сион.
137:2 Окачили смо наше харфе на врбе усред њих.
137:3 Јер тамо су они који су нас одвели у ропство захтевали од нас песму; и
они који су нас расипали захтевали су од нас весеље говорећи: Певајте нам једну од својих
песме сионске.
137:4 Како ћемо певати Господњу песму у туђој земљи?
137:5 Ако те заборавим, о Јерусалиме, нека моја десница заборави своје лукавство.
137:6 Ако те се не сећам, нека се мој језик прилепи за кров мојих уста;
ако више не волим Јерусалим од моје главне радости.
137:7 Сети се, Господе, синова Едомових у дан Јерусалима; СЗО
рекоше: Подигните, уздигните до темеља.
137:8 О кћери Вавилона, која треба да буде уништена; срећан ће бити, то
награђује те као што си нам служио.
137:9 Срећан ће бити онај који узме и разбије своје малишане о
камење.