Псалми
104:1 Благослови Господа, душо моја. Господе Боже мој, ти си веома велик; ти си
одевен у част и величанство.
104:2 Који се покријеш светлошћу као одећом: који се протежеш
небеса као завеса:
104:3 Који полаже греде својих одаја у воду, који прави
замагљује своја кола: који ходи на крилима ветра.
104:4 Који своје анђеле чини духовима; његови министри пламени огањ:
104:5 Који је поставио темеље земљи, да не треба да буде уклоњена
икада.
104:6 Покрио си га дубином као одећом: воде су стајале
изнад планина.
104:7 На твој прекор су побегли; на глас грома твога похиташе.
104:8 Они иду уз планине; силазе долинама до места
које си им основао.
104:9 Поставио си границу преко које не могу прећи; да се не окрећу
опет да покрије земљу.
104:10 Он шаље изворе у долине, које теку међу брдима.
104:11 Они дају пиће свакој звери у пољу: дивљи магарци их гасе
жеђ.
104:12 Уз њих ће птице небеске имати своје пребивалиште, које певају
међу гранама.
104:13 Он залива брда из својих одаја, земља је задовољна
плод дела твојих.
104:14 Он даје да расте трава за стоку и траву за службу
човек: да изнесе храну из земље;
104:15 И вино које радује срце човека, и уље за његово лице
сјај и хлеб који крепи срце човеково.
104:16 Дрвеће Господње је пуно сока; кедрови либански, које он
је засадио;
104:17 Где птице праве гнезда: што се тиче рода, јеле су
њена кућа.
104:18 Висока брда су уточиште за дивље козе; и стене за
конуси.
104:19 Он је одредио месец за годишња доба: сунце зна свој залазак.
104:20 Ти правиш таму, и ноћ је: у којој су све звери
шума пузи напред.
104:21 Млади лавови ричу за својим пленом и траже своју храну од Бога.
104:22 Сунце излази, окупљају се и полажу их
њихова јазбина.
104:23 Човек иде на свој посао и на свој рад до вечери.
104:24 О ГОСПОДЕ, како су многа дела твоја! у мудрости си их све створио:
пуна је земља богатства твога.
104:25 Тако је и ово велико и широко море, у коме су ствари које гмижу безбројне,
и мале и велике звери.
104:26 Одлазе бродови: ту је тај левијатан, кога си натерао да се игра
у томе.
104:27 Сви они чекају на тебе; да им благовремено даш њихово месо
годишње доба.
104:28 Да им даш они сакупе: ако отвориш руку, они су
испуњен добрим.
104:29 Скриваш лице своје, узнемирени су, одузимаш им дах,
умиру и враћају се у прах свој.
104:30 Ти шаљеш свој дух, они су створени, а ти обнављаш
лице земље.
104:31 Слава Господња ће трајати заувек: Господ ће се радовати
његова дела.
104:32 Он гледа на земљу, и она дрхти, додирује брда, и
пуше.
104:33 певаћу Господу док сам жив: певаћу хвалу своме
Боже док имам своје биће.
104:34 Моје размишљање о њему биће слатко: Ја ћу се радовати у Господу.
104:35 Нека грешници нестану са земље, и нека зли не буду
више. Благосиљај Господа, душо моја. Хвалите ГОСПОДА.