Псалми 104:1 Благослови Господа, душо моја. Господе Боже мој, ти си веома велик; ти си одевен у част и величанство. 104:2 Који се покријеш светлошћу као одећом: који се протежеш небеса као завеса: 104:3 Који полаже греде својих одаја у воду, који прави замагљује своја кола: који ходи на крилима ветра. 104:4 Који своје анђеле чини духовима; његови министри пламени огањ: 104:5 Који је поставио темеље земљи, да не треба да буде уклоњена икада. 104:6 Покрио си га дубином као одећом: воде су стајале изнад планина. 104:7 На твој прекор су побегли; на глас грома твога похиташе. 104:8 Они иду уз планине; силазе долинама до места које си им основао. 104:9 Поставио си границу преко које не могу прећи; да се не окрећу опет да покрије земљу. 104:10 Он шаље изворе у долине, које теку међу брдима. 104:11 Они дају пиће свакој звери у пољу: дивљи магарци их гасе жеђ. 104:12 Уз њих ће птице небеске имати своје пребивалиште, које певају међу гранама. 104:13 Он залива брда из својих одаја, земља је задовољна плод дела твојих. 104:14 Он даје да расте трава за стоку и траву за службу човек: да изнесе храну из земље; 104:15 И вино које радује срце човека, и уље за његово лице сјај и хлеб који крепи срце човеково. 104:16 Дрвеће Господње је пуно сока; кедрови либански, које он је засадио; 104:17 Где птице праве гнезда: што се тиче рода, јеле су њена кућа. 104:18 Висока брда су уточиште за дивље козе; и стене за конуси. 104:19 Он је одредио месец за годишња доба: сунце зна свој залазак. 104:20 Ти правиш таму, и ноћ је: у којој су све звери шума пузи напред. 104:21 Млади лавови ричу за својим пленом и траже своју храну од Бога. 104:22 Сунце излази, окупљају се и полажу их њихова јазбина. 104:23 Човек иде на свој посао и на свој рад до вечери. 104:24 О ГОСПОДЕ, како су многа дела твоја! у мудрости си их све створио: пуна је земља богатства твога. 104:25 Тако је и ово велико и широко море, у коме су ствари које гмижу безбројне, и мале и велике звери. 104:26 Одлазе бродови: ту је тај левијатан, кога си натерао да се игра у томе. 104:27 Сви они чекају на тебе; да им благовремено даш њихово месо годишње доба. 104:28 Да им даш они сакупе: ако отвориш руку, они су испуњен добрим. 104:29 Скриваш лице своје, узнемирени су, одузимаш им дах, умиру и враћају се у прах свој. 104:30 Ти шаљеш свој дух, они су створени, а ти обнављаш лице земље. 104:31 Слава Господња ће трајати заувек: Господ ће се радовати његова дела. 104:32 Он гледа на земљу, и она дрхти, додирује брда, и пуше. 104:33 певаћу Господу док сам жив: певаћу хвалу своме Боже док имам своје биће. 104:34 Моје размишљање о њему биће слатко: Ја ћу се радовати у Господу. 104:35 Нека грешници нестану са земље, и нека зли не буду више. Благосиљај Господа, душо моја. Хвалите ГОСПОДА.