Псалми 77:1 Завапио сам Богу својим гласом, чак Богу својим гласом; и дао је ухо за мене. 77:2 У дан невоље моје тражио сам Господа, ране су моје трчале ноћу, и не престаде: душа моја одбија да се утеши. 77:3 Сетио сам се Бога, и био сам узнемирен: жалио сам се, и мој дух је био преплављени. Селах. 77:4 Држиш моје очи будне: Толико сам узнемирен да не могу да говорим. 77:5 Разматрао сам старе дане, године древних времена. 77:6 Зовем да се сећам своје песме у ноћи: причам са својима срце: и дух мој марљиво трагаше. 77:7 Хоће ли Господ одбацити заувек? и неће ли више бити повољан? 77:8 Да ли је његова милост заувек нестала? да ли ће се његово обећање заувек изневерити? 77:9 Да ли је Бог заборавио да буде милостив? да ли је у гневу затворио своје нежније милости? Селах. 77:10 И рекао сам, ово је моја слабост, али ћу се сећати година десница Свевишњега. 77:11 Сећаћу се дела Господњих, сигурно ћу се сећати твојих чуда старих времена. 77:12 Такође ћу размишљати о свим твојим радовима и разговараћу о твојим делима. 77:13 Твој пут, о Боже, је у светињи: ко је толики Бог као наш Бог? 77:14 Ти си Бог који чини чуда: ти си објавио своју снагу међу људима. 77:15 Ти си својом руком откупио свој народ, Јаковљеве синове и Јосепх. Селах. 77:16 Виделе су те воде, Боже, виделе су те воде; плашили су се: тхе дубине су такође биле узнемирене. 77:17 Облаци су излили воду, небо је послало звук: твоје стреле такође отишао у иностранство. 77:18 Глас грмљавине твога је био на небу: муње су осветлиле свет: земља је задрхтала и затресла се. 77:19 Твој пут је у мору, и твој пут у великим водама, и твој кораци нису познати. 77:20 Водио си свој народ као стадо руком Мојсија и Арона.