Псалми
77:1 Завапио сам Богу својим гласом, чак Богу својим гласом; и дао је
ухо за мене.
77:2 У дан невоље моје тражио сам Господа, ране су моје трчале ноћу,
и не престаде: душа моја одбија да се утеши.
77:3 Сетио сам се Бога, и био сам узнемирен: жалио сам се, и мој дух је био
преплављени. Селах.
77:4 Држиш моје очи будне: Толико сам узнемирен да не могу да говорим.
77:5 Разматрао сам старе дане, године древних времена.
77:6 Зовем да се сећам своје песме у ноћи: причам са својима
срце: и дух мој марљиво трагаше.
77:7 Хоће ли Господ одбацити заувек? и неће ли више бити повољан?
77:8 Да ли је његова милост заувек нестала? да ли ће се његово обећање заувек изневерити?
77:9 Да ли је Бог заборавио да буде милостив? да ли је у гневу затворио своје нежније
милости? Селах.
77:10 И рекао сам, ово је моја слабост, али ћу се сећати година
десница Свевишњега.
77:11 Сећаћу се дела Господњих, сигурно ћу се сећати твојих
чуда старих времена.
77:12 Такође ћу размишљати о свим твојим радовима и разговараћу о твојим делима.
77:13 Твој пут, о Боже, је у светињи: ко је толики Бог као наш Бог?
77:14 Ти си Бог који чини чуда: ти си објавио своју снагу
међу људима.
77:15 Ти си својом руком откупио свој народ, Јаковљеве синове и
Јосепх. Селах.
77:16 Виделе су те воде, Боже, виделе су те воде; плашили су се: тхе
дубине су такође биле узнемирене.
77:17 Облаци су излили воду, небо је послало звук: твоје стреле
такође отишао у иностранство.
77:18 Глас грмљавине твога је био на небу: муње су осветлиле
свет: земља је задрхтала и затресла се.
77:19 Твој пут је у мору, и твој пут у великим водама, и твој
кораци нису познати.
77:20 Водио си свој народ као стадо руком Мојсија и Арона.