Псалми 62:1 Заиста се моја душа узда у Бога: од њега долази моје спасење. 62:2 Он је само моја стена и моје спасење; он је моја одбрана; нећу бити веома дирнут. 62:3 Докле ћете замишљати зло против човека? сви ћете бити побијени од вас: као погнути зид бићете и као ограда која се колеба. 62:4 Они се само саветују да га свргну од његове екселенције: уживају у томе лажи: благосиљају устима, а у себи проклињу. Селах. 62:5 Душо моја, чекај само на Бога; јер моје очекивање је од њега. 62:6 Он је само моја стена и моје спасење: он је моја одбрана; нећу бити преселио. 62:7 У Богу је моје спасење и моја слава: стена моје снаге и моја уточиште, је у Богу. 62:8 Верујте у њега у сваком тренутку; људи, излијте своје срце пред њим: Бог је за нас уточиште. Селах. 62:9 Сигурно су људи ниског степена сујета, а људи високог степена су лаж: да се ставе у равнотежу, они су свеједно лакши од таштине. 62:10 Не верујте у угњетавање и не будите ташти у пљачки: ако је богатство увећај, не усмеравај своје срце на њих. 62:11 Бог је једном говорио; двапут сам ово чуо; та моћ припада Бог. 62:12 И теби, Господе, припада милост, јер ти дајеш сваком човеку према свом раду.