Псалми
62:1 Заиста се моја душа узда у Бога: од њега долази моје спасење.
62:2 Он је само моја стена и моје спасење; он је моја одбрана; нећу бити
веома дирнут.
62:3 Докле ћете замишљати зло против човека? сви ћете бити побијени
од вас: као погнути зид бићете и као ограда која се колеба.
62:4 Они се само саветују да га свргну од његове екселенције: уживају у томе
лажи: благосиљају устима, а у себи проклињу. Селах.
62:5 Душо моја, чекај само на Бога; јер моје очекивање је од њега.
62:6 Он је само моја стена и моје спасење: он је моја одбрана; нећу бити
преселио.
62:7 У Богу је моје спасење и моја слава: стена моје снаге и моја
уточиште, је у Богу.
62:8 Верујте у њега у сваком тренутку; људи, излијте своје срце пред њим:
Бог је за нас уточиште. Селах.
62:9 Сигурно су људи ниског степена сујета, а људи високог степена су лаж:
да се ставе у равнотежу, они су свеједно лакши од таштине.
62:10 Не верујте у угњетавање и не будите ташти у пљачки: ако је богатство
увећај, не усмеравај своје срце на њих.
62:11 Бог је једном говорио; двапут сам ово чуо; та моћ припада
Бог.
62:12 И теби, Господе, припада милост, јер ти дајеш сваком човеку
према свом раду.