Псалми
42:1 Као што јелен чезне за потоцима, тако чезне душа моја за
тебе, Боже.
42:2 Моја душа жедна је за Богом, за живим Богом: када ћу доћи и
појавити пред Богом?
42:3 Моје сузе су биле моје месо дању и ноћу, док непрестано говоре
мени где је Бог твој?
42:4 Кад се сетим ових ствари, излијем своју душу у себе, јер сам отишао
са народом пођох с њима у дом Божији са гласом
радости и хвале, са мноштвом које је светковало.
42:5 Зашто си одбачен, душо моја? и зашто си узнемирен на мене?
надај се у Бога, јер ћу га још хвалити за помоћ његову
лица.
42:6 О мој Боже, моја је душа оборена у мени, зато ћу те се сетити
из земље Јордана и Ермонаца са брда Мизар.
42:7 Дубина дозива у дубину од буке твојих водотока: сви твоји таласи
и валови твоји пређоше преко мене.
42:8 Ипак, Господ ће заповедати своју милост дању и у
ноћ ће песма његова бити са мном, и молитва моја Богу моме
живот.
42:9 Рећи ћу Богу стена моја: Зашто си ме заборавио? зашто да идем
оплакивање због угњетавања непријатеља?
42:10 Као са мачем у мојим костима, моји непријатељи ме грде; док кажу
свакодневно мени: где је Бог твој?
42:11 Зашто си одбачен, душо моја? и зашто си узнемирен изнутра
ја? надај се у Бога, јер ћу још хвалити њега који је здравље
лице моје и Боже мој.