Псалми 42:1 Као што јелен чезне за потоцима, тако чезне душа моја за тебе, Боже. 42:2 Моја душа жедна је за Богом, за живим Богом: када ћу доћи и појавити пред Богом? 42:3 Моје сузе су биле моје месо дању и ноћу, док непрестано говоре мени где је Бог твој? 42:4 Кад се сетим ових ствари, излијем своју душу у себе, јер сам отишао са народом пођох с њима у дом Божији са гласом радости и хвале, са мноштвом које је светковало. 42:5 Зашто си одбачен, душо моја? и зашто си узнемирен на мене? надај се у Бога, јер ћу га још хвалити за помоћ његову лица. 42:6 О мој Боже, моја је душа оборена у мени, зато ћу те се сетити из земље Јордана и Ермонаца са брда Мизар. 42:7 Дубина дозива у дубину од буке твојих водотока: сви твоји таласи и валови твоји пређоше преко мене. 42:8 Ипак, Господ ће заповедати своју милост дању и у ноћ ће песма његова бити са мном, и молитва моја Богу моме живот. 42:9 Рећи ћу Богу стена моја: Зашто си ме заборавио? зашто да идем оплакивање због угњетавања непријатеља? 42:10 Као са мачем у мојим костима, моји непријатељи ме грде; док кажу свакодневно мени: где је Бог твој? 42:11 Зашто си одбачен, душо моја? и зашто си узнемирен изнутра ја? надај се у Бога, јер ћу још хвалити њега који је здравље лице моје и Боже мој.