Псалми 39:1 Рекох: Пазићу на путеве своје, да не грешим језиком својим. чуваће уста моја уздом, док је безбожник преда мном. 39:2 Био сам нем од ћутања, ћутао сам, чак и од добра; и туга моја био помешан. 39:3 Моје срце је било врело у мени, док сам размишљао о ватри гори: тада говорио сам својим језиком, 39:4 Господе, дај ми да знам свој крај и меру мојих дана, шта је то: да бих знао колико сам слаб. 39:5 Гле, учинио си дане моје као шаку; а моја старост је као ништа пред тобом: заиста је сваки човек у свом најбољем стању потпуно таштина. Селах. 39:6 Заиста сваки човек ходи узалуд, сигурно су узнемирени у ташти: он скупља богатство, а не зна ко ће га сакупити. 39:7 А сада, Господе, шта чекам? моја је нада у теби. 39:8 Избави ме од свих преступа мојих, не чини ме срамотом будаласто. 39:9 Био сам нем, нисам отворио уста своја; јер си то учинио. 39:10 Уклони свој ударац од мене: пропао сам од ударца твоје руке. 39:11 Када укорима исправљаш човека за безакоње, чиниш му лепоту да прождире као мољац: сигурно је сваки човек таштина. Селах. 39:12 Услиши молитву моју, Господе, и послушај вапај мој; не ћути сузе моје, јер сам с тобом странац и дошљак као и сви моји очеви су били. 39:13 О поштеди ме, да могу повратити снагу, пре него што одем одавде, и не будем више.