Псалми
39:1 Рекох: Пазићу на путеве своје, да не грешим језиком својим.
чуваће уста моја уздом, док је безбожник преда мном.
39:2 Био сам нем од ћутања, ћутао сам, чак и од добра; и туга моја
био помешан.
39:3 Моје срце је било врело у мени, док сам размишљао о ватри гори: тада
говорио сам својим језиком,
39:4 Господе, дај ми да знам свој крај и меру мојих дана, шта је то:
да бих знао колико сам слаб.
39:5 Гле, учинио си дане моје као шаку; а моја старост је као
ништа пред тобом: заиста је сваки човек у свом најбољем стању потпуно
таштина. Селах.
39:6 Заиста сваки човек ходи узалуд, сигурно су узнемирени у
ташти: он скупља богатство, а не зна ко ће га сакупити.
39:7 А сада, Господе, шта чекам? моја је нада у теби.
39:8 Избави ме од свих преступа мојих, не чини ме срамотом
будаласто.
39:9 Био сам нем, нисам отворио уста своја; јер си то учинио.
39:10 Уклони свој ударац од мене: пропао сам од ударца твоје руке.
39:11 Када укорима исправљаш човека за безакоње, чиниш му
лепоту да прождире као мољац: сигурно је сваки човек таштина. Селах.
39:12 Услиши молитву моју, Господе, и послушај вапај мој; не ћути
сузе моје, јер сам с тобом странац и дошљак као и сви моји
очеви су били.
39:13 О поштеди ме, да могу повратити снагу, пре него што одем одавде, и не будем
више.