Псалми
10:1 Зашто стојиш далеко, Господе? зашто се скриваш у временима
невоље?
10:2 Безбожник у својој гордости прогони сиромахе, нека буду ухваћени
уређаји које су замислили.
10:3 Јер се безбожник хвали жељом свог срца, и благосиља
похлепни, коме се гнуша Господ.
10:4 Зли, због гордости лица свог, неће тражити
Бог: Бог није у свим његовим мислима.
10:5 Његови путеви су увек тешки; твоји судови су далеко изнад његових
поглед: као на све своје непријатеље, он се надима на њих.
10:6 Рекао је у свом срцу: Нећу се помакнути, јер никада нећу бити унутра
недаће.
10:7 Уста су му пуна клетве и преваре и преваре, под језиком његовим
пакости и сујете.
10:8 Он седи на скровитим местима села, на скровитим местима
убија ли невине: очи су његове потајно упрте у сиромахе.
10:9 Тајно се засједа као лав у јазбини својој;
ухвати сиромаха: он хвата сиромаха кад га увуче у своје
нет.
10:10 Он чучи и понизи се, да сиромашни падну од његових јаких
оне.
10:11 Рече у срцу своме: Бог је заборавио, сакри лице своје; он
никада то неће видети.
10:12 Устани, Господе; Боже, подигни руку своју: не заборави смирене.
10:13 Зашто зли презиру Бога? рекао је у срцу своме: Ти
неће захтевати.
10:14 Ти си то видео; јер видиш несташлук и злобу, да узвратиш
твојом руком: сиромах се предаје теби; ти си
помоћник сирочади.
10:15 Сломи руку безбожнику и злу, тражи његову
злоће док је не нађеш.
10:16 Господ је Цар у векове векова: незнабошци су нестали из његовог
земљиште.
10:17 Господе, ти си чуо жељу понизних, ти ћеш припремити њихову
срце, учинићеш да ухо своје чује:
10:18 Да суди сиротама и потлаченим, да би човек на земљи могао
нема више тлачења.