Псалми 10:1 Зашто стојиш далеко, Господе? зашто се скриваш у временима невоље? 10:2 Безбожник у својој гордости прогони сиромахе, нека буду ухваћени уређаји које су замислили. 10:3 Јер се безбожник хвали жељом свог срца, и благосиља похлепни, коме се гнуша Господ. 10:4 Зли, због гордости лица свог, неће тражити Бог: Бог није у свим његовим мислима. 10:5 Његови путеви су увек тешки; твоји судови су далеко изнад његових поглед: као на све своје непријатеље, он се надима на њих. 10:6 Рекао је у свом срцу: Нећу се помакнути, јер никада нећу бити унутра недаће. 10:7 Уста су му пуна клетве и преваре и преваре, под језиком његовим пакости и сујете. 10:8 Он седи на скровитим местима села, на скровитим местима убија ли невине: очи су његове потајно упрте у сиромахе. 10:9 Тајно се засједа као лав у јазбини својој; ухвати сиромаха: он хвата сиромаха кад га увуче у своје нет. 10:10 Он чучи и понизи се, да сиромашни падну од његових јаких оне. 10:11 Рече у срцу своме: Бог је заборавио, сакри лице своје; он никада то неће видети. 10:12 Устани, Господе; Боже, подигни руку своју: не заборави смирене. 10:13 Зашто зли презиру Бога? рекао је у срцу своме: Ти неће захтевати. 10:14 Ти си то видео; јер видиш несташлук и злобу, да узвратиш твојом руком: сиромах се предаје теби; ти си помоћник сирочади. 10:15 Сломи руку безбожнику и злу, тражи његову злоће док је не нађеш. 10:16 Господ је Цар у векове векова: незнабошци су нестали из његовог земљиште. 10:17 Господе, ти си чуо жељу понизних, ти ћеш припремити њихову срце, учинићеш да ухо своје чује: 10:18 Да суди сиротама и потлаченим, да би човек на земљи могао нема више тлачења.