Псалми
2:1 Зашто се незнабошци љуте, а људи замишљају сујетну ствар?
2:2 Краљеви земаљски постављају се, и владари се саветују
заједно против Господа и против помазаника његовог говорећи:
2:3 Раскидимо окове њихове, и одбацимо ужад њихове од себе.
2:4 Ко седи на небесима, смејаће се, Господ ће их имати унутра
подсмех.
2:5 Тада ће им говорити у гневу свом, и гневити их у својој рани
незадовољство.
2:6 Ипак сам поставио свог краља на свом светом брду Сиону.
2:7 Ја ћу објавити одредбу: Господ ми рече: Ти си Син мој;
данас сам те родио.
2:8 Тражи од мене, и даћу ти незнабошце у наследство, и
крајње крајеве земље у твоје власништво.
2:9 Сломићеш их гвозденим штапом; разбићеш их у комаде
као грнчарска посуда.
2:10 Зато сада будите мудри, цареви, поучите се, судије
земља.
2:11 Служите Господу са страхом, и радујте се са трепетом.
2:12 Пољубите Сина да се не разгневи, и да не погинете с пута, када његов
гнев се распламса али мало. Благо свима који се уздају
у њему.