Псалми 2:1 Зашто се незнабошци љуте, а људи замишљају сујетну ствар? 2:2 Краљеви земаљски постављају се, и владари се саветују заједно против Господа и против помазаника његовог говорећи: 2:3 Раскидимо окове њихове, и одбацимо ужад њихове од себе. 2:4 Ко седи на небесима, смејаће се, Господ ће их имати унутра подсмех. 2:5 Тада ће им говорити у гневу свом, и гневити их у својој рани незадовољство. 2:6 Ипак сам поставио свог краља на свом светом брду Сиону. 2:7 Ја ћу објавити одредбу: Господ ми рече: Ти си Син мој; данас сам те родио. 2:8 Тражи од мене, и даћу ти незнабошце у наследство, и крајње крајеве земље у твоје власништво. 2:9 Сломићеш их гвозденим штапом; разбићеш их у комаде као грнчарска посуда. 2:10 Зато сада будите мудри, цареви, поучите се, судије земља. 2:11 Служите Господу са страхом, и радујте се са трепетом. 2:12 Пољубите Сина да се не разгневи, и да не погинете с пута, када његов гнев се распламса али мало. Благо свима који се уздају у њему.