пословице 8:1 Не плаче ли мудрост? а разумевање је изнело њен глас? 8:2 Она стоји на врховима узвишица, на путу на местима стазе. 8:3 Она виче на вратима, на улазу у град, при уласку у врата. 8:4 К вама, људи, позивам; и глас је мој синовима човечијим. 8:5 О ви прости, разумите мудрост; и ви, будале, будите разумни срце. 8:6 Чуј; јер ћу говорити о одличним стварима; и отварање усана мојих биће исправне ствари. 8:7 Јер ће уста моја говорити истину; а зло ми је одвратно усне. 8:8 Све речи мојих уста су у правди; нема ничег насилног или изопачени у њима. 8:9 Сви су они јасни за онога ко разуме, а они који су у праву пронаћи знање. 8:10 Примите моје упутство, а не сребро; и знање пре него избор злато. 8:11 Јер мудрост је боља од рубина; и све што се може пожелети не да се поредити са њим. 8:12 Ја у мудрости пребивам с разборитошћу, и проналазим знање о духовитости проналасци. 8:13 Страх је Господњи мрзети зло: гордост и охолост и зло начин, и лукава уста, мрзим. 8:14 Мој је савет и здрава мудрост: Ја сам разуман; имам снаге. 8:15 По мени краљеви царују, и кнезови одређују правду. 8:16 Са мном владају кнезови, и племићи, чак и све судије на земљи. 8:17 Волим оне који ме воле; и који ме рано траже наћи ће ме. 8:18 Богатство и част су са мном; да, трајно богатство и праведност. 8:19 Мој плод је бољи од злата, да, од чистог злата; а мој приход него избор сребра. 8:20 Ја водим путем правде, усред стаза пресуда: 8:21 Да могу учинити да они који ме воле наследе суштину; и хоћу напунити своја блага. 8:22 Господ ме је поседовао на почетку свог пута, пре његових дела стари. 8:23 Ја сам постављен одувек, од почетка, или увек на земљи био. 8:24 Кад није било дубина, ја сам рођен; када није било фонтане које обилују водом. 8:25 Пре него што су се планине населиле, пре него што су се брда родила, 8:26 Док још није створио земљу, ни поља, ни највише део праха света. 8:27 Када је припремио небо, ја сам био тамо: када је поставио компас лице дубине: 8:28 Када је учврстио облаке изнад, када је учврстио изворе дубоког: 8:29 Кад је мору дао своју одредбу, да воде не прелазе његову заповест: када је поставио темеље земљи: 8:30 Тада сам био код њега, као одгајан с њим, и сваки дан сам био његов наслада, радујући се увек пред њим; 8:31 Радује се насељивом делу своје земље; и моје сласти су биле са синови људски. 8:32 Сада ме, дакле, послушајте, децо, јер благословени су они чувај моје путеве. 8:33 Слушајте упутства и будите мудри и не одбијајте их. 8:34 Благо човеку који ме слуша, сваки дан бди на вратима мојим и чека на стубовима мојих врата. 8:35 Јер ко нађе мене, налази живот, и задобиће милост од Господа. 8:36 Али ко греши против мене, чини неправду својој души: свима који мрзе ја волим смрт.