пословице
8:1 Не плаче ли мудрост? а разумевање је изнело њен глас?
8:2 Она стоји на врховима узвишица, на путу на местима
стазе.
8:3 Она виче на вратима, на улазу у град, при уласку у
врата.
8:4 К вама, људи, позивам; и глас је мој синовима човечијим.
8:5 О ви прости, разумите мудрост; и ви, будале, будите разумни
срце.
8:6 Чуј; јер ћу говорити о одличним стварима; и отварање усана мојих
биће исправне ствари.
8:7 Јер ће уста моја говорити истину; а зло ми је одвратно
усне.
8:8 Све речи мојих уста су у правди; нема ничег насилног
или изопачени у њима.
8:9 Сви су они јасни за онога ко разуме, а они који су у праву
пронаћи знање.
8:10 Примите моје упутство, а не сребро; и знање пре него избор
злато.
8:11 Јер мудрост је боља од рубина; и све што се може пожелети
не да се поредити са њим.
8:12 Ја у мудрости пребивам с разборитошћу, и проналазим знање о духовитости
проналасци.
8:13 Страх је Господњи мрзети зло: гордост и охолост и зло
начин, и лукава уста, мрзим.
8:14 Мој је савет и здрава мудрост: Ја сам разуман; имам снаге.
8:15 По мени краљеви царују, и кнезови одређују правду.
8:16 Са мном владају кнезови, и племићи, чак и све судије на земљи.
8:17 Волим оне који ме воле; и који ме рано траже наћи ће ме.
8:18 Богатство и част су са мном; да, трајно богатство и праведност.
8:19 Мој плод је бољи од злата, да, од чистог злата; а мој приход него
избор сребра.
8:20 Ја водим путем правде, усред стаза
пресуда:
8:21 Да могу учинити да они који ме воле наследе суштину; и хоћу
напунити своја блага.
8:22 Господ ме је поседовао на почетку свог пута, пре његових дела
стари.
8:23 Ја сам постављен одувек, од почетка, или увек на земљи
био.
8:24 Кад није било дубина, ја сам рођен; када није било
фонтане које обилују водом.
8:25 Пре него што су се планине населиле, пре него што су се брда родила,
8:26 Док још није створио земљу, ни поља, ни највише
део праха света.
8:27 Када је припремио небо, ја сам био тамо: када је поставио компас
лице дубине:
8:28 Када је учврстио облаке изнад, када је учврстио изворе
дубоког:
8:29 Кад је мору дао своју одредбу, да воде не прелазе његову
заповест: када је поставио темеље земљи:
8:30 Тада сам био код њега, као одгајан с њим, и сваки дан сам био његов
наслада, радујући се увек пред њим;
8:31 Радује се насељивом делу своје земље; и моје сласти су биле са
синови људски.
8:32 Сада ме, дакле, послушајте, децо, јер благословени су они
чувај моје путеве.
8:33 Слушајте упутства и будите мудри и не одбијајте их.
8:34 Благо човеку који ме слуша, сваки дан бди на вратима мојим и чека
на стубовима мојих врата.
8:35 Јер ко нађе мене, налази живот, и задобиће милост од Господа.
8:36 Али ко греши против мене, чини неправду својој души: свима који мрзе
ја волим смрт.