пословице
5:1 Сине мој, пази на моју мудрост и приклони ухо моје разуму.
5:2 Да пазиш на разум, и да усне твоје чувају
знања.
5:3 Јер усне туђице капљу као саће, и уста су јој
глаткији од уља:
5:4 Али њен је крај горак као пелин, оштар као мач са две оштрице.
5:5 Њене ноге силазе у смрт; њени кораци се држе у паклу.
5:6 Да не размишљаш о путу живота, њени путеви су покретни, то
не можеш их познавати.
5:7 Сада ме слушајте, децо, и не одступајте од речи
моја уста.
5:8 Удаљи се од ње и не приближавај се вратима куће њене;
5:9 Да не одаш своју част другима, а своје године окрутнима,
5:10 Да се странци не напуне богатством твојим; и трудови твоји буду у
кућа странца;
5:11 И тужиш на крају, када твоје тело и тело твоје буду уништени,
5:12 И реци: како сам мрзео поуку, и срце моје презрело укор;
5:13 И нисам послушао глас својих учитеља, нити приклонио ухо своје
они који су ме поучили!
5:14 Био сам скоро у свом злу усред скупштине и скупштине.
5:15 Пиј воду из свог бунара, и воду текућу из свог
сопствени бунар.
5:16 Нека се разиђу извори твоји, и реке воде у земљи
улицама.
5:17 Нека буду само твоји, а не туђи с тобом.
5:18 Нека је благословен извор твој, и радуј се са женом младости своје.
5:19 Нека буде као кошута љубазна и срна; нека задовоље њене груди
тебе у свако доба; и буди увек одушевљен њеном љубављу.
5:20 А зашто ћеш, сине мој, бити занесен са странцем и загрлити
недра странца?
5:21 Јер су путеви људски пред очима Господњим, и он размишља
сви његови одласци.
5:22 Његова сопствена безакоња ће узети самог безбожника, и он ће бити задржан
ужадима својих грехова.
5:23 Он ће умрети без поуке; и у величини своје глупости он
залутаће.