пословице 5:1 Сине мој, пази на моју мудрост и приклони ухо моје разуму. 5:2 Да пазиш на разум, и да усне твоје чувају знања. 5:3 Јер усне туђице капљу као саће, и уста су јој глаткији од уља: 5:4 Али њен је крај горак као пелин, оштар као мач са две оштрице. 5:5 Њене ноге силазе у смрт; њени кораци се држе у паклу. 5:6 Да не размишљаш о путу живота, њени путеви су покретни, то не можеш их познавати. 5:7 Сада ме слушајте, децо, и не одступајте од речи моја уста. 5:8 Удаљи се од ње и не приближавај се вратима куће њене; 5:9 Да не одаш своју част другима, а своје године окрутнима, 5:10 Да се странци не напуне богатством твојим; и трудови твоји буду у кућа странца; 5:11 И тужиш на крају, када твоје тело и тело твоје буду уништени, 5:12 И реци: како сам мрзео поуку, и срце моје презрело укор; 5:13 И нисам послушао глас својих учитеља, нити приклонио ухо своје они који су ме поучили! 5:14 Био сам скоро у свом злу усред скупштине и скупштине. 5:15 Пиј воду из свог бунара, и воду текућу из свог сопствени бунар. 5:16 Нека се разиђу извори твоји, и реке воде у земљи улицама. 5:17 Нека буду само твоји, а не туђи с тобом. 5:18 Нека је благословен извор твој, и радуј се са женом младости своје. 5:19 Нека буде као кошута љубазна и срна; нека задовоље њене груди тебе у свако доба; и буди увек одушевљен њеном љубављу. 5:20 А зашто ћеш, сине мој, бити занесен са странцем и загрлити недра странца? 5:21 Јер су путеви људски пред очима Господњим, и он размишља сви његови одласци. 5:22 Његова сопствена безакоња ће узети самог безбожника, и он ће бити задржан ужадима својих грехова. 5:23 Он ће умрети без поуке; и у величини своје глупости он залутаће.