пословице
2:1 Сине мој, ако примиш моје речи и сакријеш заповести моје
те;
2:2 Тако да пригнеш ухо своје к мудрости и примениш своје срце на
разумевање;
2:3 Да, ако вапиш за знањем и подижеш глас за
разумевање;
2:4 Ако је тражите као сребро и тражите је као скривену
благо;
2:5 Тада ћеш разумети страх Господњи и наћи ћеш знање
Бога.
2:6 Јер Господ даје мудрост, из његових уста излази знање и
разумевање.
2:7 Он сабира здраву мудрост за праведнике, он им је штитник
који ходају усправно.
2:8 Он чува стазе правде и чува пут светих својих.
2:9 Тада ћеш разумети праведност, право и праведност; да,
сваки добар пут.
2:10 Када мудрост уђе у твоје срце, а знање је пријатно
твоја душа;
2:11 Разборитост ће те чувати, разум ће те чувати:
2:12 Да те избавим од пута злог човека, од човека који говори
непристојне ствари;
2:13 Који остављају стазе праведности, да ходају путевима таме;
2:14 Који се радују што чине зло, и уживају у подмуклости злих;
2:15 чији су путеви криви, и они се залуђују на стазама својим;
2:16 Да те избавим од туђице, чак и од странца која
ласка својим речима;
2:17 Која напушта водича своје младости и заборавља завет
њен Бог.
2:18 Јер се њен дом нагиње смрти, и путеви њени мртвима.
2:19 Нико се не враћа на њу, нити се држи стаза
живота.
2:20 Да би ишао путем добрих људи и држао стазе
праведника.
2:21 Јер ће праведни пребивати у земљи, а савршени ће остати унутра
то.
2:22 Али зли ће бити истријебљени са земље и безбожници
биће искорењени из њега.