пословице 2:1 Сине мој, ако примиш моје речи и сакријеш заповести моје те; 2:2 Тако да пригнеш ухо своје к мудрости и примениш своје срце на разумевање; 2:3 Да, ако вапиш за знањем и подижеш глас за разумевање; 2:4 Ако је тражите као сребро и тражите је као скривену благо; 2:5 Тада ћеш разумети страх Господњи и наћи ћеш знање Бога. 2:6 Јер Господ даје мудрост, из његових уста излази знање и разумевање. 2:7 Он сабира здраву мудрост за праведнике, он им је штитник који ходају усправно. 2:8 Он чува стазе правде и чува пут светих својих. 2:9 Тада ћеш разумети праведност, право и праведност; да, сваки добар пут. 2:10 Када мудрост уђе у твоје срце, а знање је пријатно твоја душа; 2:11 Разборитост ће те чувати, разум ће те чувати: 2:12 Да те избавим од пута злог човека, од човека који говори непристојне ствари; 2:13 Који остављају стазе праведности, да ходају путевима таме; 2:14 Који се радују што чине зло, и уживају у подмуклости злих; 2:15 чији су путеви криви, и они се залуђују на стазама својим; 2:16 Да те избавим од туђице, чак и од странца која ласка својим речима; 2:17 Која напушта водича своје младости и заборавља завет њен Бог. 2:18 Јер се њен дом нагиње смрти, и путеви њени мртвима. 2:19 Нико се не враћа на њу, нити се држи стаза живота. 2:20 Да би ишао путем добрих људи и држао стазе праведника. 2:21 Јер ће праведни пребивати у земљи, а савршени ће остати унутра то. 2:22 Али зли ће бити истријебљени са земље и безбожници биће искорењени из њега.