Филипљанима
2:1 Ако дакле има утехе у Христу, ако утехе љубави,
ако има неко заједништво Духа, ако има црева и милости,
2:2 Испуните радост моју, да будете истомишљени, да имате исту љубав, да будете
једногласно, једногласно.
2:3 Нека се ништа не чини због свађе или сујете; али у нискости од
ум нека једни друге цене боље од себе.
2:4 Не гледајте сваки на своје, него сваки на ствари
од других.
2:5 Нека у вама буде овај ум који беше и у Христу Исусу:
2:6 Који, будући у обличју Божијем, сматраше да није пљачка бити једнак
Бог:
2:7 Али се није угледао на себе и узео на себе облик а
слуга, и створен је као човек:
2:8 И пошто се нађе у моди као човек, понизи се и постаде
послушни до смрти, чак и смрти на крсту.
2:9 Зато га је и Бог високо узвисио и дао му име које
је изнад сваког имена:
2:10 Да се у име Исусово поклони свако колено ствари на небу,
и ствари на земљи и ствари испод земље;
2:11 И да сваки језик призна да је Исус Христос Господ
слава Бога Оца.
2:12 Зато, љубљени моји, као што сте увек слушали, а не као у мом присуству
само, али сада много више у мом одсуству, ради своје спасење са
страх и трепет.
2:13 Јер Бог је тај који делује у вама и да хоћете и да чините његово добро
задовољство.
2:14 Све чините без роптања и препирки:
2:15 Да будете непорочни и безазлени, синови Божији, без укора,
усред кривог и изопаченог народа, међу којима блистате као
светла у свету;
2:16 Држећи реч живота; да се радујем дану Христовом,
да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.
2:17 Да, и ако будем принет на жртву и служење ваше вере, ја
радости и радуј се са свима вама.
2:18 Из истог разлога се и ви радујте и радујте се са мном.
2:19 Али уздам се у Господа Исуса да ће ти ускоро послати Тимотеја, да ја
такође може бити од добре утехе, када знам ваше стање.
2:20 Јер немам човека истомишљеника, који би природно бринуо о вашем стању.
2:21 Јер сви траже своје, а не оно што припада Исусу Христу.
2:22 Али ви знате доказ за њега, да, као син са оцем, има
служио са мном у јеванђељу.
2:23 Стога се надам да ћу га послати одмах, чим ћу видети како
поћи ће са мном.
2:24 Али уздам се у Господа да ћу и ја ускоро доћи.
2:25 Ипак, сматрао сам да је потребно да вам пошаљем Епафродита, брата мог, и
сапутник у раду и саборац, али твој гласник, а он то
служио мојим жељама.
2:26 Јер је жудео за свима вама, и био је пун тежине, јер сте ви
чуо да је био болестан.
2:27 Јер заиста беше болестан близу смрти, али Бог се смиловао на њега; и
не само на њега, него и на мене, да не бих имао тугу над тугом.
2:28 Послао сам га, дакле, пажљивије, да, када га поново видите, ви
да се радујем, а да будем мање тужан.
2:29 Примите га дакле у Господу са свом радошћу; и задржи такве у себи
репутација:
2:30 Јер за дело Христово беше близу смрти, не гледајући на своје
живот, да надокнадиш недостатак твоје службе према мени.