Филипљанима 2:1 Ако дакле има утехе у Христу, ако утехе љубави, ако има неко заједништво Духа, ако има црева и милости, 2:2 Испуните радост моју, да будете истомишљени, да имате исту љубав, да будете једногласно, једногласно. 2:3 Нека се ништа не чини због свађе или сујете; али у нискости од ум нека једни друге цене боље од себе. 2:4 Не гледајте сваки на своје, него сваки на ствари од других. 2:5 Нека у вама буде овај ум који беше и у Христу Исусу: 2:6 Који, будући у обличју Божијем, сматраше да није пљачка бити једнак Бог: 2:7 Али се није угледао на себе и узео на себе облик а слуга, и створен је као човек: 2:8 И пошто се нађе у моди као човек, понизи се и постаде послушни до смрти, чак и смрти на крсту. 2:9 Зато га је и Бог високо узвисио и дао му име које је изнад сваког имена: 2:10 Да се у име Исусово поклони свако колено ствари на небу, и ствари на земљи и ствари испод земље; 2:11 И да сваки језик призна да је Исус Христос Господ слава Бога Оца. 2:12 Зато, љубљени моји, као што сте увек слушали, а не као у мом присуству само, али сада много више у мом одсуству, ради своје спасење са страх и трепет. 2:13 Јер Бог је тај који делује у вама и да хоћете и да чините његово добро задовољство. 2:14 Све чините без роптања и препирки: 2:15 Да будете непорочни и безазлени, синови Божији, без укора, усред кривог и изопаченог народа, међу којима блистате као светла у свету; 2:16 Држећи реч живота; да се радујем дану Христовом, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. 2:17 Да, и ако будем принет на жртву и служење ваше вере, ја радости и радуј се са свима вама. 2:18 Из истог разлога се и ви радујте и радујте се са мном. 2:19 Али уздам се у Господа Исуса да ће ти ускоро послати Тимотеја, да ја такође може бити од добре утехе, када знам ваше стање. 2:20 Јер немам човека истомишљеника, који би природно бринуо о вашем стању. 2:21 Јер сви траже своје, а не оно што припада Исусу Христу. 2:22 Али ви знате доказ за њега, да, као син са оцем, има служио са мном у јеванђељу. 2:23 Стога се надам да ћу га послати одмах, чим ћу видети како поћи ће са мном. 2:24 Али уздам се у Господа да ћу и ја ускоро доћи. 2:25 Ипак, сматрао сам да је потребно да вам пошаљем Епафродита, брата мог, и сапутник у раду и саборац, али твој гласник, а он то служио мојим жељама. 2:26 Јер је жудео за свима вама, и био је пун тежине, јер сте ви чуо да је био болестан. 2:27 Јер заиста беше болестан близу смрти, али Бог се смиловао на њега; и не само на њега, него и на мене, да не бих имао тугу над тугом. 2:28 Послао сам га, дакле, пажљивије, да, када га поново видите, ви да се радујем, а да будем мање тужан. 2:29 Примите га дакле у Господу са свом радошћу; и задржи такве у себи репутација: 2:30 Јер за дело Христово беше близу смрти, не гледајући на своје живот, да надокнадиш недостатак твоје службе према мени.