Авдија
1:1 Визија Авдије. Овако вели Господ Господ о Едому; Имамо
чуо глас од Господа, и послат је посланик међу
незнабошце, устаните и устанимо на њу у бој.
1:2 Гле, учинио сам те малим међу незнабошцима: велики си
презрена.
1:3 Преварила те је гордост срца твога, ти који живиш у
расцепи стена, чије је пребивалиште високо; који говори у свом срцу,
Ко ће ме спустити на земљу?
1:4 Премда се узвисиш као орао, и кад подесиш гнездо своје
међу звезде, одатле ћу те спустити, говори Господ.
1:5 Ако су к теби дошли лопови, ако су разбојници ноћу, (како си одсечен!)
зар не би крали док им није било доста? ако берачи грожђа
дошао к теби, не би ли оставили мало грожђа?
1:6 Како су испитане ствари Исавове! како су његове скривене ствари
тражио!
1:7 Сви људи из твога савеза довели су те до границе:
људи који су били у миру с тобом преварили су те и победили
против тебе; они који једу хлеб твој задаху рану под тобом;
у њему нема разумевања.
1:8 Нећу ли у тај дан, говори Господ, истребити мудраце
од Едома, и разум са горе Исавове?
1:9 И твоји моћници, Темане, биће уплашени до краја да сваки
један од Исавове горе може бити посечен клањем.
1:10 За твоје насиље над твојим братом Јаковом стид ће те покрити, и
бићеш одсечен заувек.
1:11 У дан када си стајао на другој страни, у дан када си
странци су одвели његове снаге, а странци су ушли
врата његова, и бацио жреб на Јерусалим, и ти си био као један од њих.
1:12 Али ниси требао гледати на дан брата свога у дану
да је постао странац; ни да се радујеш због
синови Јудини у дан њиховог уништења; нити треба
гордо си говорио у дан невоље.
1:13 Ниси требао ући на капију мог народа у дан
њихова несрећа; да, није требало да гледаш на њихову невољу
у дан њихове несреће, нити су ставили руке на своје имање у
дан њихове несреће;
1:14 Нити си требао стајати на раскршћу да одсечеш оне од којих
његов који је побегао; нити си требао предати оне од
његов који је остао у дан невоље.
1:15 Јер је дан Господњи близу свим народима; као што си учинио,
биће учињено теби: награда твоја вратиће се на твоју главу.
1:16 Јер као што сте пили на мојој светој гори, тако ће сви незнабошци
пију непрестано, да, пиће, и гутаће,
и биће као да их није било.
1:17 Али на гори Сиону биће избављење, и биће светост;
и дом Јаковљев ће поседовати своје имање.
1:18 И дом Јаковљев биће огањ, а дом Јосифов пламен,
и дом Исавов за стрњику, и запалиће у њима, и
прождиру их; и неће остати ништа од Исавове куће;
јер је Господ то рекао.
1:19 И они са југа поседоваће Исавову гору; а они од
равни Филистејци: и они ће поседовати поља Јефремова и
поља Самаријске, и Венијамин ће поседовати Гилеад.
1:20 И ропство ове војске Израелових синова ће запоседнути
оно од Хананаца до Сарепте; и заточеништво од
Јерусалим, који је у Сефараду, поседоваће градове на југу.
1:21 И спасиоци ће доћи на гору Сион да суде Исавову гору; и
краљевство ће бити Господње.