Авдија 1:1 Визија Авдије. Овако вели Господ Господ о Едому; Имамо чуо глас од Господа, и послат је посланик међу незнабошце, устаните и устанимо на њу у бој. 1:2 Гле, учинио сам те малим међу незнабошцима: велики си презрена. 1:3 Преварила те је гордост срца твога, ти који живиш у расцепи стена, чије је пребивалиште високо; који говори у свом срцу, Ко ће ме спустити на земљу? 1:4 Премда се узвисиш као орао, и кад подесиш гнездо своје међу звезде, одатле ћу те спустити, говори Господ. 1:5 Ако су к теби дошли лопови, ако су разбојници ноћу, (како си одсечен!) зар не би крали док им није било доста? ако берачи грожђа дошао к теби, не би ли оставили мало грожђа? 1:6 Како су испитане ствари Исавове! како су његове скривене ствари тражио! 1:7 Сви људи из твога савеза довели су те до границе: људи који су били у миру с тобом преварили су те и победили против тебе; они који једу хлеб твој задаху рану под тобом; у њему нема разумевања. 1:8 Нећу ли у тај дан, говори Господ, истребити мудраце од Едома, и разум са горе Исавове? 1:9 И твоји моћници, Темане, биће уплашени до краја да сваки један од Исавове горе може бити посечен клањем. 1:10 За твоје насиље над твојим братом Јаковом стид ће те покрити, и бићеш одсечен заувек. 1:11 У дан када си стајао на другој страни, у дан када си странци су одвели његове снаге, а странци су ушли врата његова, и бацио жреб на Јерусалим, и ти си био као један од њих. 1:12 Али ниси требао гледати на дан брата свога у дану да је постао странац; ни да се радујеш због синови Јудини у дан њиховог уништења; нити треба гордо си говорио у дан невоље. 1:13 Ниси требао ући на капију мог народа у дан њихова несрећа; да, није требало да гледаш на њихову невољу у дан њихове несреће, нити су ставили руке на своје имање у дан њихове несреће; 1:14 Нити си требао стајати на раскршћу да одсечеш оне од којих његов који је побегао; нити си требао предати оне од његов који је остао у дан невоље. 1:15 Јер је дан Господњи близу свим народима; као што си учинио, биће учињено теби: награда твоја вратиће се на твоју главу. 1:16 Јер као што сте пили на мојој светој гори, тако ће сви незнабошци пију непрестано, да, пиће, и гутаће, и биће као да их није било. 1:17 Али на гори Сиону биће избављење, и биће светост; и дом Јаковљев ће поседовати своје имање. 1:18 И дом Јаковљев биће огањ, а дом Јосифов пламен, и дом Исавов за стрњику, и запалиће у њима, и прождиру их; и неће остати ништа од Исавове куће; јер је Господ то рекао. 1:19 И они са југа поседоваће Исавову гору; а они од равни Филистејци: и они ће поседовати поља Јефремова и поља Самаријске, и Венијамин ће поседовати Гилеад. 1:20 И ропство ове војске Израелових синова ће запоседнути оно од Хананаца до Сарепте; и заточеништво од Јерусалим, који је у Сефараду, поседоваће градове на југу. 1:21 И спасиоци ће доћи на гору Сион да суде Исавову гору; и краљевство ће бити Господње.