Бројеви 11:1 И кад се народ жалио, то се не свиђало Господу, и Господу чуо; и распали се гнев његов; и огањ Господњи сагоре међу њима и прогуташе оне који су били у крајњим крајевима камп. 11:2 И народ повика Мојсију; и кад се Мојсије помоли Господу, ватра је угашена. 11:3 И даде име месту Тавера, јер је огањ ГОСПОД гори међу њима. 11:4 И мешано мноштво које беше међу њима паде од пожуде И синови Израиљеви опет заплакаше и рекоше: Ко ће нас дати телом јести? 11:5 Сећамо се рибе коју смо јели у Египту бесплатно; краставци, и диње, и празилук, и лук, и бели лук: 11:6 Али сада је наша душа осушена: нема ништа осим овога мана, пред нашим очима. 11:7 А мана је била као зрно коријандера, а боја као и боја бделијума. 11:8 И људи су ишли и сакупљали га и млели у млиновима, или истуци га у малтеру и испече га у тепсији и направи од њега колаче: и укус је био као укус свежег уља. 11:9 И када је роса пала на логор ноћу, пала је мана то. 11:10 Тада је Мојсије чуо како народ плаче по својим породицама, сваки човек унутра врата његовог шатора, и гнев Господњи се увелико распали; Мојсије је такође био незадовољан. 11:11 И рече Мојсије Господу: Зашто си угрозио свог слугу? и због чега не нађох милост у очима твојим да полажеш терет свих ових људи на мени? 11:12 Да ли сам зачео све ове људе? да ли сам их ја родио да ти треба да ми каже: Носи их у недрима својим, као дојиља роди дојиље у земљу коју си им се заклео очеви? 11:13 Откуд да имам месо да дам целом овом народу? јер они плачу мени говорећи: дај нам меса да једемо. 11:14 Не могу сам да поднесем сав овај народ, јер је претежак за ја. 11:15 И ако тако поступиш са мном, убиј ме, молим те, из руке, ако нашао милост у очима твојим; и да не видим своју беду. 11:16 И рече Господ Мојсију: Сабери ми седамдесет људи од старешина Израиља, за које знаш да су старешине народа, и официри над њима; и доведи их у шатор од скупштину, да они тамо стоје с тобом. 11:17 И сићи ћу и разговарати с тобом тамо, и узећу од дух који је на теби и ставиће га на њих; и они ће носи бреме народа са собом, да га не носиш сам сама. 11:18 И реци народу: Посветите се сутрашњи дан, и месо ћете јести, јер сте плакали у уши Господњи говорећи: Ко ће нам дати месо да једемо? јер нам је било добро у Египту: зато ће вам Господ дати месо и једите. 11:19 Не једите један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана; 11:20 Али чак и цео месец, док вам не изађе на ноздрве, и биће гнусни вам, јер сте презрели Господа који је међу вама и плакали пред њим говорећи: Зашто смо изашли Египат? 11:21 И рече Мојсије: Народ међу којим сам ја има шест стотина хиљада лакеји; а ти си рекао: даћу им месо да једу а цео месец. 11:22 Да ли ће се за њих поклати стада и говеда, да им буде довољно? или сакупиће се за њих све рибе морске да буде довољно њих? 11:23 И рече Господ Мојсију: Је ли рука Господња омакла? ћеш види сада да ли ће ти се испунити моја реч или неће. 11:24 И изиђе Мојсије и рече народу речи Господње, и окупио седамдесет људи од старешина народа и поставио их около о скинији. 11:25 И Господ сиђе у облаку, и рече му, и узе од духа који беше на њему и даде га седамдесеторици старешина догоди се да, када је дух починуо на њима, они су пророковали: и није престајао. 11:26 Али остала су два човека у логору, један се звао Елдад, и име другог Медада, и дух почину на њима; и они су били од оних који су били написани, али нису изашли у шатор: и пророковали су у логору. 11:27 И отрча један младић и рече Мојсију и рече: Елдад и Медад пророкују у логору. 11:28 И Исус Навин син, Мојсијев слуга, један од његових младића, одговори и рече: Господару Мојсије, забрани им. 11:29 А Мојсије му рече: завидиш ли због мене? да ли би Бог то све Господњи народ је био пророци, и да ће Господ ставити свој дух на њих! 11:30 И Мојсије га уведе у логор, њега и старешине Израиљеве. 11:31 И изиђе ветар од Господа, и донесе препелице из море, и нека падну поред логора, као што је то био дан пута на овоме стране, и такорећи дан пута на другој страни, около логор, и као да је био два лакта висок по лицу земље. 11:32 И народ је устајао цео тај дан и сву ту ноћ, и све сутрадан и скупише препелице; десет хомера: и све их рашире за себе унаоколо камп. 11:33 И док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, гнев Господњи запали се на народ, и Господ удари људи са веома великом кугом. 11:34 И назва то место Кибротхатаава, јер тамо сахранили су људе који су жељни. 11:35 И народ је отпутовао из Киброт Хатааве у Асерот; и пребивалиште у Хазероту.