Бројеви
11:1 И кад се народ жалио, то се не свиђало Господу, и Господу
чуо; и распали се гнев његов; и огањ Господњи сагоре
међу њима и прогуташе оне који су били у крајњим крајевима
камп.
11:2 И народ повика Мојсију; и кад се Мојсије помоли Господу,
ватра је угашена.
11:3 И даде име месту Тавера, јер је огањ
ГОСПОД гори међу њима.
11:4 И мешано мноштво које беше међу њима паде од пожуде
И синови Израиљеви опет заплакаше и рекоше: Ко ће нас дати телом
јести?
11:5 Сећамо се рибе коју смо јели у Египту бесплатно; краставци,
и диње, и празилук, и лук, и бели лук:
11:6 Али сада је наша душа осушена: нема ништа осим овога
мана, пред нашим очима.
11:7 А мана је била као зрно коријандера, а боја као и
боја бделијума.
11:8 И људи су ишли и сакупљали га и млели у млиновима, или
истуци га у малтеру и испече га у тепсији и направи од њега колаче: и
укус је био као укус свежег уља.
11:9 И када је роса пала на логор ноћу, пала је мана
то.
11:10 Тада је Мојсије чуо како народ плаче по својим породицама, сваки човек унутра
врата његовог шатора, и гнев Господњи се увелико распали;
Мојсије је такође био незадовољан.
11:11 И рече Мојсије Господу: Зашто си угрозио свог слугу?
и због чега не нађох милост у очима твојим да полажеш
терет свих ових људи на мени?
11:12 Да ли сам зачео све ове људе? да ли сам их ја родио да ти
треба да ми каже: Носи их у недрима својим, као дојиља
роди дојиље у земљу коју си им се заклео
очеви?
11:13 Откуд да имам месо да дам целом овом народу? јер они плачу
мени говорећи: дај нам меса да једемо.
11:14 Не могу сам да поднесем сав овај народ, јер је претежак за
ја.
11:15 И ако тако поступиш са мном, убиј ме, молим те, из руке, ако
нашао милост у очима твојим; и да не видим своју беду.
11:16 И рече Господ Мојсију: Сабери ми седамдесет људи од старешина
Израиља, за које знаш да су старешине народа, и
официри над њима; и доведи их у шатор од
скупштину, да они тамо стоје с тобом.
11:17 И сићи ћу и разговарати с тобом тамо, и узећу од
дух који је на теби и ставиће га на њих; и они ће
носи бреме народа са собом, да га не носиш сам
сама.
11:18 И реци народу: Посветите се сутрашњи дан, и
месо ћете јести, јер сте плакали у уши Господњи говорећи:
Ко ће нам дати месо да једемо? јер нам је било добро у Египту:
зато ће вам Господ дати месо и једите.
11:19 Не једите један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана,
ни двадесет дана;
11:20 Али чак и цео месец, док вам не изађе на ноздрве, и биће
гнусни вам, јер сте презрели Господа који је
међу вама и плакали пред њим говорећи: Зашто смо изашли
Египат?
11:21 И рече Мојсије: Народ међу којим сам ја има шест стотина хиљада
лакеји; а ти си рекао: даћу им месо да једу а
цео месец.
11:22 Да ли ће се за њих поклати стада и говеда, да им буде довољно? или
сакупиће се за њих све рибе морске да буде довољно
њих?
11:23 И рече Господ Мојсију: Је ли рука Господња омакла? ћеш
види сада да ли ће ти се испунити моја реч или неће.
11:24 И изиђе Мојсије и рече народу речи Господње, и
окупио седамдесет људи од старешина народа и поставио их около
о скинији.
11:25 И Господ сиђе у облаку, и рече му, и узе од
духа који беше на њему и даде га седамдесеторици старешина
догоди се да, када је дух починуо на њима, они су пророковали:
и није престајао.
11:26 Али остала су два човека у логору, један се звао
Елдад, и име другог Медада, и дух почину на њима;
и они су били од оних који су били написани, али нису изашли у
шатор: и пророковали су у логору.
11:27 И отрча један младић и рече Мојсију и рече: Елдад и Медад
пророкују у логору.
11:28 И Исус Навин син, Мојсијев слуга, један од његових младића,
одговори и рече: Господару Мојсије, забрани им.
11:29 А Мојсије му рече: завидиш ли због мене? да ли би Бог то све
Господњи народ је био пророци, и да ће Господ ставити свој дух
на њих!
11:30 И Мојсије га уведе у логор, њега и старешине Израиљеве.
11:31 И изиђе ветар од Господа, и донесе препелице из
море, и нека падну поред логора, као што је то био дан пута на овоме
стране, и такорећи дан пута на другој страни, около
логор, и као да је био два лакта висок по лицу земље.
11:32 И народ је устајао цео тај дан и сву ту ноћ, и све
сутрадан и скупише препелице;
десет хомера: и све их рашире за себе унаоколо
камп.
11:33 И док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали,
гнев Господњи запали се на народ, и Господ удари
људи са веома великом кугом.
11:34 И назва то место Кибротхатаава, јер тамо
сахранили су људе који су жељни.
11:35 И народ је отпутовао из Киброт Хатааве у Асерот; и пребивалиште
у Хазероту.