Нехемија 5:1 И настаде велики вапај народа и њихових жена против њих браћо Јевреји. 5:2 Јер бејаху они који рекоше: Много је нас синова и кћери наших. зато им узимамо жито, да једемо и живимо. 5:3 Било је и оних који су говорили: Заложили смо своје земље, винограде, и куће, да купимо кукуруз, због несташице. 5:4 Било је и оних који говоре: Позајмили смо новац за царево данак, и то на наше земље и винограде. 5:5 Али сада је наше тело као тело наше браће, наша деца као њихова деца: и гле, ми ропствујемо своје синове и своје кћери будите слуге, а неке од наших кћери су већ доведене у ропство: нити је у нашој моћи да их откупимо; јер други људи имају наше земље и винограде. 5:6 И био сам веома љут када сам чуо њихов вапај и ове речи. 5:7 Тада сам се посаветовао сам са собом, и укорио сам племиће и владаре, и рече им: Узимате лихву сваки од брата свога. И поставио сам велика скупштина против њих. 5:8 И рекох им: Ми смо по својој моћи откупили своју браћу Јевреји, који су продати незнабошцима; и да ли ћете чак продати своје браћо? или ће нам се продати? Онда су ћутали и нашао ништа да одговори. 5:9 И рекох: Није добро што чините; не треба ли да ходате у страху Бога нашега због срамоте незнабожаца наших непријатеља? 5:10 И ја, и моја браћа и моје слуге, могу тражити од њих новац и кукуруз: Молим те, оставимо ово лихварство. 5:11 Вратите им, молим вас, чак и данас, њихове земље, њихове винограде, њихове маслине и њихове куће, такође стоти део од новца и од жита, вина и уља које тражиш њих. 5:12 Тада рекоше: Вратићемо их, и нећемо ништа од њих тражити; па ћемо учинити како ти кажеш. Онда сам позвао свештенике, и узео заклетву од њих да ће чинити по овом обећању. 5:13 И ја сам протресао своје крило и рекао: Тако Бог истрести сваког човека из његовог куће, и од свог труда, који не извршава ово обећање, чак ни тако да се истресе и испразни. И сва скупштина рече: Амин, и хвалили ГОСПОДА. И народ је урадио по овом обећању. 5:14 Штавише, од времена када сам био постављен да будем њихов гувернер у земљу Јудину, од двадесете до тридесете године године цара Артаксеркса, односно дванаест година, ја и моја браћа нису јели хлеб намесников. 5:15 Али бивши управници који су били пре мене били су задужени народа, и узеше од њих хлеба и вина, осим четрдесет сикала од сребра; да, чак и њихове слуге голо владају народом: али тако нисам ли због страха Божијег. 5:16 Да, и ја сам наставио да радим на овом зиду, нити смо га купили земљу: и све моје слуге су се окупиле тамо да раде. 5:17 Штавише, за мојим столом је било сто педесет Јевреја и владари, поред оних који су нам дошли из редова незнабожаца који су о нама. 5:18 А оно што ми се припремаше сваки дан беше један вол и шест избора овце; спремали су ми и живину и једном у десет дана чували све врсте вина: али за све ово нисам захтевао хлеб од намесника, јер је ропство било тешко за овај народ. 5:19 Мисли на мене, Боже мој, за добро, према свему што сам учинио овај народ.