Нехемија
5:1 И настаде велики вапај народа и њихових жена против њих
браћо Јевреји.
5:2 Јер бејаху они који рекоше: Много је нас синова и кћери наших.
зато им узимамо жито, да једемо и живимо.
5:3 Било је и оних који су говорили: Заложили смо своје земље, винограде,
и куће, да купимо кукуруз, због несташице.
5:4 Било је и оних који говоре: Позајмили смо новац за царево
данак, и то на наше земље и винограде.
5:5 Али сада је наше тело као тело наше браће, наша деца као њихова
деца: и гле, ми ропствујемо своје синове и своје кћери
будите слуге, а неке од наших кћери су већ доведене у ропство:
нити је у нашој моћи да их откупимо; јер други људи имају наше земље
и винограде.
5:6 И био сам веома љут када сам чуо њихов вапај и ове речи.
5:7 Тада сам се посаветовао сам са собом, и укорио сам племиће и владаре,
и рече им: Узимате лихву сваки од брата свога. И поставио сам
велика скупштина против њих.
5:8 И рекох им: Ми смо по својој моћи откупили своју браћу
Јевреји, који су продати незнабошцима; и да ли ћете чак продати своје
браћо? или ће нам се продати? Онда су ћутали и
нашао ништа да одговори.
5:9 И рекох: Није добро што чините; не треба ли да ходате у страху
Бога нашега због срамоте незнабожаца наших непријатеља?
5:10 И ја, и моја браћа и моје слуге, могу тражити од њих новац
и кукуруз: Молим те, оставимо ово лихварство.
5:11 Вратите им, молим вас, чак и данас, њихове земље, њихове
винограде, њихове маслине и њихове куће, такође стоти део
од новца и од жита, вина и уља које тражиш
њих.
5:12 Тада рекоше: Вратићемо их, и нећемо ништа од њих тражити;
па ћемо учинити како ти кажеш. Онда сам позвао свештенике, и узео
заклетву од њих да ће чинити по овом обећању.
5:13 И ја сам протресао своје крило и рекао: Тако Бог истрести сваког човека из његовог
куће, и од свог труда, који не извршава ово обећање, чак ни тако
да се истресе и испразни. И сва скупштина рече: Амин, и
хвалили ГОСПОДА. И народ је урадио по овом обећању.
5:14 Штавише, од времена када сам био постављен да будем њихов гувернер у
земљу Јудину, од двадесете до тридесете године
године цара Артаксеркса, односно дванаест година, ја и моја браћа
нису јели хлеб намесников.
5:15 Али бивши управници који су били пре мене били су задужени
народа, и узеше од њих хлеба и вина, осим четрдесет сикала
од сребра; да, чак и њихове слуге голо владају народом: али тако
нисам ли због страха Божијег.
5:16 Да, и ја сам наставио да радим на овом зиду, нити смо га купили
земљу: и све моје слуге су се окупиле тамо да раде.
5:17 Штавише, за мојим столом је било сто педесет Јевреја и
владари, поред оних који су нам дошли из редова незнабожаца који су
о нама.
5:18 А оно што ми се припремаше сваки дан беше један вол и шест избора
овце; спремали су ми и живину и једном у десет дана чували
све врсте вина: али за све ово нисам захтевао хлеб од
намесника, јер је ропство било тешко за овај народ.
5:19 Мисли на мене, Боже мој, за добро, према свему што сам учинио
овај народ.