Нехемија 2:1 И догоди се у месецу нисану, двадесете године Цар Артаксеркс, то вино беше пред њим; и узех вино, и даде га цару. Сада нисам раније био тужан у његовом присуство. 2:2 Зато ми цар рече: Зашто је твоје лице тужно, кад те уметност није болесна? ово није ништа друго до туга срца. Тада сам био веома јако уплашен, 2:3 И рече цару: Нека живи цар довека, зашто не би и мој лице тужно, кад град, место гробова мојих отаца, лежи пустош, и врата су његова огњем сагорела? 2:4 Тада ми цар рече: За шта тражиш? Тако сам се молио Богу небеском. 2:5 И рекох цару: ако цару буде драго, и ако твој слуга има нашао милост у очима твојим да ме пошаљеш у Јуду у град гробова мојих отаца, да га саградим. 2:6 И рече ми цар, (и краљица је седела поред њега), докле да ли ће бити твоје путовање? а кад ћеш се вратити? Тако се то свидело краљу да ме пошаље; и одредио сам му време. 2:7 И рекох цару: Ако је цару драго, нека буду писма дао ме управитељима преко реке да ме пренесу док не дођем у Јуду; 2:8 И писмо Асафу, чувару цареве шуме, да може дај ми дрва да направим греде за капије палате које припадао кући, и за зид града, и за кућу у коју ћу ући. И цар ми је дао, према добра рука Бога мога на мени. 2:9 Тада дођох до намесника преко реке, и дадох им цареве писма. Сада је краљ послао капетане војске и коњанике са ја. 2:10 Кад су чули Санвалат Хоронац и Товија слуга, Амонац од тога, било их је веома ожалошћено што је дошао човек да тражи добробит синова Израиљевих. 2:11 Тако сам дошао у Јерусалим и био тамо три дана. 2:12 И устадох ноћу, ја и неколико људи са мном; ни ја нисам ништа рекао човече шта ми је Бог ставио у срце да учиним у Јерусалиму: није ни било има било које звери са мном, осим звери на коју сам јахао. 2:13 И изиђох ноћу на врата долине, чак пре змајев бунар, и до луке за балегу, и гледао зидине Јерусалима, који су порушени, а капије њихове огњем сагореше. 2:14 Затим сам отишао до капије фонтане и до краљевог базена; није било места да прође звер која је била испод мене. 2:15 Онда сам отишао у ноћи крај потока, и погледао зид, и окренуо назад, и ушао на капију долине, и тако се вратио. 2:16 А кнезови не знадоше куда идем, ни шта чиним; ни ја нисам имао као па ипак рекао ни Јеврејима, ни свештеницима, ни племићима, ни њима владарима, нити осталима који су радили посао. 2:17 Тада им рекох: видите у каквој смо невољи, како Јерусалим лежи пустош, и врата су њихова огњем спаљена: дођи и пусти зидамо јерусалимски зид, да више не будемо срамота. 2:18 Тада сам им рекао за руку Бога мога која је била добра нада мном; као и такође цареве речи које ми је рекао. А они рекоше: Устанимо подићи и изградити. Тако су ојачали руке за ово добро дело. 2:19 Али када Санвалат Хоронац и Товија слуга, Амонац, и Гешем Арабљанин, чувши то, насмејали су нам се и презрели нас и рече: Шта је ово што чините? хоћете ли се побунити против краљ? 2:20 Тада им одговорих и рекох им: Бог небески хоће просперирајте нас; зато ћемо ми слуге његове устати и сазидати; а ви имате нема удела, ни права, ни спомена, у Јерусалиму.