Нехемија
2:1 И догоди се у месецу нисану, двадесете године
Цар Артаксеркс, то вино беше пред њим; и узех вино,
и даде га цару. Сада нисам раније био тужан у његовом
присуство.
2:2 Зато ми цар рече: Зашто је твоје лице тужно, кад те
уметност није болесна? ово није ништа друго до туга срца. Тада сам био веома
јако уплашен,
2:3 И рече цару: Нека живи цар довека, зашто не би и мој
лице тужно, кад град, место гробова мојих отаца,
лежи пустош, и врата су његова огњем сагорела?
2:4 Тада ми цар рече: За шта тражиш? Тако сам се молио
Богу небеском.
2:5 И рекох цару: ако цару буде драго, и ако твој слуга има
нашао милост у очима твојим да ме пошаљеш у Јуду у
град гробова мојих отаца, да га саградим.
2:6 И рече ми цар, (и краљица је седела поред њега), докле
да ли ће бити твоје путовање? а кад ћеш се вратити? Тако се то свидело краљу
да ме пошаље; и одредио сам му време.
2:7 И рекох цару: Ако је цару драго, нека буду писма
дао ме управитељима преко реке да ме пренесу
док не дођем у Јуду;
2:8 И писмо Асафу, чувару цареве шуме, да може
дај ми дрва да направим греде за капије палате које
припадао кући, и за зид града, и за
кућу у коју ћу ући. И цар ми је дао, према
добра рука Бога мога на мени.
2:9 Тада дођох до намесника преко реке, и дадох им цареве
писма. Сада је краљ послао капетане војске и коњанике са
ја.
2:10 Кад су чули Санвалат Хоронац и Товија слуга, Амонац
од тога, било их је веома ожалошћено што је дошао човек да тражи
добробит синова Израиљевих.
2:11 Тако сам дошао у Јерусалим и био тамо три дана.
2:12 И устадох ноћу, ја и неколико људи са мном; ни ја нисам ништа рекао
човече шта ми је Бог ставио у срце да учиним у Јерусалиму: није ни било
има било које звери са мном, осим звери на коју сам јахао.
2:13 И изиђох ноћу на врата долине, чак пре
змајев бунар, и до луке за балегу, и гледао зидине Јерусалима,
који су порушени, а капије њихове огњем сагореше.
2:14 Затим сам отишао до капије фонтане и до краљевог базена;
није било места да прође звер која је била испод мене.
2:15 Онда сам отишао у ноћи крај потока, и погледао зид, и
окренуо назад, и ушао на капију долине, и тако се вратио.
2:16 А кнезови не знадоше куда идем, ни шта чиним; ни ја нисам имао као
па ипак рекао ни Јеврејима, ни свештеницима, ни племићима, ни њима
владарима, нити осталима који су радили посао.
2:17 Тада им рекох: видите у каквој смо невољи, како Јерусалим
лежи пустош, и врата су њихова огњем спаљена: дођи и пусти
зидамо јерусалимски зид, да више не будемо срамота.
2:18 Тада сам им рекао за руку Бога мога која је била добра нада мном; као и такође
цареве речи које ми је рекао. А они рекоше: Устанимо
подићи и изградити. Тако су ојачали руке за ово добро дело.
2:19 Али када Санвалат Хоронац и Товија слуга, Амонац,
и Гешем Арабљанин, чувши то, насмејали су нам се и презрели
нас и рече: Шта је ово што чините? хоћете ли се побунити против
краљ?
2:20 Тада им одговорих и рекох им: Бог небески хоће
просперирајте нас; зато ћемо ми слуге његове устати и сазидати; а ви имате
нема удела, ни права, ни спомена, у Јерусалиму.