Мицах
7:1 Тешко мени! јер сам као кад су убрали летње плодове, као
грожђе бербе: нема грозда за јело: душо моја
пожелео први зрели плод.
7:2 Добар човек је нестао са земље, и нема праведног
међу људима: сви они чекају крв; они лове сваког човека његовог
брат с мрежом.
7:3 Да ревно чине зло обема рукама, пита кнез, и
судија тражи награду; а велики човек изговара своје
несташна жеља: па је замотају.
7:4 Најбољи од њих је као трн: најусправнији је оштрији од трна
живица: долази дан твојих стражара и посете твоје; сада ће бити
њихова збуњеност.
7:5 Не верујте пријатељу, не уздајте се у водича: чувајте се
врата уста твојих од оне која лежи у твојим недрима.
7:6 Јер син срамоти оца, кћи се диже на њу
мајка, снаха против свекрве; човекови непријатељи
су људи своје куће.
7:7 Зато ћу се уздати у Господа; Чекаћу Бога мога
спасење: услишаће ме Бог мој.
7:8 Не радуј се мени, непријатељу мој: кад паднем, устат ћу; кад сам
седи у тами, Господ ће ми бити светлост.
7:9 Понећу гнев Господњи, јер сам сагрешио
њега, док се не заложи за моју ствар и изврши пресуду за мене: он ће донети
Изађем на светлост, и гледаћу његову правду.
7:10 Тада ће она која је мој непријатељ то видети, и стид ће је прекрити
који ми рече: где је Господ Бог твој? моје ће очи гледати
њу: сада ће бити згажена као блато на улицама.
7:11 Оног дана када ће се твоји зидови саградити, у тај дан ће бити уредба
бити далеко.
7:12 И у тај дан доћи ће к теби из Асирије и из
утврђени градови, и од тврђаве чак до реке и од мора
до мора, и од планине до планине.
7:13 Али земља ће бити пуста због оних који живе
у томе, за плодове њихових дела.
7:14 Паси народ свој штапом својим, стадо наследства свога, које пребива
усамљено у шуми, усред Кармила: нека се хране у Башану
и Галад, као у данима старим.
7:15 Показаћу вам дане твог изласка из египатске земље
њему чудесне ствари.
7:16 Народи ће видети и посрамити се свом снагом: они ће
ставите руку на уста њихова, уши ће им бити глуве.
7:17 Лизаће прах као змија, изићи ће из својих
рупе као црви земаљски: плашиће се Господа Бога нашег,
и плашићу се због тебе.
7:18 Ко је Бог као ти, који опрашта безакоње и пролази поред
преступ остатка његовог наслеђа? не задржава свој гнев
заувек, јер воли милост.
7:19 Он ће се поново обратити, сажалиће се на нас; он ће покорити наше
безакоња; а ти ћеш све њихове грехе бацити у дубину
море.
7:20 Истину ћеш учинити Јакову, а милост Аврааму,
заклео си се оцима нашим од давнина.