Мицах 7:1 Тешко мени! јер сам као кад су убрали летње плодове, као грожђе бербе: нема грозда за јело: душо моја пожелео први зрели плод. 7:2 Добар човек је нестао са земље, и нема праведног међу људима: сви они чекају крв; они лове сваког човека његовог брат с мрежом. 7:3 Да ревно чине зло обема рукама, пита кнез, и судија тражи награду; а велики човек изговара своје несташна жеља: па је замотају. 7:4 Најбољи од њих је као трн: најусправнији је оштрији од трна живица: долази дан твојих стражара и посете твоје; сада ће бити њихова збуњеност. 7:5 Не верујте пријатељу, не уздајте се у водича: чувајте се врата уста твојих од оне која лежи у твојим недрима. 7:6 Јер син срамоти оца, кћи се диже на њу мајка, снаха против свекрве; човекови непријатељи су људи своје куће. 7:7 Зато ћу се уздати у Господа; Чекаћу Бога мога спасење: услишаће ме Бог мој. 7:8 Не радуј се мени, непријатељу мој: кад паднем, устат ћу; кад сам седи у тами, Господ ће ми бити светлост. 7:9 Понећу гнев Господњи, јер сам сагрешио њега, док се не заложи за моју ствар и изврши пресуду за мене: он ће донети Изађем на светлост, и гледаћу његову правду. 7:10 Тада ће она која је мој непријатељ то видети, и стид ће је прекрити који ми рече: где је Господ Бог твој? моје ће очи гледати њу: сада ће бити згажена као блато на улицама. 7:11 Оног дана када ће се твоји зидови саградити, у тај дан ће бити уредба бити далеко. 7:12 И у тај дан доћи ће к теби из Асирије и из утврђени градови, и од тврђаве чак до реке и од мора до мора, и од планине до планине. 7:13 Али земља ће бити пуста због оних који живе у томе, за плодове њихових дела. 7:14 Паси народ свој штапом својим, стадо наследства свога, које пребива усамљено у шуми, усред Кармила: нека се хране у Башану и Галад, као у данима старим. 7:15 Показаћу вам дане твог изласка из египатске земље њему чудесне ствари. 7:16 Народи ће видети и посрамити се свом снагом: они ће ставите руку на уста њихова, уши ће им бити глуве. 7:17 Лизаће прах као змија, изићи ће из својих рупе као црви земаљски: плашиће се Господа Бога нашег, и плашићу се због тебе. 7:18 Ко је Бог као ти, који опрашта безакоње и пролази поред преступ остатка његовог наслеђа? не задржава свој гнев заувек, јер воли милост. 7:19 Он ће се поново обратити, сажалиће се на нас; он ће покорити наше безакоња; а ти ћеш све њихове грехе бацити у дубину море. 7:20 Истину ћеш учинити Јакову, а милост Аврааму, заклео си се оцима нашим од давнина.