Марк 4:1 И опет поче поучавати крај мора, и окупише се њега велико мноштво, тако да је ушао у лађу и сео у море; и сав народ беше крај мора на копну. 4:2 И поучише их многим стварима у причама, и рече им у својој доктрина, 4:3 Хеаркен; Гле, изиђе сејач да сеје: 4:4 И догоди се, док је сејао, неки падоше поред пута, и птице небеске дођоше и прогуташе га. 4:5 А неки падоше на каменито тло где није било много земље; и одмах је изникла, јер није имала дубине земље: 4:6 Али кад сунце изиђе, опече; и пошто није имао корен, то увенуо. 4:7 А неки падоше међу трње, и трње израсте, и угуши га, и није дало плода. 4:8 А други падоше на добру земљу и дадоше род који изникне и повећана; и донео, неко тридесет, неко шездесет, а неко ан стотину. 4:9 И рече им: Ко има уши да чује нека чује. 4:10 А кад остаде сам, упиташе они који су били око њега са дванаесторо него парабола. 4:11 И рече им: Дато вам је да знате тајну царство Божије, а онима који су споља све је ово урађено у параболама: 4:12 Да виде, а не виде; и чувши да могу чути, и не разумеју; да се у било које време не би обратили, а њихова греси треба да им буду опроштени. 4:13 И рече им: Не знате ли ову причу? а како ћеш онда знате све параболе? 4:14 Сејач сије реч. 4:15 А ово су они крај пута, где се сеје реч; али када чули су да одмах долази сатана и одузима реч која била посејана у њиховим срцима. 4:16 А ово су и они који су посејани на каменој земљи; ко, када чули су реч, одмах је примите са радошћу; 4:17 И немају корена у себи, и тако трају само неко време; када настане невоља или прогон ради речи, одмах увређени су. 4:18 А ово су посејани у трње; као што слушају реч, 4:19 И бриге овога света, и превара богатства, и пожуде других ствари које улазе, гуше реч, и она бива неплодно. 4:20 А ово су они који су посејани на доброј земљи; као што слушају реч, и прими га, и донеси плод, неко тридесетоструко, неко шездесет, и неких стотину. 4:21 И рече им: Да ли се доноси свећа да се стави под посуду, или испод кревета? а да се не постави на свећњак? 4:22 Јер нема ништа скривено, што се неће показати; није било ни једног ствар држана у тајности, али да треба да дође у иностранство. 4:23 Ако неко има уши да чује, нека чује. 4:24 И рече им: Пазите шта чујете, каквом мером метом, одмериће вам се, а вама који слушате биће више дато. 4:25 Јер ко има, њему ће се дати, а ко нема од њега узеће се и оно што има. 4:26 И рече: Тако је и Царство Божије, као да човек баци семе у терен; 4:27 И треба да спава, и да устаде ноћу и дању, и семе треба да пролеће и одрасти, не зна како. 4:28 Јер земља сама од себе доноси плод; прво сечиво, затим клас, после тога пун кукуруз у класу. 4:29 Али кад се роди, он одмах ставља срп, јер је дошла жетва. 4:30 И рече: Са чиме да упоредимо Царство Божије? или са чиме поређење хоћемо ли га упоредити? 4:31 То је као зрно горушичино, које кад се посеје у земљу, је мање од свих семена које су на земљи: 4:32 Али кад се посеје, расте и постаје веће од сваког биља, и избацује велике гране; тако да птице небеске могу да настану под сенком тога. 4:33 И са многим таквим присподобама рече им реч, као и они у стању да га чује. 4:34 Али он им не говораше без присподобе, и кад остаде сами, он је све изложио својим ученицима. 4:35 И истога дана, кад би вече, рече им: Хајдемо прећи на другу страну. 4:36 И отпустивши народ, узеше га таквог какав је био у броду. А са њим су били и други мали бродови. 4:37 И диже се велика олуја ветра, и таласи ударише у лађу, тако да је сада био пун. 4:38 А он је био у задњем делу брода, спавао на јастуку. пробуди га и реци му: Учитељу, зар ти није стало да погинемо? 4:39 И устаде и запрети ветру, и рече мору: мир, још увек. И ветар преста, и наста велика тишина. 4:40 А он им рече: Зашто сте тако уплашени? како то да немате вера? 4:41 И они се силно уплашише и рекоше један другоме: Какав човек је ли то да му се и ветар и море покоравају?