Марк
4:1 И опет поче поучавати крај мора, и окупише се
њега велико мноштво, тако да је ушао у лађу и сео у
море; и сав народ беше крај мора на копну.
4:2 И поучише их многим стварима у причама, и рече им у својој
доктрина,
4:3 Хеаркен; Гле, изиђе сејач да сеје:
4:4 И догоди се, док је сејао, неки падоше поред пута, и
птице небеске дођоше и прогуташе га.
4:5 А неки падоше на каменито тло где није било много земље; и
одмах је изникла, јер није имала дубине земље:
4:6 Али кад сунце изиђе, опече; и пошто није имао корен, то
увенуо.
4:7 А неки падоше међу трње, и трње израсте, и угуши га, и
није дало плода.
4:8 А други падоше на добру земљу и дадоше род који изникне и
повећана; и донео, неко тридесет, неко шездесет, а неко ан
стотину.
4:9 И рече им: Ко има уши да чује нека чује.
4:10 А кад остаде сам, упиташе они који су били око њега са дванаесторо
него парабола.
4:11 И рече им: Дато вам је да знате тајну
царство Божије, а онима који су споља све је ово
урађено у параболама:
4:12 Да виде, а не виде; и чувши да могу чути,
и не разумеју; да се у било које време не би обратили, а њихова
греси треба да им буду опроштени.
4:13 И рече им: Не знате ли ову причу? а како ћеш онда
знате све параболе?
4:14 Сејач сије реч.
4:15 А ово су они крај пута, где се сеје реч; али када
чули су да одмах долази сатана и одузима реч која
била посејана у њиховим срцима.
4:16 А ово су и они који су посејани на каменој земљи; ко, када
чули су реч, одмах је примите са радошћу;
4:17 И немају корена у себи, и тако трају само неко време;
када настане невоља или прогон ради речи, одмах
увређени су.
4:18 А ово су посејани у трње; као што слушају реч,
4:19 И бриге овога света, и превара богатства, и
пожуде других ствари које улазе, гуше реч, и она бива
неплодно.
4:20 А ово су они који су посејани на доброј земљи; као што слушају реч,
и прими га, и донеси плод, неко тридесетоструко, неко шездесет, и
неких стотину.
4:21 И рече им: Да ли се доноси свећа да се стави под посуду, или
испод кревета? а да се не постави на свећњак?
4:22 Јер нема ништа скривено, што се неће показати; није било ни једног
ствар држана у тајности, али да треба да дође у иностранство.
4:23 Ако неко има уши да чује, нека чује.
4:24 И рече им: Пазите шта чујете, каквом мером
метом, одмериће вам се, а вама који слушате биће више
дато.
4:25 Јер ко има, њему ће се дати, а ко нема од њега
узеће се и оно што има.
4:26 И рече: Тако је и Царство Божије, као да човек баци семе у
терен;
4:27 И треба да спава, и да устаде ноћу и дању, и семе треба да пролеће и
одрасти, не зна како.
4:28 Јер земља сама од себе доноси плод; прво сечиво, затим
клас, после тога пун кукуруз у класу.
4:29 Али кад се роди, он одмах ставља
срп, јер је дошла жетва.
4:30 И рече: Са чиме да упоредимо Царство Божије? или са чиме
поређење хоћемо ли га упоредити?
4:31 То је као зрно горушичино, које кад се посеје у земљу,
је мање од свих семена које су на земљи:
4:32 Али кад се посеје, расте и постаје веће од сваког биља,
и избацује велике гране; тако да птице небеске могу да настану
под сенком тога.
4:33 И са многим таквим присподобама рече им реч, као и они
у стању да га чује.
4:34 Али он им не говораше без присподобе, и кад остаде сами,
он је све изложио својим ученицима.
4:35 И истога дана, кад би вече, рече им: Хајдемо
прећи на другу страну.
4:36 И отпустивши народ, узеше га таквог какав је био
у броду. А са њим су били и други мали бродови.
4:37 И диже се велика олуја ветра, и таласи ударише у лађу,
тако да је сада био пун.
4:38 А он је био у задњем делу брода, спавао на јастуку.
пробуди га и реци му: Учитељу, зар ти није стало да погинемо?
4:39 И устаде и запрети ветру, и рече мору: мир,
још увек. И ветар преста, и наста велика тишина.
4:40 А он им рече: Зашто сте тако уплашени? како то да немате
вера?
4:41 И они се силно уплашише и рекоше један другоме: Какав човек
је ли то да му се и ветар и море покоравају?