Малахија
1:1 Бреме речи Господње Израиљу од Малахије.
1:2 Заволео сам те, говори Господ. А ви кажете: У чему сте љубили
нас? Није ли Исав Јаковљев брат? говори Господ: ипак сам волео Јакова,
1:3 И мрзех Исава, и опустоших његове планине и баштину његову
змајеви пустиње.
1:4 Док Едом каже: осиромашили смо, али ћемо се вратити и градити
пуста места; овако говори Господ над војскама: они ће градити, али
бацићу доле; и назваће их Граница зла,
и: Народ на који се Господ гневи довека.
1:5 И очи ће ваше видети, и рећи ћете: Господ ће се увеличати
од границе Израела.
1:6 Син части свог оца, а слуга господара свога;
оче, где ми је част? и ако сам господар, где је мој страх?
вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје. И
говорите: У чему смо презрели име твоје?
1:7 Ви приносите нечисти хлеб на олтар мој; а ви говорите: шта имамо
загадио те? У томе што говорите: Трпеза Господња је презрена.
1:8 А ако слепог принесете на жртву, није ли то зло? и ако понудите
хроми и болесни, није ли зло? понуди сада свом намеснику; воља
да ли ће бити задовољан тобом или прихватити твоју особу? говори Господ над војскама.
1:9 А сада, молим вас, молите Бога да буде милостив према нама: ово
био је твојим средствима: хоће ли он пазити на твоје личности? говори Господ
домаћини.
1:10 Ко је међу вама који би за џабе затворио врата?
нити ватру на олтару моме ложите за џабе. немам задовољства
у вама, говори Господ над војскама, нећу прихватити принос
твоја рука.
1:11 Јер од изласка сунца па до заласка истог мог
име ће бити велико међу незнабошцима; и на сваком месту тамјан ће
нека се принесе имену моме и чиста жртва, јер ће име моје бити велико
међу незнабошцима, говори Господ над војскама.
1:12 Али ви сте то оскрнавили говорећи: Трпеза је Господња
загађено; а плодови његови, чак и месо његово, су презрени.
1:13 И рекосте: Гле, каква је то уморност! и угушили сте то,
говори Господ над војскама; и донели сте оно што је било поцепано и
хроми и болесни; тако сте донели принос: да ли да прихватим ово од
твоја рука? говори Господ.
1:14 Али проклет да је варалица, који у свом стаду има мужјака и заветује се,
и жртвује Господу нешто покварено, јер ја сам велики краљ,
говори Господ над војскама, и име моје је страшно међу незнабошцима.