Малахија 1:1 Бреме речи Господње Израиљу од Малахије. 1:2 Заволео сам те, говори Господ. А ви кажете: У чему сте љубили нас? Није ли Исав Јаковљев брат? говори Господ: ипак сам волео Јакова, 1:3 И мрзех Исава, и опустоших његове планине и баштину његову змајеви пустиње. 1:4 Док Едом каже: осиромашили смо, али ћемо се вратити и градити пуста места; овако говори Господ над војскама: они ће градити, али бацићу доле; и назваће их Граница зла, и: Народ на који се Господ гневи довека. 1:5 И очи ће ваше видети, и рећи ћете: Господ ће се увеличати од границе Израела. 1:6 Син части свог оца, а слуга господара свога; оче, где ми је част? и ако сам господар, где је мој страх? вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје. И говорите: У чему смо презрели име твоје? 1:7 Ви приносите нечисти хлеб на олтар мој; а ви говорите: шта имамо загадио те? У томе што говорите: Трпеза Господња је презрена. 1:8 А ако слепог принесете на жртву, није ли то зло? и ако понудите хроми и болесни, није ли зло? понуди сада свом намеснику; воља да ли ће бити задовољан тобом или прихватити твоју особу? говори Господ над војскама. 1:9 А сада, молим вас, молите Бога да буде милостив према нама: ово био је твојим средствима: хоће ли он пазити на твоје личности? говори Господ домаћини. 1:10 Ко је међу вама који би за џабе затворио врата? нити ватру на олтару моме ложите за џабе. немам задовољства у вама, говори Господ над војскама, нећу прихватити принос твоја рука. 1:11 Јер од изласка сунца па до заласка истог мог име ће бити велико међу незнабошцима; и на сваком месту тамјан ће нека се принесе имену моме и чиста жртва, јер ће име моје бити велико међу незнабошцима, говори Господ над војскама. 1:12 Али ви сте то оскрнавили говорећи: Трпеза је Господња загађено; а плодови његови, чак и месо његово, су презрени. 1:13 И рекосте: Гле, каква је то уморност! и угушили сте то, говори Господ над војскама; и донели сте оно што је било поцепано и хроми и болесни; тако сте донели принос: да ли да прихватим ово од твоја рука? говори Господ. 1:14 Али проклет да је варалица, који у свом стаду има мужјака и заветује се, и жртвује Господу нешто покварено, јер ја сам велики краљ, говори Господ над војскама, и име моје је страшно међу незнабошцима.