Луке
22:1 Сада се приближио празник бесквасних хлебова, који се зове
Пасха.
22:2 И првосвештеници и књижевници тражили су како да га убију; за
бојали су се народа.
22:3 Тада је сатана ушао у Јуду по имену Искариотски, који је био из реда
дванаесторица.
22:4 И отиде својим путем и разговара са првосвештеницима и капетанима,
како би им га могао издати.
22:5 И они се обрадоваше и уговорише да ће му дати новац.
22:6 И обећао је, и тражио прилику да им га изда у
одсуство мноштва.
22:7 Тада је дошао дан бесквасних хлебова, када је пасха морала бити убијена.
22:8 И посла Петра и Јована говорећи: Идите и припремите нам Пасху
можемо јести.
22:9 А они му рекоше: Где хоћеш да припремимо?
22:10 И рече им: Гле, кад уђете у град, тамо
да ли ће вас срести човек који носи крчаг воде; прати га у
кућу у коју улази.
22:11 И реците господару куће: Господар каже
ти, где је соба за госте, где ћу јести Пасху са својом
ученици?
22:12 И он ће вам показати велику горњу собу опремљену: тамо спремите.
22:13 И отидоше и нађоше како им рече; и спремише се
пасха.
22:14 И кад дође час, седе он и дванаест апостола са
него.
22:15 А он им рече: Желео сам да једем ову Пасху
са тобом пре него што патим:
22:16 Јер вам кажем, нећу више јести од тога док не буде
испуњено у Царству Божијем.
22:17 И узе чашу, захвали и рече: Узми ово и подели
међу собом:
22:18 Јер вам кажем, нећу пити од плода винове лозе до
доћи ће царство Божије.
22:19 И узе хлеб и захвали се и преломи га и даде им,
говорећи: Ово је тело моје које се за вас даје: ово чините на спомен
од мене.
22:20 Тако и чашу после вечере говорећи: Ова је чаша нова
завет у мојој крви, која се за вас пролива.
22:21 Али, гле, рука онога који ме издаје је са мном на столу.
22:22 И заиста Син Човечији иде, како је одређено, али тешко томе
човек који га издаје!
22:23 И почели су да се распитују међу собом ко је то од њих
треба да уради ову ствар.
22:24 И такође је међу њима била свађа, ко од њих треба да буде
сматрао највећим.
22:25 И рече им: Цареви незнабожаца владају над
њих; а они који над њима врше власт називају се добротворима.
22:26 Али ви немојте бити такви, него ко је највећи међу вама нека буде као
млађи; и ко је поглавар, као онај који служи.
22:27 Јер да ли је већи онај који седи за трпезом или онај који служи? је
није ли онај који седи за јелом? али ја сам међу вама као онај који служи.
22:28 Ви сте они који су остали са мном у мојим искушењима.
22:29 И ја вам постављам царство, као што ми је одредио Отац мој;
22:30 Да можете јести и пити за мојим столом у мом царству, и да седите на престолима
судећи дванаест племена Израелових.
22:31 И рече Господ: Симоне, Симоне, гле, сатана је желео да те има,
да те просија као жито:
22:32 Али ја сам се молио за тебе, да твоја вера не изневери, и када си
преобраћени, ојачај своју браћу.
22:33 А он му рече: Господе, спреман сам да идем с тобом у обоје
затвор, и до смрти.
22:34 И рече: Кажем ти, Петре, петао данас неће запевати,
пре тога трипут ћеш порећи да ме познајеш.
22:35 А он им рече: Кад сам вас послао без кесе, и торбу, и
ципеле, фалило вам је нешто? А они су рекли: Ништа.
22:36 Тада им рече: Али сада, ко има торбицу, нека је узме,
а исто тако и залихе своје; а ко нема мача нека прода свој
одећу и купи једну.
22:37 Јер ја вам кажем, да ово што је написано још мора да се оствари
у мени, И убројан је међу преступнике: за ствари
што се мене тиче имају крај.
22:38 А они рекоше: Господе, ево два мача. А он им рече:
Довољно је.
22:39 И изиђе и оде, као што је био обичај, на гору Маслинску; и
за њим су ишли и његови ученици.
22:40 И кад је био на месту, рече им: Молите се да не улазите
у искушење.
22:41 И био је повучен од њих око камена, и клекнуо,
и молио се,
22:42 Говорећи: Оче, ако хоћеш, уклони чашу ову од мене.
ипак да буде воља моја, него твоја.
22:43 И јави му се анђео са неба, јачајући га.
22:44 И у мукама се молио усрдније, и зној му беше као
биле су велике капи крви које су падале на земљу.
22:45 И кад устаде од молитве, и дође к ученицима својим, нађе
спавају од туге,
22:46 И рече им: Зашто спавате? устани и моли се да не уђеш
искушење.
22:47 И док је још говорио, гле, мноштво и позвани
Јуда, један од дванаесторице, пође испред њих и приближи се Исусу да
пољуби га.
22:48 Али Исус му рече: Јуда, издајеш ли Сина човечијег са
пољубац?
22:49 Када су они који су били око њега видели шта ће уследити, рекоше да
њега, Господе, да ударимо мачем?
22:50 И један од њих удари слугу првосвештеника, и посекоше његовог
десно уво.
22:51 А Исус одговори и рече: Трпите тако далеко. И дотакао се уха,
и исцели га.
22:52 Тада Исус рече првосвештеницима и управитељима храма, и
старешине које дођоше к њему: Изађи као на лопова,
са мачевима и моткама?
22:53 Кад сам сваки дан био с вама у храму, нисте пружали руке
против мене: али ово је твој час и власт таме.
22:54 Тада га узеше и одведоше, и одведоше га у првосвештеника
кућа. А Петар га је издалека пратио.
22:55 И када су запалили ватру усред дворане, и били запаљени
доле заједно, Петар седе међу њих.
22:56 Али нека слушкиња га је видела док је седео поред ватре, и озбиљно
погледа га и рече: И овај је био с њим.
22:57 А он га се одрекао говорећи: жено, не познајем га.
22:58 А после мало времена угледа га други и рече: и ти си
њих. А Петар рече: Човече, нисам.
22:59 И отприлике сат времена након другог самоуверено је потврђено,
говорећи: Истина, и овај беше с њим, јер је Галилејац.
22:60 А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док
још је проговорио, петао запева.
22:61 И Господ се окрену и погледа Петра. И Петар се сетио
реч Господња, како му је рекао: Пре него што запева петао, ти
одрећи ће ме се трипут.
22:62 И Петар изиђе и горко заплака.
22:63 И људи који су држали Исуса ругали су му се и ударали га.
22:64 И када су му ставили повез преко очију, ударили су га по лицу, и
упита га говорећи: Пророкуј, ко те је ударио?
22:65 И много других ствари су богохулно говорили против њега.
22:66 И чим би дан, старешине народа и поглавица
окупише се свештеници и књижевници и уведоше га у свој сабор,
говорећи,
22:67 Јеси ли ти Христос? реците нам. А он им рече: Ако вам кажем, ви
неће веровати:
22:68 И ако вас и ја питам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
22:69 Од сада ће Син човечији седети с десне стране силе
Бог.
22:70 Тада сви рекоше: јеси ли ти онда Син Божији? А он им рече:
Ви кажете да јесам.
22:71 А они рекоше: Шта нам још треба сведочити? јер и ми сами имамо
чуо за своја уста.