Луке
16:1 И рече и својим ученицима: Био је један богат човек који
имао управника; и исти му је оптужен да је протраћио своје
робе.
16:2 И позва га и рече му: како то чујем
тебе? дај рачун о свом управљању; јер те можда више неће бити
управник.
16:3 Тада управитељ рече у себи: Шта да радим? за мог господара
одузима ми управљање: не могу копати; да просим стидим се.
16:4 Решен сам шта да радим, да, када будем стављен ван надзора,
могу ме примити у своје куће.
16:5 Тако је позвао свакога од дужника свог господара, и рекао
прво, колико дугујеш моме господару?
16:6 А он рече: Сто мера уља. А он му рече: Узми своје
рачун, па седи брзо и напиши педесет.
16:7 Затим рече другом: А колико си дужан? А он рече: Ан
сто мера пшенице. А он му рече: Узми своју новчаницу и
писати четиридесет.
16:8 И Господ је похвалио неправедног управитеља, јер је мудро учинио:
јер су деца овога света у свом нараштају мудрија од њих
деца светлости.
16:9 А ја вам кажем, створите себи пријатеље мамоне
неправедност; да вас, када не успете, приме
вечна насеља.
16:10 Ко је веран у најмањем, веран је и у великом: и
ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме.
16:11 Ако дакле нисте били верни у мамону неправедном, који
да ли ће у ваше поверење предати право богатство?
16:12 И ако нисте били верни у ономе што је туђе, ко
да ли ће ти дати оно што је твоје?
16:13 Ниједан слуга не може служити двојици господара: или ће једнога мрзети, и
волети другог; или ће се једнога држати, а другога презрети.
Не можете служити Богу и мамону.
16:14 А и фарисеји, који беху похлепни, чуше све ово;
ругали су му се.
16:15 И рече им: Ви сте они који се правдате пред људима;
али Бог зна ваша срца: јер је оно што је високо цењено међу људима
је гадост пред Богом.
16:16 Закон и пророци беху до Јована: од тог времена царство
Бог се проповеда, и сваки човек се у то притиска.
16:17 И лакше је да прођу небо и земља, него једна титула
закон пропасти.
16:18 Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини
прељуба: и ко год се ожени са њом која је растављена од свог мужа
чини прељубу.
16:19 Био је један богат човек, који беше обучен у пурпур и лепо
постељина, и раскошно је пролазио сваки дан:
16:20 И беше један просјак по имену Лазар, који беше лего код њега
капија пуна рана,
16:21 И желећи да се нахрани са мрвицама које су пале са богаташа
сто: штавише, пси су дошли и лизали му ране.
16:22 И догоди се да је просјак умро, и ношени су од анђела
у наручје Авраамово: и богаташ умрије, и сахрањен је;
16:23 И у паклу подиже очи своје у мукама и угледа Аврама
издалека и Лазар у недрима његовим.
16:24 И повика и рече: Оче Аврааме, помилуј ме и пошаљи
Лазара, да умочи врх прста свога у воду и охлади мој
језик; јер се мучим у овом пламену.
16:25 Али Аврам рече: Сине, сети се да си за живота примио
добра, а тако и Лазар зла, али сада се утеши,
а ти се мучиш.
16:26 И поред свега овога, између нас и вас постоји велика провалија: дакле
да они који би одавде прешли к вама не могу; не могу ни они
пређи на нас, то би дошло одатле.
16:27 Онда рече: Молим те, дакле, оче, да га пошаљеш
у кућу мог оца:
16:28 Јер имам петоро браће; да им сведочи да не би и они
доћи на ово место мучења.
16:29 Авраам му рече: Имају Мојсија и пророке; нека чују
њих.
16:30 А он рече: Не, оче Аврааме!
мртви, покајаће се.
16:31 И рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, ни
хоће ли се уверити, иако је један устао из мртвих.