Луке 16:1 И рече и својим ученицима: Био је један богат човек који имао управника; и исти му је оптужен да је протраћио своје робе. 16:2 И позва га и рече му: како то чујем тебе? дај рачун о свом управљању; јер те можда више неће бити управник. 16:3 Тада управитељ рече у себи: Шта да радим? за мог господара одузима ми управљање: не могу копати; да просим стидим се. 16:4 Решен сам шта да радим, да, када будем стављен ван надзора, могу ме примити у своје куће. 16:5 Тако је позвао свакога од дужника свог господара, и рекао прво, колико дугујеш моме господару? 16:6 А он рече: Сто мера уља. А он му рече: Узми своје рачун, па седи брзо и напиши педесет. 16:7 Затим рече другом: А колико си дужан? А он рече: Ан сто мера пшенице. А он му рече: Узми своју новчаницу и писати четиридесет. 16:8 И Господ је похвалио неправедног управитеља, јер је мудро учинио: јер су деца овога света у свом нараштају мудрија од њих деца светлости. 16:9 А ја вам кажем, створите себи пријатеље мамоне неправедност; да вас, када не успете, приме вечна насеља. 16:10 Ко је веран у најмањем, веран је и у великом: и ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме. 16:11 Ако дакле нисте били верни у мамону неправедном, који да ли ће у ваше поверење предати право богатство? 16:12 И ако нисте били верни у ономе што је туђе, ко да ли ће ти дати оно што је твоје? 16:13 Ниједан слуга не може служити двојици господара: или ће једнога мрзети, и волети другог; или ће се једнога држати, а другога презрети. Не можете служити Богу и мамону. 16:14 А и фарисеји, који беху похлепни, чуше све ово; ругали су му се. 16:15 И рече им: Ви сте они који се правдате пред људима; али Бог зна ваша срца: јер је оно што је високо цењено међу људима је гадост пред Богом. 16:16 Закон и пророци беху до Јована: од тог времена царство Бог се проповеда, и сваки човек се у то притиска. 16:17 И лакше је да прођу небо и земља, него једна титула закон пропасти. 16:18 Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељуба: и ко год се ожени са њом која је растављена од свог мужа чини прељубу. 16:19 Био је један богат човек, који беше обучен у пурпур и лепо постељина, и раскошно је пролазио сваки дан: 16:20 И беше један просјак по имену Лазар, који беше лего код њега капија пуна рана, 16:21 И желећи да се нахрани са мрвицама које су пале са богаташа сто: штавише, пси су дошли и лизали му ране. 16:22 И догоди се да је просјак умро, и ношени су од анђела у наручје Авраамово: и богаташ умрије, и сахрањен је; 16:23 И у паклу подиже очи своје у мукама и угледа Аврама издалека и Лазар у недрима његовим. 16:24 И повика и рече: Оче Аврааме, помилуј ме и пошаљи Лазара, да умочи врх прста свога у воду и охлади мој језик; јер се мучим у овом пламену. 16:25 Али Аврам рече: Сине, сети се да си за живота примио добра, а тако и Лазар зла, али сада се утеши, а ти се мучиш. 16:26 И поред свега овога, између нас и вас постоји велика провалија: дакле да они који би одавде прешли к вама не могу; не могу ни они пређи на нас, то би дошло одатле. 16:27 Онда рече: Молим те, дакле, оче, да га пошаљеш у кућу мог оца: 16:28 Јер имам петоро браће; да им сведочи да не би и они доћи на ово место мучења. 16:29 Авраам му рече: Имају Мојсија и пророке; нека чују њих. 16:30 А он рече: Не, оче Аврааме! мртви, покајаће се. 16:31 И рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, ни хоће ли се уверити, иако је један устао из мртвих.