Луке 14:1 И догоди се, кад је ушао у кућу једног од поглавара Фарисеји да једу хлеб у суботу, да су га гледали. 14:2 И гле, био је један човек пред њим који је имао водену болест. 14:3 А Исус одговарајући рече законницима и фарисејима говорећи: дозвољено исцељивати у суботу? 14:4 И ћутали су. И узе га, и исцели га, и пусти га го; 14:5 И одговори им говорећи: ко ће од вас имати магарца или вола пао у јаму, и неће га одмах извући у суботу дан? 14:6 И не могаху му опет одговорити на ове ствари. 14:7 И изнесе параболу онима који су били позвани када је означио како су бирали главне собе; говорећи им, 14:8 Кад те неко позове на свадбу, не седи у највиша соба; да му се не позове часнији човек од тебе; 14:9 И онај који је позвао тебе и њега да дођу и рече ти: дај овом човеку место; а ти почињеш са стидом да заузмеш најнижу собу. 14:10 Али кад будеш позван, иди и седи у најдоњој соби; када дође онај који те позове, може ти рећи: Пријатељу, иди горе! онда ћеш имати поклоњење пред онима који седе за трпезом са тобом. 14:11 Јер ко се узвиси, биће понижен; и онај који понизује сам ће бити узвишен. 14:12 Тада рече и оном који га је позвао: кад правиш вечеру или вечера, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни твоји богати суседи; да те и они опет не позову и да буде надокнада направио те. 14:13 Али када правиш гозбу, зови сиромахе, сакате, хроме, слеп: 14:14 И бићеш благословен; јер ти не могу надокнадити: јер ти биће наплаћено при васкрсењу праведника. 14:15 И када је један од оних који су седели с њим за трпезом чуо ово, он рече му: Благо оном који ће јести хлеб у Царству Божијем. 14:16 Тада му рече: Неки човек приреди велику вечеру и позове многе. 14:17 И посла свог слугу у време вечере да каже позванима: Доћи; јер све је сада спремно. 14:18 И сви су једнодушно почели да се правдају. Први је рекао да њега, купио сам комад земље, и морам да одем да га видим: И молим те опрости ме. 14:19 А други рече: Купио сам пет јармова волова и идем да докажем они: Молим те, извини ме. 14:20 А други рече: Оженио сам жену и зато не могу доћи. 14:21 Тако је тај слуга дошао и рекао своме господару ове ствари. Онда мајстор из куће се разгневивши рече своме слузи: Изађи брзо у улицама и улицама града и доводе овамо сиромашне и осакаћени, и застоји, и слепи. 14:22 А слуга рече: Господе, учињено је како си заповедио, а ипак има места. 14:23 И рече господар слузи: Изађи на путеве и живице, и натерај их да уђу да се напуни кућа моја. 14:24 Јер вам кажем да нико од оних људи који су позвани неће окусити моје вечере. 14:25 И пође с њим мноштво људи, и он се окрену и рече њих, 14:26 Ако неко дође к мени, а не мрзи оца свог и мајку и жену, и деца, и браћа и сестре, да, и његов сопствени живот, он не може бити мој ученик. 14:27 И ко не носи крст свој и не иде за мном, не може бити мој ученик. 14:28 Јер ко од вас, који намерава да сагради кулу, не сједне први, и рачуна трошак, има ли довољно да га заврши? 14:29 Да није случајно, након што је поставио темељ, а није у стању да заврши оно, сви који гле то почињу да му се ругају, 14:30 Рекавши: Овај човек је почео да гради, а није могао да заврши. 14:31 Или који краљ, који иде у рат против другог краља, не сједне прво, и саветује се да ли би могао са десет хиљада да га дочека који иде на њега са двадесет хиљада? 14:32 Или пак, док је други још далеко, он шаље амбасадора, и жели услове мира. 14:33 Тако исто, ко год да је од вас који не напушта све што има, он не може бити мој ученик. 14:34 Со је добра, али ако је со изгубила свој мирис, чиме ће бити зачињен? 14:35 Није прикладан ни за земљу, ни за балегу; али људи бацају то ван. Ко има уши да чује, нека чује.