Луке
14:1 И догоди се, кад је ушао у кућу једног од поглавара
Фарисеји да једу хлеб у суботу, да су га гледали.
14:2 И гле, био је један човек пред њим који је имао водену болест.
14:3 А Исус одговарајући рече законницима и фарисејима говорећи:
дозвољено исцељивати у суботу?
14:4 И ћутали су. И узе га, и исцели га, и пусти га
го;
14:5 И одговори им говорећи: ко ће од вас имати магарца или вола
пао у јаму, и неће га одмах извући у суботу
дан?
14:6 И не могаху му опет одговорити на ове ствари.
14:7 И изнесе параболу онима који су били позвани када је означио
како су бирали главне собе; говорећи им,
14:8 Кад те неко позове на свадбу, не седи у
највиша соба; да му се не позове часнији човек од тебе;
14:9 И онај који је позвао тебе и њега да дођу и рече ти: дај овом човеку место;
а ти почињеш са стидом да заузмеш најнижу собу.
14:10 Али кад будеш позван, иди и седи у најдоњој соби; када
дође онај који те позове, може ти рећи: Пријатељу, иди горе!
онда ћеш имати поклоњење пред онима који седе за трпезом
са тобом.
14:11 Јер ко се узвиси, биће понижен; и онај који понизује
сам ће бити узвишен.
14:12 Тада рече и оном који га је позвао: кад правиш вечеру или
вечера, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни
твоји богати суседи; да те и они опет не позову и да буде надокнада
направио те.
14:13 Али када правиш гозбу, зови сиромахе, сакате, хроме,
слеп:
14:14 И бићеш благословен; јер ти не могу надокнадити: јер ти
биће наплаћено при васкрсењу праведника.
14:15 И када је један од оних који су седели с њим за трпезом чуо ово, он
рече му: Благо оном који ће јести хлеб у Царству Божијем.
14:16 Тада му рече: Неки човек приреди велику вечеру и позове многе.
14:17 И посла свог слугу у време вечере да каже позванима:
Доћи; јер све је сада спремно.
14:18 И сви су једнодушно почели да се правдају. Први је рекао да
њега, купио сам комад земље, и морам да одем да га видим: И
молим те опрости ме.
14:19 А други рече: Купио сам пет јармова волова и идем да докажем
они: Молим те, извини ме.
14:20 А други рече: Оженио сам жену и зато не могу доћи.
14:21 Тако је тај слуга дошао и рекао своме господару ове ствари. Онда мајстор
из куће се разгневивши рече своме слузи: Изађи брзо у
улицама и улицама града и доводе овамо сиромашне и
осакаћени, и застоји, и слепи.
14:22 А слуга рече: Господе, учињено је како си заповедио, а ипак
има места.
14:23 И рече господар слузи: Изађи на путеве и живице,
и натерај их да уђу да се напуни кућа моја.
14:24 Јер вам кажем да нико од оних људи који су позвани неће окусити
моје вечере.
14:25 И пође с њим мноштво људи, и он се окрену и рече
њих,
14:26 Ако неко дође к мени, а не мрзи оца свог и мајку и жену,
и деца, и браћа и сестре, да, и његов сопствени живот, он
не може бити мој ученик.
14:27 И ко не носи крст свој и не иде за мном, не може бити мој
ученик.
14:28 Јер ко од вас, који намерава да сагради кулу, не сједне први,
и рачуна трошак, има ли довољно да га заврши?
14:29 Да није случајно, након што је поставио темељ, а није у стању да заврши
оно, сви који гле то почињу да му се ругају,
14:30 Рекавши: Овај човек је почео да гради, а није могао да заврши.
14:31 Или који краљ, који иде у рат против другог краља, не сједне
прво, и саветује се да ли би могао са десет хиљада да га дочека
који иде на њега са двадесет хиљада?
14:32 Или пак, док је други још далеко, он шаље
амбасадора, и жели услове мира.
14:33 Тако исто, ко год да је од вас који не напушта све што има,
он не може бити мој ученик.
14:34 Со је добра, али ако је со изгубила свој мирис, чиме ће
бити зачињен?
14:35 Није прикладан ни за земљу, ни за балегу; али људи бацају
то ван. Ко има уши да чује, нека чује.