Луке 6:1 И догоди се у другу суботу после прве, он оде кроз поља кукуруза; а ученици његови чупали су класове и јели, трљајући их рукама. 6:2 И рекоше им неки од фарисеја: Зашто чините оно што није дозвољено чинити суботом? 6:3 А Исус им одговарајући рече: Зар нисте ово читали, шта? Давид је огладнио и они који су били с њим; 6:4 Како је ушао у дом Божији, и узео и јео хлебове приносе, и даде и онима који беху с њим; које није дозвољено јести али само за свештенике? 6:5 И рече им: Син човечији је господар и суботе. 6:6 И догоди се и друге суботе да уђе у синагоги и поучаваше: и беше човек коме се десна рука осуши. 6:7 А књижевници и фарисеји су га гледали, хоће ли да исцели субота; да би нашли оптужбу против њега. 6:8 Али он је знао њихове мисли, и рекао је човеку који је осушио руку, Устани и стани у средину. И устаде и стаде напред. 6:9 Тада им Исус рече: Питаћу вас једно; Да ли је законито на суботње дане чинити добро или чинити зло? спасити живот, или га уништити? 6:10 И погледавши их све унаоколо, рече човеку: Протегни се напред руку твоју. И он то учини: и рука му се поврати цијела као друго. 6:11 И били су испуњени лудилом; и причешћивали једни другима шта могли би учинити Исусу. 6:12 И догоди се тих дана да изиђе на гору да моли, и настави целу ноћ у молитви Богу. 6:13 А кад би дан, дозвао је своје ученике, и од њих он изабрао дванаесторицу, које је и назвао апостолима; 6:14 Симон (којег је такође назвао Петар) и Андреј његов брат Јаков и Јован, Филип и Вартоломеј, 6:15 Матеј и Тома, Јаков Алфејев син, и Симон звани Зилот, 6:16 И Јуда, брат Јаковљев, и Јуда Искариотски, који је такође био издајник. 6:17 И сиђе с њима, и стаде у равницу, и друштво његове ученике и велико мноштво народа из целе Јудеје и Јерусалима, и са морских обала Тира и Сидона, који су дошли да чују него, и да се излече од својих болести; 6:18 И они који беху мучени од нечистих духова, и оздравише. 6:19 И сав народ је тражио да га се дотакне, јер је изишла врлина од њега и све их исцели. 6:20 И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благословени били убоги: јер је твоје царство Божије. 6:21 Благо вама који сте сада гладни, јер ћете се наситити. Благословени сте који сада плачу: јер ћете се смејати. 6:22 Благо вама кад вас људи мрзе и кад се раздвоје те из њиховог друштва, и ругаће те, и избациће име твоје као зло, Сина човечијега ради. 6:23 Радујте се у тај дан и скачите од радости, јер, ево, ваша награда је велики на небесима, јер су тако чинили и оци њихови према пророци. 6:24 Али тешко вама који сте богати! јер сте примили своју утеху. 6:25 Тешко вама који сте сити! јер ћете гладовати. Тешко вама који се смејете Сада! јер ћете плакати и плакати. 6:26 Тешко вама, када сви људи буду говорили добро о вама! јер тако и њихов очеви лажним пророцима. 6:27 Али ја кажем вама који слушате: волите своје непријатеље, чините добро онима који Мрзим те, 6:28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 6:29 И ономе ко те удари по једном образу понуди и други; и ономе ко ти скине огртач забрани да не узме и капут твој. 6:30 Дај свакоме који тражи од тебе; и од онога који узима твоје роба их не тражи поново. 6:31 И као што желите да људи чине вама, чините и ви њима. 6:32 Јер ако волите оне који љубе вас, каква вам је хвала? и за грешнике воле оне који их воле. 6:33 И ако чините добро онима који добро чине вама, каква вам је хвала? за грешници такође чине исто. 6:34 И ако позајмљујете онима од којих се надате да ћете добити, какву сте захвалност? јер и грешници дају у зајам грешницима, да опет исто толико добију. 6:35 Али волите своје непријатеље, и чините добро, и позајмљујте, не надајући се ничему опет; и ваша ће награда бити велика, и бићете синови Највишег: јер је благ и према незахвалним и према злима. 6:36 Будите дакле милостиви, као што је и Отац ваш милостив. 6:37 Не судите, и нећете бити суђени; не осуђујте, и нећете бити осуђени: опростите, и биће вам опроштено: 6:38 Дајте, и даће вам се; добра мера, притиснута и потресени и прегажени, људи ће вам дати у недра. За каквом мером мерите, тако ће се и вама мерити опет. 6:39 И рече им причу: Може ли слеп да води слепца? треба не падају обоје у јарак? 6:40 Ученик није изнад свог учитеља, него сваки савршен биће као његов господар. 6:41 И зашто гледаш трун у оку брата твога, али зар не опажаш брвно у оку твоме? 6:42 Или како можеш рећи свом брату: брате, дај да извучем трун који је у оку твоме, кад сам не гледаш греду која је у твом сопственом оку? Лицемјере, избаци најпре греду своје око, и тада ћеш јасно видети да извучеш трун који је у оку брата твога. 6:43 Јер добро дрво не рађа поквареног рода; ни покварен дрво доноси добре плодове. 6:44 Јер свако дрво се познаје по свом плоду. Јер од трња људи не берите смокве, нити од драче беру грожђе. 6:45 Добар човек из доброг блага свога срца то извлачи што је добро; а зао човек из зле ризнице срца свога доноси зло, јер од преобиља срца његово уста говоре. 6:46 И зашто ме зовете: Господе, Господе, а не чините оно што ја кажем? 6:47 Ко год дође к мени и чује моје речи и изврши их, ја ћу покажи ти коме је сличан: 6:48 Он је као човек који је саградио кућу, и дубоко копао, и поставио темељ на стени: и кад би поплава настала, поток је тукао жестоко на ту кућу, и није могао да је поколеба: јер је била основана на стени. 6:49 Али ко чује, а не ради, сличан је човеку који нема а темељ изградио кућу на земљи; против којих је поток учинио ударио жестоко, и одмах је пао; а пропаст те куће била је велики.