Луке
6:1 И догоди се у другу суботу после прве, он оде
кроз поља кукуруза; а ученици његови чупали су класове и
јели, трљајући их рукама.
6:2 И рекоше им неки од фарисеја: Зашто чините оно што није
дозвољено чинити суботом?
6:3 А Исус им одговарајући рече: Зар нисте ово читали, шта?
Давид је огладнио и они који су били с њим;
6:4 Како је ушао у дом Божији, и узео и јео хлебове приносе,
и даде и онима који беху с њим; које није дозвољено јести
али само за свештенике?
6:5 И рече им: Син човечији је господар и суботе.
6:6 И догоди се и друге суботе да уђе у
синагоги и поучаваше: и беше човек коме се десна рука осуши.
6:7 А књижевници и фарисеји су га гледали, хоће ли да исцели
субота; да би нашли оптужбу против њега.
6:8 Али он је знао њихове мисли, и рекао је човеку који је осушио
руку, Устани и стани у средину. И устаде и стаде
напред.
6:9 Тада им Исус рече: Питаћу вас једно; Да ли је законито на
суботње дане чинити добро или чинити зло? спасити живот, или га уништити?
6:10 И погледавши их све унаоколо, рече човеку: Протегни се
напред руку твоју. И он то учини: и рука му се поврати цијела као
друго.
6:11 И били су испуњени лудилом; и причешћивали једни другима шта
могли би учинити Исусу.
6:12 И догоди се тих дана да изиђе на гору да
моли, и настави целу ноћ у молитви Богу.
6:13 А кад би дан, дозвао је своје ученике, и од њих он
изабрао дванаесторицу, које је и назвао апостолима;
6:14 Симон (којег је такође назвао Петар) и Андреј његов брат Јаков и
Јован, Филип и Вартоломеј,
6:15 Матеј и Тома, Јаков Алфејев син, и Симон звани Зилот,
6:16 И Јуда, брат Јаковљев, и Јуда Искариотски, који је такође био
издајник.
6:17 И сиђе с њима, и стаде у равницу, и друштво
његове ученике и велико мноштво народа из целе Јудеје и
Јерусалима, и са морских обала Тира и Сидона, који су дошли да чују
него, и да се излече од својих болести;
6:18 И они који беху мучени од нечистих духова, и оздравише.
6:19 И сав народ је тражио да га се дотакне, јер је изишла врлина
од њега и све их исцели.
6:20 И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благословени били
убоги: јер је твоје царство Божије.
6:21 Благо вама који сте сада гладни, јер ћете се наситити. Благословени сте
који сада плачу: јер ћете се смејати.
6:22 Благо вама кад вас људи мрзе и кад се раздвоје
те из њиховог друштва, и ругаће те, и избациће име твоје
као зло, Сина човечијега ради.
6:23 Радујте се у тај дан и скачите од радости, јер, ево, ваша награда је
велики на небесима, јер су тако чинили и оци њихови према
пророци.
6:24 Али тешко вама који сте богати! јер сте примили своју утеху.
6:25 Тешко вама који сте сити! јер ћете гладовати. Тешко вама који се смејете
Сада! јер ћете плакати и плакати.
6:26 Тешко вама, када сви људи буду говорили добро о вама! јер тако и њихов
очеви лажним пророцима.
6:27 Али ја кажем вама који слушате: волите своје непријатеље, чините добро онима који
Мрзим те,
6:28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају.
6:29 И ономе ко те удари по једном образу понуди и други;
и ономе ко ти скине огртач забрани да не узме и капут твој.
6:30 Дај свакоме који тражи од тебе; и од онога који узима твоје
роба их не тражи поново.
6:31 И као што желите да људи чине вама, чините и ви њима.
6:32 Јер ако волите оне који љубе вас, каква вам је хвала? и за грешнике
воле оне који их воле.
6:33 И ако чините добро онима који добро чине вама, каква вам је хвала? за
грешници такође чине исто.
6:34 И ако позајмљујете онима од којих се надате да ћете добити, какву сте захвалност?
јер и грешници дају у зајам грешницима, да опет исто толико добију.
6:35 Али волите своје непријатеље, и чините добро, и позајмљујте, не надајући се ничему
опет; и ваша ће награда бити велика, и бићете синови
Највишег: јер је благ и према незахвалним и према злима.
6:36 Будите дакле милостиви, као што је и Отац ваш милостив.
6:37 Не судите, и нећете бити суђени; не осуђујте, и нећете бити
осуђени: опростите, и биће вам опроштено:
6:38 Дајте, и даће вам се; добра мера, притиснута и
потресени и прегажени, људи ће вам дати у недра. За
каквом мером мерите, тако ће се и вама мерити
опет.
6:39 И рече им причу: Може ли слеп да води слепца? треба
не падају обоје у јарак?
6:40 Ученик није изнад свог учитеља, него сваки савршен
биће као његов господар.
6:41 И зашто гледаш трун у оку брата твога, али
зар не опажаш брвно у оку твоме?
6:42 Или како можеш рећи свом брату: брате, дај да извучем
трун који је у оку твоме, кад сам не гледаш греду која
је у твом сопственом оку? Лицемјере, избаци најпре греду
своје око, и тада ћеш јасно видети да извучеш трун који
је у оку брата твога.
6:43 Јер добро дрво не рађа поквареног рода; ни покварен
дрво доноси добре плодове.
6:44 Јер свако дрво се познаје по свом плоду. Јер од трња људи не
берите смокве, нити од драче беру грожђе.
6:45 Добар човек из доброг блага свога срца то извлачи
што је добро; а зао човек из зле ризнице срца свога
доноси зло, јер од преобиља срца његово
уста говоре.
6:46 И зашто ме зовете: Господе, Господе, а не чините оно што ја кажем?
6:47 Ко год дође к мени и чује моје речи и изврши их, ја ћу
покажи ти коме је сличан:
6:48 Он је као човек који је саградио кућу, и дубоко копао, и поставио
темељ на стени: и кад би поплава настала, поток је тукао
жестоко на ту кућу, и није могао да је поколеба: јер је била основана
на стени.
6:49 Али ко чује, а не ради, сличан је човеку који нема а
темељ изградио кућу на земљи; против којих је поток учинио
ударио жестоко, и одмах је пао; а пропаст те куће била је
велики.