Луке
1:1 Због тога што су многи узели у руке да изнесу по реду изјаву
од оних ствари у које се међу нама сигурно верује,
1:2 Као што су нам их предали, који су од почетка били
очевици и службеници речи;
1:3 И мени се чинило добро, пошто сам све савршено разумео
ствари од прве, да ти пишем по реду, најизврсније
Теофил,
1:4 Да би могао знати сигурност оних ствари у којима имаш
био упућен.
1:5 Био је у дане Ирода, краља Јудеје, један свештеник
по имену Захарија, из Авијевог реда, а његова жена беше од
кћери Аронове, а звала се Јелисавета.
1:6 И обојица су били праведни пред Богом, ходећи по свим заповестима
и уредбе Господње беспрекорне.
1:7 И нису имали детета, јер је Јелисавета била нероткиња, и обоје
су сада били добро погођени годинама.
1:8 И догоди се, док је он раније вршио свештеничку службу
Бог по реду свог пута,
1:9 По обичају свештеника, његов жреб је требало да се спали
кадио кад је ушао у храм Господњи.
1:10 И сав народ се молио напољу у то време
од тамјана.
1:11 И јави му се анђео Господњи који стоји с десне стране
страни олтара за кађење.
1:12 А кад га Захарија угледа, узнемири се, и страх га обузе.
1:13 Али анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је молитва твоја
слушао; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и ти ћеш звати
његово име Јован.
1:14 И имаћеш радост и весеље; и многи ће се радовати његовом
рођење.
1:15 Јер ће бити велики у очима Господњим, и неће пити ни једно ни друго
вино или жестоко пиће; и испуниће се Духом Светим, чак
из утробе своје мајке.
1:16 И многе синове Израиљеве ће се обратити Господу Богу њиховом.
1:17 И он ће ићи испред њега у духу и сили Илијиној, да преокрене
срца отаца деци, а непослушни мудрости
праведних; да припреми народ припремљен за Господа.
1:18 А Захарија рече анђелу: По чему ћу то сазнати? јер ја јесам
старац, а моја жена у годинама.
1:19 А анђео одговарајући рече му: Ја сам Гаврило који стојим у
присуство Божије; и послан сам да ти говорим и да ти ово покажем
радосне вести.
1:20 И гле, бићеш нем и нећеш моћи да говориш до дана
да ће се ово извршити, јер не верујеш моме
речи, које ће се испунити у своје време.
1:21 И народ је чекао Захарију, и чудио се што је тако задржао
дуго у храму.
1:22 А кад изиђе, не могаше им говорити, и они схватише
да је видео визију у храму, јер им је дао знак и
остао без речи.
1:23 И догоди се, чим су били дани његове службе
завршен, отишао је својој кући.
1:24 И после тих дана његова жена Јелисавета затрудње, и сакри се пет
месеци, говорећи,
1:25 Тако је Господ поступио са мном у дане у које је гледао на мене, да
скини срамоту моју међу људима.
1:26 А у шестом месецу анђео Гаврило је послан од Бога у један град
из Галилеје, по имену Назарет,
1:27 Девици зарученој са човеком који се звао Јосиф, из куће
Давид; а дјевица се звала Марија.
1:28 И анђео уђе к њој и рече: Здраво, ти која си високо
милостива, Господ је с тобом: благословена си ти међу женама.
1:29 И кад га угледа, уплаши се због његових речи, и баци у њу
пазите какав би ово требало да буде поздрав.
1:30 И рече јој анђео: Не бој се, Маријо, јер си нашла милост
Са богом.
1:31 И гле, зачећеш у утроби својој и родићеш сина, и
даће му име ИСУС.
1:32 Он ће бити велики, и назваће се Сином Свевишњега
Господ Бог ће му дати престо Давида оца његовог;
1:33 И цароваће над домом Јаковљевим заувек; и његовог царства
неће бити краја.
1:34 Тада Марија рече анђелу: Како ће ово бити, кад не знам а
цовеце?
1:35 И анђео одговори и рече јој: Дух Свети ће сићи
тебе и сила Свевишњега засениће те; зато и
оно свето што ће се родити од тебе назваће се Сином
Бог.
1:36 И гле, твоја рођака Јелисавета, такође је зачела сина у себи
старост: а ово је шести месец код ње, која се звала нероткиња.
1:37 Јер код Бога ништа неће бити немогуће.
1:38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по
на реч твоју. И анђео оде од ње.
1:39 И у оне дане Марија устаде, и пожури у горје,
у град Јудин;
1:40 И уђоше у Захаријину кућу и поздравише Јелисавету.
1:41 И догоди се да, када је Јелисавета чула Маријин поздрав,
беба је скочила у њеној утроби; а Јелисавета се испуни светим
Дух:
1:42 И она проговори из свег гласа и рече: Благословена си међу
жене, и благословен је плод утробе твоје.
1:43 А откуд ми ово да ми дође мајка Господа мога?
1:44 Јер, гле, чим је глас твога поздрава зачуо у мојим ушима,
беба је скочила у мојој утроби од радости.
1:45 И благословена је она која је поверовала, јер ће бити извршење
оно што јој је речено од Господа.
1:46 А Марија рече: Велича душа моја Господа,
1:47 И обрадова се дух мој у Богу, Спаситељу мом.
1:48 Јер је гледао на ниско стање слушкиње своје, јер, гле, од
од сада ће ме сви нараштаји звати блаженим.
1:49 Јер моћни ми учини велике ствари; и свет је његов
име.
1:50 И милост је његова на оне који га се боје из колена на колено.
1:51 Он показа снагу руком својом; он је расејао охоле у
машту њихових срца.
1:52 Он је збацио моћне са места њихових, и узвисио их ниских
степен.
1:53 Он је гладне напунио добрима; а богате посла
празни далеко.
1:54 Он је држао свог слугу Израиља, у спомен на своју милост;
1:55 Као што је говорио нашим оцима, Авраму и његовом потомству заувек.
1:56 И Марија остаде код ње око три месеца, и врати се својима
кућа.
1:57 Сада је дошло пуно време Елизабете да буде избављена; и она
родила сина.
1:58 И чуше суседи њени и рођаци како је Господ показао велико
милост на њу; и с њом су се радовали.
1:59 И догоди се да осмог дана дођоше да обрежу
дете; и назваше га Захарија по имену оца његовог.
1:60 А мајка му одговори и рече: Није тако; али ће се звати Јован.
1:61 А они јој рекоше: Нема никога од твог рода који би био позван
ово име.
1:62 И давали су знаке његовом оцу, како би хтео да га позову.
1:63 И затражи сто за писање, и написа говорећи: Јован му је име.
И сви су се чудили.
1:64 И уста су му се одмах отворила, и језик му се развезао, и он
говорио, и славио Бога.
1:65 И страх обузе све који су живели око њих, и све ове речи
прохујали су по целој брдској земљи Јудеји.
1:66 И сви који су их чули ставили су их у срца своја говорећи: Шта
ово ће бити дете! И рука Господња беше с њим.
1:67 И отац његов Захарија испуни се Духа Светога и прорече:
говорећи,
1:68 Благословен Господ Бог Израиљев; јер је посетио и откупио своје
људи,
1:69 И подигао нам је рог спасења у дому своме
слуга Давид;
1:70 Као што је говорио устима својих светих пророка, који су од
свет је почео:
1:71 Да будемо спасени од наших непријатеља, и од руке свега тога
мрзе нас;
1:72 Да извршимо милост обећану оцима нашим и да се сећамо светих његових
завет;
1:73 Заклетва којом се заклео нашем оцу Аврааму,
1:74 Да би нам дао да будемо избављени из руке
наши непријатељи би му могли служити без страха,
1:75 У светости и праведности пред њим, у све дане нашег живота.
1:76 И ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњег, јер ти
ићи ће пред лице Господње да припреми путеве његове;
1:77 Да би свом народу дао знање о спасењу по опроштењу њиховог
греси,
1:78 По нежној милости Бога нашег; при чему зора са висине
посетио нас је,
1:79 Да дам светлост онима који седе у тами и у сенци смрти,
да уведе ноге наше на пут мира.
1:80 И дете је расло, и ојачало духом, и беше у пустињи
до дана његовог показивања Израелу.