Луке 1:1 Због тога што су многи узели у руке да изнесу по реду изјаву од оних ствари у које се међу нама сигурно верује, 1:2 Као што су нам их предали, који су од почетка били очевици и службеници речи; 1:3 И мени се чинило добро, пошто сам све савршено разумео ствари од прве, да ти пишем по реду, најизврсније Теофил, 1:4 Да би могао знати сигурност оних ствари у којима имаш био упућен. 1:5 Био је у дане Ирода, краља Јудеје, један свештеник по имену Захарија, из Авијевог реда, а његова жена беше од кћери Аронове, а звала се Јелисавета. 1:6 И обојица су били праведни пред Богом, ходећи по свим заповестима и уредбе Господње беспрекорне. 1:7 И нису имали детета, јер је Јелисавета била нероткиња, и обоје су сада били добро погођени годинама. 1:8 И догоди се, док је он раније вршио свештеничку службу Бог по реду свог пута, 1:9 По обичају свештеника, његов жреб је требало да се спали кадио кад је ушао у храм Господњи. 1:10 И сав народ се молио напољу у то време од тамјана. 1:11 И јави му се анђео Господњи који стоји с десне стране страни олтара за кађење. 1:12 А кад га Захарија угледа, узнемири се, и страх га обузе. 1:13 Али анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је молитва твоја слушао; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и ти ћеш звати његово име Јован. 1:14 И имаћеш радост и весеље; и многи ће се радовати његовом рођење. 1:15 Јер ће бити велики у очима Господњим, и неће пити ни једно ни друго вино или жестоко пиће; и испуниће се Духом Светим, чак из утробе своје мајке. 1:16 И многе синове Израиљеве ће се обратити Господу Богу њиховом. 1:17 И он ће ићи испред њега у духу и сили Илијиној, да преокрене срца отаца деци, а непослушни мудрости праведних; да припреми народ припремљен за Господа. 1:18 А Захарија рече анђелу: По чему ћу то сазнати? јер ја јесам старац, а моја жена у годинама. 1:19 А анђео одговарајући рече му: Ја сам Гаврило који стојим у присуство Божије; и послан сам да ти говорим и да ти ово покажем радосне вести. 1:20 И гле, бићеш нем и нећеш моћи да говориш до дана да ће се ово извршити, јер не верујеш моме речи, које ће се испунити у своје време. 1:21 И народ је чекао Захарију, и чудио се што је тако задржао дуго у храму. 1:22 А кад изиђе, не могаше им говорити, и они схватише да је видео визију у храму, јер им је дао знак и остао без речи. 1:23 И догоди се, чим су били дани његове службе завршен, отишао је својој кући. 1:24 И после тих дана његова жена Јелисавета затрудње, и сакри се пет месеци, говорећи, 1:25 Тако је Господ поступио са мном у дане у које је гледао на мене, да скини срамоту моју међу људима. 1:26 А у шестом месецу анђео Гаврило је послан од Бога у један град из Галилеје, по имену Назарет, 1:27 Девици зарученој са човеком који се звао Јосиф, из куће Давид; а дјевица се звала Марија. 1:28 И анђео уђе к њој и рече: Здраво, ти која си високо милостива, Господ је с тобом: благословена си ти међу женама. 1:29 И кад га угледа, уплаши се због његових речи, и баци у њу пазите какав би ово требало да буде поздрав. 1:30 И рече јој анђео: Не бој се, Маријо, јер си нашла милост Са богом. 1:31 И гле, зачећеш у утроби својој и родићеш сина, и даће му име ИСУС. 1:32 Он ће бити велики, и назваће се Сином Свевишњега Господ Бог ће му дати престо Давида оца његовог; 1:33 И цароваће над домом Јаковљевим заувек; и његовог царства неће бити краја. 1:34 Тада Марија рече анђелу: Како ће ово бити, кад не знам а цовеце? 1:35 И анђео одговори и рече јој: Дух Свети ће сићи тебе и сила Свевишњега засениће те; зато и оно свето што ће се родити од тебе назваће се Сином Бог. 1:36 И гле, твоја рођака Јелисавета, такође је зачела сина у себи старост: а ово је шести месец код ње, која се звала нероткиња. 1:37 Јер код Бога ништа неће бити немогуће. 1:38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по на реч твоју. И анђео оде од ње. 1:39 И у оне дане Марија устаде, и пожури у горје, у град Јудин; 1:40 И уђоше у Захаријину кућу и поздравише Јелисавету. 1:41 И догоди се да, када је Јелисавета чула Маријин поздрав, беба је скочила у њеној утроби; а Јелисавета се испуни светим Дух: 1:42 И она проговори из свег гласа и рече: Благословена си међу жене, и благословен је плод утробе твоје. 1:43 А откуд ми ово да ми дође мајка Господа мога? 1:44 Јер, гле, чим је глас твога поздрава зачуо у мојим ушима, беба је скочила у мојој утроби од радости. 1:45 И благословена је она која је поверовала, јер ће бити извршење оно што јој је речено од Господа. 1:46 А Марија рече: Велича душа моја Господа, 1:47 И обрадова се дух мој у Богу, Спаситељу мом. 1:48 Јер је гледао на ниско стање слушкиње своје, јер, гле, од од сада ће ме сви нараштаји звати блаженим. 1:49 Јер моћни ми учини велике ствари; и свет је његов име. 1:50 И милост је његова на оне који га се боје из колена на колено. 1:51 Он показа снагу руком својом; он је расејао охоле у машту њихових срца. 1:52 Он је збацио моћне са места њихових, и узвисио их ниских степен. 1:53 Он је гладне напунио добрима; а богате посла празни далеко. 1:54 Он је држао свог слугу Израиља, у спомен на своју милост; 1:55 Као што је говорио нашим оцима, Авраму и његовом потомству заувек. 1:56 И Марија остаде код ње око три месеца, и врати се својима кућа. 1:57 Сада је дошло пуно време Елизабете да буде избављена; и она родила сина. 1:58 И чуше суседи њени и рођаци како је Господ показао велико милост на њу; и с њом су се радовали. 1:59 И догоди се да осмог дана дођоше да обрежу дете; и назваше га Захарија по имену оца његовог. 1:60 А мајка му одговори и рече: Није тако; али ће се звати Јован. 1:61 А они јој рекоше: Нема никога од твог рода који би био позван ово име. 1:62 И давали су знаке његовом оцу, како би хтео да га позову. 1:63 И затражи сто за писање, и написа говорећи: Јован му је име. И сви су се чудили. 1:64 И уста су му се одмах отворила, и језик му се развезао, и он говорио, и славио Бога. 1:65 И страх обузе све који су живели око њих, и све ове речи прохујали су по целој брдској земљи Јудеји. 1:66 И сви који су их чули ставили су их у срца своја говорећи: Шта ово ће бити дете! И рука Господња беше с њим. 1:67 И отац његов Захарија испуни се Духа Светога и прорече: говорећи, 1:68 Благословен Господ Бог Израиљев; јер је посетио и откупио своје људи, 1:69 И подигао нам је рог спасења у дому своме слуга Давид; 1:70 Као што је говорио устима својих светих пророка, који су од свет је почео: 1:71 Да будемо спасени од наших непријатеља, и од руке свега тога мрзе нас; 1:72 Да извршимо милост обећану оцима нашим и да се сећамо светих његових завет; 1:73 Заклетва којом се заклео нашем оцу Аврааму, 1:74 Да би нам дао да будемо избављени из руке наши непријатељи би му могли служити без страха, 1:75 У светости и праведности пред њим, у све дане нашег живота. 1:76 И ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњег, јер ти ићи ће пред лице Господње да припреми путеве његове; 1:77 Да би свом народу дао знање о спасењу по опроштењу њиховог греси, 1:78 По нежној милости Бога нашег; при чему зора са висине посетио нас је, 1:79 Да дам светлост онима који седе у тами и у сенци смрти, да уведе ноге наше на пут мира. 1:80 И дете је расло, и ојачало духом, и беше у пустињи до дана његовог показивања Израелу.