Ламентатионс
2:1 Како је Господ покрио кћер Сионску облаком у своме
гнев, и баци са неба на земљу лепоту Израиљеву,
и не сећаше се подножја својих у дан гнева свога!
2:2 Господ је прогутао све Јаковљеве настамбе, и није
сажаљен: он је у свом гневу срушио чврсте тврђаве
кћи Јудина; спустио их је на земљу: има
упрљао царство и кнезове његове.
2:3 Он је у свом жестоком гневу исекао сав рог Израиљев;
повукао десну руку испред непријатеља, и он је горео против
Јаков као пламени огањ, који прождире около.
2:4 Нагнуо је лук свој као непријатељ, стајао је десном руком као
противника, и побио све што је оку било пријатно у шатору
кћери Сионске: излио је свој бес као огањ.
2:5 Господ је био као непријатељ: прогутао је Израиља, прогутао је
подигао све њене палате: он је разорио своје тврђаве и има
повећао у кћери Јудиној туговање и јадиковање.
2:6 И он је насилно отео његов шатор, као да је од а
врт: он је уништио своја места сабора, Господ је имао
учинио да се свечани празници и суботе забораве на Сиону, и има
презрео у огорчењу свог гнева цара и свештеника.
2:7 Господ је одбацио олтар свој, одвратио је светињу своју,
предао је у руке непријатељу зидове својих палата; они
дигли буку у дому Господњем као на дан свечаности
гозба.
2:8 Господ је намеравао да уништи зид кћери Сионске: он
испружио је линију, није повукао руку
разарајући: зато је бедем и зид учинио да плачу; они
чами заједно.
2:9 Њена врата су уроњена у земљу; уништио ју је и сломио
решетке: њен краљ и њени кнезови су међу незнабошцима: закон је бр
више; ни њени пророци не налазе виђење од Господа.
2:10 Старешине кћери Сионске седе на земљи и чувају
тишина: бацили су прах на своје главе; опасали су се
себе са костријетима: јерусалимске девице обесе своје
главе до земље.
2:11 Очи моје сузе од суза, црева су ми узнемирена, јетра ми се излила
на земљи, за уништење кћери народа мога;
јер деца и одојци падају у несвест на улицама града.
2:12 Говоре својим мајкама: Где је жито и вино? када су се онесвестили као
рањеници на улицама града, када им се душа излила
у њедра својих мајки.
2:13 Шта да узмем да сведочим за тебе? с којом ћу се ствари упоредити
ти, кћери јерусалимска? шта да ти будем једнака да могу
теши те, дево кћери сионска? јер је пролом твоја велика као
море: ко може да те исцели?
2:14 Твоји пророци су видели испразне и луде ствари за тебе, и они су
нисам открио безакоње твоје, да одвратим ропство твоје; али су видели
за тебе лажни терети и узроци изгнанства.
2:15 Сви који пролазе пљешћу рукама на тебе; сикћу и машу главом
кћери Јерусалима, говорећи: Да ли је ово град који људи зову
савршенство лепоте, Радост целе земље?
2:16 Сви су твоји непријатељи отворили уста своја на тебе: сикћу и
шкргућу зуби: кажу, прогутали смо је: сигурно је ово
дан који смо тражили; нашли смо, видели смо.
2:17 Господ је учинио оно што је смислио; он је своју реч испунио
што је заповедио у данима старима: бацио је и има
није сажаљен, и учинио је да се твој непријатељ обрадује тобом
постави рог противницима својим.
2:18 Њихово срце је вапило ка Господу, зиде кћери Сионске, нека
сузе теку као река дан и ноћ: не дај себи одмора; нека не
престани зеница ока твога.
2:19 Устани, вапи у ноћи: у почетку изливају страже
срце твоје као вода пред лицем Господњим: подигни руке своје
према њему за живот твоје мале деце, која клону од глади
врх сваке улице.
2:20 Гле, Господе, и размисли коме си то учинио. Хоће ли
жене једу своје воће, а деца дугу? да ли ће свештеник и
да пророк буде убијен у светињи Господњој?
2:21 Млади и стари леже на земљи на улицама: моје девице и
моји младићи пали су од мача; побио си их у дан
твој гнев; ти си убио, а не сажалио се.
2:22 Звао си као у свечани дан моје страхоте около, тако да у
у дан гнева Господњег нико није побегао нити остао: они које имам
повијен и одгајан пропао је непријатељ мој.