Ламентатионс 2:1 Како је Господ покрио кћер Сионску облаком у своме гнев, и баци са неба на земљу лепоту Израиљеву, и не сећаше се подножја својих у дан гнева свога! 2:2 Господ је прогутао све Јаковљеве настамбе, и није сажаљен: он је у свом гневу срушио чврсте тврђаве кћи Јудина; спустио их је на земљу: има упрљао царство и кнезове његове. 2:3 Он је у свом жестоком гневу исекао сав рог Израиљев; повукао десну руку испред непријатеља, и он је горео против Јаков као пламени огањ, који прождире около. 2:4 Нагнуо је лук свој као непријатељ, стајао је десном руком као противника, и побио све што је оку било пријатно у шатору кћери Сионске: излио је свој бес као огањ. 2:5 Господ је био као непријатељ: прогутао је Израиља, прогутао је подигао све њене палате: он је разорио своје тврђаве и има повећао у кћери Јудиној туговање и јадиковање. 2:6 И он је насилно отео његов шатор, као да је од а врт: он је уништио своја места сабора, Господ је имао учинио да се свечани празници и суботе забораве на Сиону, и има презрео у огорчењу свог гнева цара и свештеника. 2:7 Господ је одбацио олтар свој, одвратио је светињу своју, предао је у руке непријатељу зидове својих палата; они дигли буку у дому Господњем као на дан свечаности гозба. 2:8 Господ је намеравао да уништи зид кћери Сионске: он испружио је линију, није повукао руку разарајући: зато је бедем и зид учинио да плачу; они чами заједно. 2:9 Њена врата су уроњена у земљу; уништио ју је и сломио решетке: њен краљ и њени кнезови су међу незнабошцима: закон је бр више; ни њени пророци не налазе виђење од Господа. 2:10 Старешине кћери Сионске седе на земљи и чувају тишина: бацили су прах на своје главе; опасали су се себе са костријетима: јерусалимске девице обесе своје главе до земље. 2:11 Очи моје сузе од суза, црева су ми узнемирена, јетра ми се излила на земљи, за уништење кћери народа мога; јер деца и одојци падају у несвест на улицама града. 2:12 Говоре својим мајкама: Где је жито и вино? када су се онесвестили као рањеници на улицама града, када им се душа излила у њедра својих мајки. 2:13 Шта да узмем да сведочим за тебе? с којом ћу се ствари упоредити ти, кћери јерусалимска? шта да ти будем једнака да могу теши те, дево кћери сионска? јер је пролом твоја велика као море: ко може да те исцели? 2:14 Твоји пророци су видели испразне и луде ствари за тебе, и они су нисам открио безакоње твоје, да одвратим ропство твоје; али су видели за тебе лажни терети и узроци изгнанства. 2:15 Сви који пролазе пљешћу рукама на тебе; сикћу и машу главом кћери Јерусалима, говорећи: Да ли је ово град који људи зову савршенство лепоте, Радост целе земље? 2:16 Сви су твоји непријатељи отворили уста своја на тебе: сикћу и шкргућу зуби: кажу, прогутали смо је: сигурно је ово дан који смо тражили; нашли смо, видели смо. 2:17 Господ је учинио оно што је смислио; он је своју реч испунио што је заповедио у данима старима: бацио је и има није сажаљен, и учинио је да се твој непријатељ обрадује тобом постави рог противницима својим. 2:18 Њихово срце је вапило ка Господу, зиде кћери Сионске, нека сузе теку као река дан и ноћ: не дај себи одмора; нека не престани зеница ока твога. 2:19 Устани, вапи у ноћи: у почетку изливају страже срце твоје као вода пред лицем Господњим: подигни руке своје према њему за живот твоје мале деце, која клону од глади врх сваке улице. 2:20 Гле, Господе, и размисли коме си то учинио. Хоће ли жене једу своје воће, а деца дугу? да ли ће свештеник и да пророк буде убијен у светињи Господњој? 2:21 Млади и стари леже на земљи на улицама: моје девице и моји младићи пали су од мача; побио си их у дан твој гнев; ти си убио, а не сажалио се. 2:22 Звао си као у свечани дан моје страхоте около, тако да у у дан гнева Господњег нико није побегао нити остао: они које имам повијен и одгајан пропао је непријатељ мој.