Ламентатионс 1:1 Како само град седи, пун људи! како је она постаните као удовица! она која беше велика међу народима и принцеза међу провинцијама, како је постала притока! 1:2 Болно плаче ноћу, и сузе су јој на образима: међу све своје љубавнике она нема ко да је утеши: сви њени пријатељи су се бавили издајнички с њом, постали су њени непријатељи. 1:3 Јуда је отишао у ропство због невоље и због велике ропство: она пребива међу незнабошцима, не налази покоја: сви њени прогонитељи су је сустигли између теснаца. 1:4 Тугују путеви Сионски, јер нико не долази на свечане празнике: сви пусте су њене капије: уздишу њени свештеници, њене девојке су у невољи, и она је у горчини. 1:5 Њени противници су поглавари, њени непријатељи напредују; јер Господ има унесрећио је због мноштва преступа њених: деца су њена отишао у ропство пред непријатељем. 1:6 И од кћери Сионске нестаде сва лепота њена: кнезови њени постали су као јелени који не налазе пашу, и нестали су снага пред гоничем. 1:7 Јерусалим се сећао у данима своје невоље и недаћа својих све њене пријатне ствари које је имала у давна времена, када је њен народ пала у руке непријатељу, и нико јој није помогао: противници видео је и ругао се њеним суботима. 1:8 Јерусалим је тешко сагрешио; стога се она уклања: све то поштовали је презиру је, јер су видели њену голотињу: да, она уздише и окреће се уназад. 1:9 Њена прљавштина је у њеним сукњама; она се не сећа свог последњег краја; стога је дивно сишла: није имала утешницу. о Господе, гле невоље моје, јер се непријатељ увеличао. 1:10 Противник је раширио своју руку на све њене пријатне ствари, јер она је видела да незнабошци уђоше у њену светињу коју си ти заповедио си да не улазе у твоју скупштину. 1:11 Сав народ њен уздише, тражи хлеба; дали су своје пријатно ствари за јело за олакшање душе: види, Господе, и размисли; јер ја јесам постати подли. 1:12 Зар вам није ништа, сви који пролазите? гле, и види да ли има свака туга као моја туга, која ми је учињена, чиме се ГОСПОД ме је напао у дан жестоког гнева свога. 1:13 Одозго је послао огањ у моје кости, и он надвлада њих: разапео је мрежу за моје ноге, он ме је вратио: он је учини ме пустом и онесвешћеном по цео дан. 1:14 Јарам преступа мојих везан је његовом руком, они су оковани, и попни се на мој врат: он је дао снагу моју да падне, Господ предаде ме у њихове руке, из којих не могу устати. 1:15 Господ је згазио све моје моћнике усред мене. сазвао је збор против мене да сатре моје младиће: Господ гази девицу, кћер Јудину, као у пресу. 1:16 За овим стварима плачем; око моје, око моје потече водом, јер је далеко од мене утешитељ који треба да олакша душу моју: мој деца су пуста, јер је душман победио. 1:17 Сион шири руке своје, и нема ко да је утеши: ГОСПОД је заповедио Јакову да његови противници буду око њега: Јерусалим је међу њима као жена са менструацијом. 1:18 Праведан је Господ; јер сам се побунио против његове заповести: чујте, молим вас, сви људи, и погледајте тугу моју: девојке моје и моје младићи одлазе у ропство. 1:19 Звао сам своје љубавнике, али су ме преварили: свештеници моји и моје старешине одустали од духа у граду, док су тражили своје месо да се ослободе њихове душе. 1:20 Гле, Господе; јер сам у невољи; срце моје окреће се у мени; јер сам се тешко побунио: напољу мач ожалошћени, код куће је као смрт. 1:21 Чули су да уздишем: нема ко да ме утеши: све моје непријатељи су чули за моју невољу; драго им је што си то учинио: ти ћеш донети дан који си позвао, и биће као до мене. 1:22 Нека сва њихова злоћа дође пред тобом; и чини им као ти учинио си ми за све преступе моје, јер су многи уздаси моји, и срце ми је слабо.