Ламентатионс
1:1 Како само град седи, пун људи! како је она
постаните као удовица! она која беше велика међу народима и принцеза
међу провинцијама, како је постала притока!
1:2 Болно плаче ноћу, и сузе су јој на образима: међу
све своје љубавнике она нема ко да је утеши: сви њени пријатељи су се бавили
издајнички с њом, постали су њени непријатељи.
1:3 Јуда је отишао у ропство због невоље и због велике
ропство: она пребива међу незнабошцима, не налази покоја: сви њени
прогонитељи су је сустигли између теснаца.
1:4 Тугују путеви Сионски, јер нико не долази на свечане празнике: сви
пусте су њене капије: уздишу њени свештеници, њене девојке су у невољи, и
она је у горчини.
1:5 Њени противници су поглавари, њени непријатељи напредују; јер Господ има
унесрећио је због мноштва преступа њених: деца су њена
отишао у ропство пред непријатељем.
1:6 И од кћери Сионске нестаде сва лепота њена: кнезови њени
постали су као јелени који не налазе пашу, и нестали су
снага пред гоничем.
1:7 Јерусалим се сећао у данима своје невоље и недаћа својих
све њене пријатне ствари које је имала у давна времена, када је њен народ
пала у руке непријатељу, и нико јој није помогао: противници
видео је и ругао се њеним суботима.
1:8 Јерусалим је тешко сагрешио; стога се она уклања: све то
поштовали је презиру је, јер су видели њену голотињу: да, она
уздише и окреће се уназад.
1:9 Њена прљавштина је у њеним сукњама; она се не сећа свог последњег краја;
стога је дивно сишла: није имала утешницу. о Господе,
гле невоље моје, јер се непријатељ увеличао.
1:10 Противник је раширио своју руку на све њене пријатне ствари, јер
она је видела да незнабошци уђоше у њену светињу коју си ти
заповедио си да не улазе у твоју скупштину.
1:11 Сав народ њен уздише, тражи хлеба; дали су своје пријатно
ствари за јело за олакшање душе: види, Господе, и размисли; јер ја јесам
постати подли.
1:12 Зар вам није ништа, сви који пролазите? гле, и види да ли има
свака туга као моја туга, која ми је учињена, чиме се
ГОСПОД ме је напао у дан жестоког гнева свога.
1:13 Одозго је послао огањ у моје кости, и он надвлада
њих: разапео је мрежу за моје ноге, он ме је вратио: он је
учини ме пустом и онесвешћеном по цео дан.
1:14 Јарам преступа мојих везан је његовом руком, они су оковани,
и попни се на мој врат: он је дао снагу моју да падне, Господ
предаде ме у њихове руке, из којих не могу устати.
1:15 Господ је згазио све моје моћнике усред мене.
сазвао је збор против мене да сатре моје младиће: Господ
гази девицу, кћер Јудину, као у пресу.
1:16 За овим стварима плачем; око моје, око моје потече водом,
јер је далеко од мене утешитељ који треба да олакша душу моју: мој
деца су пуста, јер је душман победио.
1:17 Сион шири руке своје, и нема ко да је утеши:
ГОСПОД је заповедио Јакову да његови противници буду
око њега: Јерусалим је међу њима као жена са менструацијом.
1:18 Праведан је Господ; јер сам се побунио против његове заповести:
чујте, молим вас, сви људи, и погледајте тугу моју: девојке моје и моје
младићи одлазе у ропство.
1:19 Звао сам своје љубавнике, али су ме преварили: свештеници моји и моје старешине
одустали од духа у граду, док су тражили своје месо да се ослободе
њихове душе.
1:20 Гле, Господе; јер сам у невољи; срце моје
окреће се у мени; јер сам се тешко побунио: напољу мач
ожалошћени, код куће је као смрт.
1:21 Чули су да уздишем: нема ко да ме утеши: све моје
непријатељи су чули за моју невољу; драго им је што си то учинио:
ти ћеш донети дан који си позвао, и биће као
до мене.
1:22 Нека сва њихова злоћа дође пред тобом; и чини им као ти
учинио си ми за све преступе моје, јер су многи уздаси моји, и
срце ми је слабо.