Јонах
4:1 Али Јона се то веома разгневи, и он се веома наљути.
4:2 И помоли се Господу и рече: Молим те, Господе, није ли ово
моја изрека, кад сам још био у својој земљи? Стога сам побегао пре у
Таршиш: јер знадох да си ти Бог милостив и милостив, спор
гнев, и велике доброте, и покај се од зла.
4:3 Зато сада, Господе, узми, молим те, живот мој од мене; јер јесте
боље да умрем него да живим.
4:4 Тада рече Господ: Да ли се добро љутиш?
4:5 Тако Јона изиђе из града и седе на источној страни града, и
направи му сепаре и седе испод њега у сенци, док не може
види шта ће бити са градом.
4:6 И Господ Бог припреми тикву, и учини да се попне на Јону,
да би то била сенка над његовом главом, да га избави од туге његове.
Тако је Јона био веома обрадован тикви.
4:7 Али Бог је припремио црва када је јутро изашло сутрадан, и ударио је
тиква што је увенула.
4:8 И догоди се, када је сунце изашло, Бог је припремио а
жесток источни ветар; и сунце удари у главу Јонину да он
паде у несвест и пожеле у себи да умре, и рече: Боље је за мене
умрети него живети.
4:9 И рече Бог Јони: Зар се добро љутиш на тикву? И он
рекао: Добро чиним да се љутим до смрти.
4:10 Тада рече Господ: помиловао си тиквицу због које си
није се трудио, нити је учинио да расте; који се појавио у ноћи, и
погинуо у ноћи:
4:11 И да не поштедим Ниниву, тај велики град, у коме је више од
шестдесет хиљада људи који не могу да разазнају између своје десне руке
и њихова лева рука; а такође и много стоке?