Јонах 4:1 Али Јона се то веома разгневи, и он се веома наљути. 4:2 И помоли се Господу и рече: Молим те, Господе, није ли ово моја изрека, кад сам још био у својој земљи? Стога сам побегао пре у Таршиш: јер знадох да си ти Бог милостив и милостив, спор гнев, и велике доброте, и покај се од зла. 4:3 Зато сада, Господе, узми, молим те, живот мој од мене; јер јесте боље да умрем него да живим. 4:4 Тада рече Господ: Да ли се добро љутиш? 4:5 Тако Јона изиђе из града и седе на источној страни града, и направи му сепаре и седе испод њега у сенци, док не може види шта ће бити са градом. 4:6 И Господ Бог припреми тикву, и учини да се попне на Јону, да би то била сенка над његовом главом, да га избави од туге његове. Тако је Јона био веома обрадован тикви. 4:7 Али Бог је припремио црва када је јутро изашло сутрадан, и ударио је тиква што је увенула. 4:8 И догоди се, када је сунце изашло, Бог је припремио а жесток источни ветар; и сунце удари у главу Јонину да он паде у несвест и пожеле у себи да умре, и рече: Боље је за мене умрети него живети. 4:9 И рече Бог Јони: Зар се добро љутиш на тикву? И он рекао: Добро чиним да се љутим до смрти. 4:10 Тада рече Господ: помиловао си тиквицу због које си није се трудио, нити је учинио да расте; који се појавио у ноћи, и погинуо у ноћи: 4:11 И да не поштедим Ниниву, тај велики град, у коме је више од шестдесет хиљада људи који не могу да разазнају између своје десне руке и њихова лева рука; а такође и много стоке?