Јоб 37:1 И од овога ми срце дрхти, и помера се са свог места. 37:2 Пажљиво слушајте буку његовог гласа и звук који излази из њега његова уста. 37:3 Он га усмерава под целим небом, и своју муњу до крајева са земље. 37:4 После њега глас урла, он грми гласом својим екселенција; и неће их задржати кад се чује његов глас. 37:5 Бог чудесно грми својим гласом; велике ствари чини он, који не можемо да схватимо. 37:6 Јер он каже снегу: Буди на земљи; исто тако и малим киша, и на велику кишу снаге његове. 37:7 Он запечати руку сваког човека; да сви људи познају његово дело. 37:8 Тада звери одлазе у јазбине и остају на својим местима. 37:9 Са југа долази вихор, а са севера хладноћа. 37:10 Дахом Божијим мраз се даје, и ширина вода стегнути. 37:11 И заливањем он исцрпљује густ облак, распршује свој сјај облак: 37:12 И то се окреће његовим саветима, да могу учинити шта год им заповеди на лицу света на земљи. 37:13 Он га доводи, било за исправљање, било за своју земљу, или за милосрђе. 37:14 Слушај ово, Јове: стани мирно и посматрај чудесна дела Бога. 37:15 Да ли знаш када их је Бог рашчистио и изазвао светлост свог облака да сија? 37:16 Да ли знаш балансирање облака, чудесна дела његова који је савршен у знању? 37:17 Како су ти хаљине топле, кад он умирује земљу јужним ветром? 37:18 Да ли си с њим раширио небо које је јако и као растопљено огледало? 37:19 Научи нас шта да му кажемо; јер не можемо да наручимо свој говор по разлог таме. 37:20 Хоће ли му се рећи да ја говорим? ако човек говори, сигурно ће бити прогутао. 37:21 И сада људи не виде сјајну светлост која је у облацима, већ ветар пролази и чисти их. 37:22 Лепо време долази са севера: код Бога је страшно величанство. 37:23 Додирујући Свемогућег, не можемо га сазнати: одличан је у моћи, и на суду, и у обиљу правде: неће нанети мукама. 37:24 Људи га се, дакле, боје: он не поштује никога ко је мудар срца.