Јоб
37:1 И од овога ми срце дрхти, и помера се са свог места.
37:2 Пажљиво слушајте буку његовог гласа и звук који излази из њега
његова уста.
37:3 Он га усмерава под целим небом, и своју муњу до крајева
са земље.
37:4 После њега глас урла, он грми гласом својим
екселенција; и неће их задржати кад се чује његов глас.
37:5 Бог чудесно грми својим гласом; велике ствари чини он, који
не можемо да схватимо.
37:6 Јер он каже снегу: Буди на земљи; исто тако и малим
киша, и на велику кишу снаге његове.
37:7 Он запечати руку сваког човека; да сви људи познају његово дело.
37:8 Тада звери одлазе у јазбине и остају на својим местима.
37:9 Са југа долази вихор, а са севера хладноћа.
37:10 Дахом Божијим мраз се даје, и ширина вода
стегнути.
37:11 И заливањем он исцрпљује густ облак, распршује свој сјај
облак:
37:12 И то се окреће његовим саветима, да могу учинити
шта год им заповеди на лицу света на земљи.
37:13 Он га доводи, било за исправљање, било за своју земљу, или за
милосрђе.
37:14 Слушај ово, Јове: стани мирно и посматрај чудесна дела
Бога.
37:15 Да ли знаш када их је Бог рашчистио и изазвао светлост свог облака
да сија?
37:16 Да ли знаш балансирање облака, чудесна дела његова
који је савршен у знању?
37:17 Како су ти хаљине топле, кад он умирује земљу јужним ветром?
37:18 Да ли си с њим раширио небо које је јако и као растопљено
огледало?
37:19 Научи нас шта да му кажемо; јер не можемо да наручимо свој говор по
разлог таме.
37:20 Хоће ли му се рећи да ја говорим? ако човек говори, сигурно ће бити
прогутао.
37:21 И сада људи не виде сјајну светлост која је у облацима, већ
ветар пролази и чисти их.
37:22 Лепо време долази са севера: код Бога је страшно величанство.
37:23 Додирујући Свемогућег, не можемо га сазнати: одличан је у моћи,
и на суду, и у обиљу правде: неће нанети мукама.
37:24 Људи га се, дакле, боје: он не поштује никога ко је мудар срца.