Јоб
32:1 Тако су ова три човека престала да одговарају Јову, јер је био праведан у своме
сопственим очима.
32:2 Тада се распали гнев Елијуја, сина Варахеловог Бузијца, од
род Рамов: на Јова се распали гнев његов, јер он
оправдао себе радије него Бога.
32:3 И против његова три пријатеља распали се његов гнев, јер су имали
није нашао одговор, а ипак је осудио Јова.
32:4 Елију је чекао да Јов проговори, јер су били старији од њих
он.
32:5 Када је Елиху видео да нема одговора у устима ове тројице људи,
тада се распали његов гнев.
32:6 А Елију, син Варахелов Бузијин, одговори и рече: Ја сам млад,
а ви сте веома стари; зато сам се уплашио и нисам смео да ти покажем своје
мишљење.
32:7 Рекао сам, дани треба да говоре, а мноштво година треба да учи мудрости.
32:8 Али у човеку је дух, и надахнуће Свемогућег даје
њих разумевање.
32:9 Велики људи нису увек мудри: нити стари не разумеју расуђивање.
32:10 Зато рекох: Послушајте ме; Изнећу и своје мишљење.
32:11 Гле, чекао сам твоје речи; Слушао сам ваше разлоге, док сте ви
тражио шта да каже.
32:12 Да, пазио сам на вас, и гле, није било никога од вас
убедио Јова, или је то одговорило на његове речи:
32:13 Да не бисте рекли: "Нашли смо мудрост: Бог га сруши,
не човек.
32:14 Сада он није упутио своје речи против мене, нити ћу му одговорити
са својим говорима.
32:15 Били су задивљени, нису више одговорили: престали су да говоре.
32:16 Када сам чекао, (јер они нису говорили, него су стајали и одговорили не
више;)
32:17 Рекао сам, одговорићу и на свој део, и ја ћу рећи своје мишљење.
32:18 Јер сам пун материје, дух у мени спутава ме.
32:19 Гле, мој стомак је као вино које нема отвора; спреман је да пукне
као нове флаше.
32:20 Говорићу, да се окрепим: отворићу усне своје и одговорити.
32:21 Не дозволите ми, молим вас, да прихватим било чију особу, нити да дам
ласкаве титуле човеку.
32:22 Јер ја знам да не дајем ласкаве титуле; чинећи тако мој творац би
ускоро ме одведи.