Јоб 32:1 Тако су ова три човека престала да одговарају Јову, јер је био праведан у своме сопственим очима. 32:2 Тада се распали гнев Елијуја, сина Варахеловог Бузијца, од род Рамов: на Јова се распали гнев његов, јер он оправдао себе радије него Бога. 32:3 И против његова три пријатеља распали се његов гнев, јер су имали није нашао одговор, а ипак је осудио Јова. 32:4 Елију је чекао да Јов проговори, јер су били старији од њих он. 32:5 Када је Елиху видео да нема одговора у устима ове тројице људи, тада се распали његов гнев. 32:6 А Елију, син Варахелов Бузијин, одговори и рече: Ја сам млад, а ви сте веома стари; зато сам се уплашио и нисам смео да ти покажем своје мишљење. 32:7 Рекао сам, дани треба да говоре, а мноштво година треба да учи мудрости. 32:8 Али у човеку је дух, и надахнуће Свемогућег даје њих разумевање. 32:9 Велики људи нису увек мудри: нити стари не разумеју расуђивање. 32:10 Зато рекох: Послушајте ме; Изнећу и своје мишљење. 32:11 Гле, чекао сам твоје речи; Слушао сам ваше разлоге, док сте ви тражио шта да каже. 32:12 Да, пазио сам на вас, и гле, није било никога од вас убедио Јова, или је то одговорило на његове речи: 32:13 Да не бисте рекли: "Нашли смо мудрост: Бог га сруши, не човек. 32:14 Сада он није упутио своје речи против мене, нити ћу му одговорити са својим говорима. 32:15 Били су задивљени, нису више одговорили: престали су да говоре. 32:16 Када сам чекао, (јер они нису говорили, него су стајали и одговорили не више;) 32:17 Рекао сам, одговорићу и на свој део, и ја ћу рећи своје мишљење. 32:18 Јер сам пун материје, дух у мени спутава ме. 32:19 Гле, мој стомак је као вино које нема отвора; спреман је да пукне као нове флаше. 32:20 Говорићу, да се окрепим: отворићу усне своје и одговорити. 32:21 Не дозволите ми, молим вас, да прихватим било чију особу, нити да дам ласкаве титуле човеку. 32:22 Јер ја знам да не дајем ласкаве титуле; чинећи тако мој творац би ускоро ме одведи.