Јоб
30:1 Али сада они који су млађи од мене имају у подсмеху мене, чији очеви
Презрео бих да сам био са псима мог стада.
30:2 Да, где би ми користила снага њихових руку, у коме стари
старост је страдала?
30:3 Због оскудице и глади били су усамљени; бежећи у пустињу у
некадашње време пусто и расипно.
30:4 Који сијеку сљезове по жбуњу, и коријење клеке за месо.
30:5 Били су протерани од људи, (викали су за њима као после а
лопов;)
30:6 Живети у литицама долина, у пећинама земаљским и у
стене.
30:7 Међу грмовима завијаше; испод коприве скупили су се
заједно.
30:8 Они су били деца будала, да, деца подлих људи: били су подли
него земља.
30:9 И сада сам њихова песма, да, ја сам њихова реч.
30:10 Мрзе ме, беже далеко од мене, и не штеде да ми пљуну у лице.
30:11 Зато што ми је одвезао узицу и ужалио ме, они су такође пустили
отпусти узду преда мном.
30:12 Са десне стране моје диже се младост; одгурују ми ноге, а они
подигни против мене путеве њихове пропасти.
30:13 Они кваре мој пут, постављају моју несрећу, немају помоћника.
30:14 Дођоше на мене као широка провала вода: у пустоши
откотрљали су се на мене.
30:15 Ужаси су се окренули на мене: гоне моју душу као ветар, и мој
благостање пролази као облак.
30:16 И сада се моја душа излила на мене; потрајали су дани невоље
држи ме.
30:17 Кости моје пробушене су у мени ноћу, и тетиве моје не хватају
одморити се.
30:18 Великом снагом моје болести мења се моја одећа: она ме везује
отприлике као крагна мог капута.
30:19 Он ме је бацио у блато, и постао сам као прах и пепео.
30:20 Вичем к теби, а ти ме не чујеш: ја устанем, а ти
не обраћај пажњу на мене.
30:21 Постао си окрутан према мени, својом снажном руком супротстављаш се себи
против мене.
30:22 Ти ме дижеш до ветра; натерао си ме да јашем на њему, и
раствори моју супстанцу.
30:23 Јер знам да ћеш ме одвести у смрт, иу кућу која је одређена
за све живе.
30:24 Али он неће пружити руку своју до гроба, иако плачу
у његовом уништењу.
30:25 Нисам ли плакао за оним који је био у невољи? није туговала моја душа
сиромашни?
30:26 Кад сам тражио добро, онда ме је зло нашло, и када сам чекао
светлост, дошао је мрак.
30:27 Моја црева су прокључала, и нису мировала: дани невоље су ме спречили.
30:28 Отишао сам тугујући без сунца: устао сам и плакао сам у
конгрегације.
30:29 Ја сам змајевима брат и совама друг.
30:30 Моја кожа је црна на мени, а моје кости су спаљене од врућине.
30:31 И моја харфа се претворила у тугу, и моје оргуље у њихов глас
који плачу.