Јоб 30:1 Али сада они који су млађи од мене имају у подсмеху мене, чији очеви Презрео бих да сам био са псима мог стада. 30:2 Да, где би ми користила снага њихових руку, у коме стари старост је страдала? 30:3 Због оскудице и глади били су усамљени; бежећи у пустињу у некадашње време пусто и расипно. 30:4 Који сијеку сљезове по жбуњу, и коријење клеке за месо. 30:5 Били су протерани од људи, (викали су за њима као после а лопов;) 30:6 Живети у литицама долина, у пећинама земаљским и у стене. 30:7 Међу грмовима завијаше; испод коприве скупили су се заједно. 30:8 Они су били деца будала, да, деца подлих људи: били су подли него земља. 30:9 И сада сам њихова песма, да, ја сам њихова реч. 30:10 Мрзе ме, беже далеко од мене, и не штеде да ми пљуну у лице. 30:11 Зато што ми је одвезао узицу и ужалио ме, они су такође пустили отпусти узду преда мном. 30:12 Са десне стране моје диже се младост; одгурују ми ноге, а они подигни против мене путеве њихове пропасти. 30:13 Они кваре мој пут, постављају моју несрећу, немају помоћника. 30:14 Дођоше на мене као широка провала вода: у пустоши откотрљали су се на мене. 30:15 Ужаси су се окренули на мене: гоне моју душу као ветар, и мој благостање пролази као облак. 30:16 И сада се моја душа излила на мене; потрајали су дани невоље држи ме. 30:17 Кости моје пробушене су у мени ноћу, и тетиве моје не хватају одморити се. 30:18 Великом снагом моје болести мења се моја одећа: она ме везује отприлике као крагна мог капута. 30:19 Он ме је бацио у блато, и постао сам као прах и пепео. 30:20 Вичем к теби, а ти ме не чујеш: ја устанем, а ти не обраћај пажњу на мене. 30:21 Постао си окрутан према мени, својом снажном руком супротстављаш се себи против мене. 30:22 Ти ме дижеш до ветра; натерао си ме да јашем на њему, и раствори моју супстанцу. 30:23 Јер знам да ћеш ме одвести у смрт, иу кућу која је одређена за све живе. 30:24 Али он неће пружити руку своју до гроба, иако плачу у његовом уништењу. 30:25 Нисам ли плакао за оним који је био у невољи? није туговала моја душа сиромашни? 30:26 Кад сам тражио добро, онда ме је зло нашло, и када сам чекао светлост, дошао је мрак. 30:27 Моја црева су прокључала, и нису мировала: дани невоље су ме спречили. 30:28 Отишао сам тугујући без сунца: устао сам и плакао сам у конгрегације. 30:29 Ја сам змајевима брат и совама друг. 30:30 Моја кожа је црна на мени, а моје кости су спаљене од врућине. 30:31 И моја харфа се претворила у тугу, и моје оргуље у њихов глас који плачу.