Јоб
16:1 Тада Јов одговори и рече:
16:2 Чуо сам много таквих ствари: сви сте јадни утешитељи.
16:3 Хоће ли сујетним речима бити крај? или шта те охрабрује да ти
ансверест?
16:4 И ја бих могао да говорим као и ви: да је ваша душа на месту моје душе, ја
могао бих гомилати речи против тебе и одмахнути главом на тебе.
16:5 Али ја бих те ојачао устима својим и покретом усана својих
треба да умири своју тугу.
16:6 Иако говорим, туга моја није оправдана, и ако се уздржим, шта
Олакшао сам?
16:7 Али сада ме је уморио, опустошио си све моје друштво.
16:8 И напунио си ме борама, што је сведок против мене.
и моја виткост која се диже у мени сведочи о лицу мом.
16:9 Раздире ме у гневу своме, који ме мрзи, гњечи ме својим
зуби; непријатељ мој изоштри очи на мене.
16:10 Зјапили су на мене својим устима; ударили су ме на
образ прекорно; окупили су се против мене.
16:11 Бог ме је предао безбожницима и предао ме у руке
злих.
16:12 Био сам опуштен, али ме је разбио на комаде;
мој врат, и раздрмао ме, и поставио ме за његов знак.
16:13 Његови стрелци ме окружују, он цепа узде моје, и
не штеди; он излива жуч моју на земљу.
16:14 Он ме ломи ломом за проломом, трчи на мене као џин.
16:15 Сашио сам костријет на кожу своју, и рог свој у прах упрљао.
16:16 Лице ми је прљаво од плача, а на капцима је сенка смрти;
16:17 Не за било какву неправду у мојим рукама: и моја молитва је чиста.
16:18 О земљо, не покривај моју крв, и нека мој вапај нема места.
16:19 И сада, гле, мој сведок је на небу, и мој запис је на висини.
16:20 Пријатељи ме руже, али моје око лије сузе Богу.
16:21 О кад би се неко могао залагати за човека пред Богом, као што се човек залаже за своје
комшија!
16:22 Кад дође неколико година, онда ћу ићи путем одакле нећу
повратак.