Јоб 16:1 Тада Јов одговори и рече: 16:2 Чуо сам много таквих ствари: сви сте јадни утешитељи. 16:3 Хоће ли сујетним речима бити крај? или шта те охрабрује да ти ансверест? 16:4 И ја бих могао да говорим као и ви: да је ваша душа на месту моје душе, ја могао бих гомилати речи против тебе и одмахнути главом на тебе. 16:5 Али ја бих те ојачао устима својим и покретом усана својих треба да умири своју тугу. 16:6 Иако говорим, туга моја није оправдана, и ако се уздржим, шта Олакшао сам? 16:7 Али сада ме је уморио, опустошио си све моје друштво. 16:8 И напунио си ме борама, што је сведок против мене. и моја виткост која се диже у мени сведочи о лицу мом. 16:9 Раздире ме у гневу своме, који ме мрзи, гњечи ме својим зуби; непријатељ мој изоштри очи на мене. 16:10 Зјапили су на мене својим устима; ударили су ме на образ прекорно; окупили су се против мене. 16:11 Бог ме је предао безбожницима и предао ме у руке злих. 16:12 Био сам опуштен, али ме је разбио на комаде; мој врат, и раздрмао ме, и поставио ме за његов знак. 16:13 Његови стрелци ме окружују, он цепа узде моје, и не штеди; он излива жуч моју на земљу. 16:14 Он ме ломи ломом за проломом, трчи на мене као џин. 16:15 Сашио сам костријет на кожу своју, и рог свој у прах упрљао. 16:16 Лице ми је прљаво од плача, а на капцима је сенка смрти; 16:17 Не за било какву неправду у мојим рукама: и моја молитва је чиста. 16:18 О земљо, не покривај моју крв, и нека мој вапај нема места. 16:19 И сада, гле, мој сведок је на небу, и мој запис је на висини. 16:20 Пријатељи ме руже, али моје око лије сузе Богу. 16:21 О кад би се неко могао залагати за човека пред Богом, као што се човек залаже за своје комшија! 16:22 Кад дође неколико година, онда ћу ићи путем одакле нећу повратак.