Јоб
11:1 Тада одговори Софар Наамаћанин и рече:
11:2 Зар не би требало одговорити на мноштво речи? и треба ли човек пун
бити оправдан разговор?
11:3 Да ли твоје лажи треба да натерају људе да ћуте? а кад се ругаш, хоћеш
нико те не стиди?
11:4 Јер си рекао: Моја наука је чиста, и чист сам у очима твојим.
11:5 Али кад би Бог проговорио и отворио усне против тебе;
11:6 И да би ти открио тајне мудрости, да су двоструке
на оно што јесте! Знај дакле да Бог тражи од тебе мање него
безакоње твоје заслужује.
11:7 Можеш ли тражењем пронаћи Бога? можеш ли сазнати Свемогућег
до савршенства?
11:8 Висок је као небо; шта можеш да урадиш? дубље од пакла; Шта
можеш ли знати?
11:9 Мера му је дужа од земље и шира од мора.
11:10 Ако одсече, и заћути, или се окупи, ко ће му онда спречити?
11:11 Јер он познаје сујетне људе, види и зло; неће ли онда
размисли?
11:12 Јер сујетан човек би био мудар, иако се човек роди као магаре дивље.
11:13 Ако припремиш своје срце, и пружиш руке своје према њему;
11:14 Ако је безакоње у твојој руци, удаљи га и не пусти зло
настани се у шаторима твојим.
11:15 Јер тада ћеш подићи лице своје без мрље; да, бићеш
постојани и не бој се:
11:16 Јер ћеш заборавити своју беду и запамтити је као воду која
умрети:
11:17 И твоје ће доба бити јасније од поднева, ти ћеш сијати,
бићеш као јутро.
11:18 И бићеш сигуран, јер постоји нада; да, копаћеш
о теби, и ти ћеш се одморити у сигурности.
11:19 И ти ћеш лећи, и нико те неће уплашити; да, многи
одговараће ти.
11:20 Али очи злих ће нестати, и неће побећи, и
њихова нада биће као одустајање од духа.