Јоб 11:1 Тада одговори Софар Наамаћанин и рече: 11:2 Зар не би требало одговорити на мноштво речи? и треба ли човек пун бити оправдан разговор? 11:3 Да ли твоје лажи треба да натерају људе да ћуте? а кад се ругаш, хоћеш нико те не стиди? 11:4 Јер си рекао: Моја наука је чиста, и чист сам у очима твојим. 11:5 Али кад би Бог проговорио и отворио усне против тебе; 11:6 И да би ти открио тајне мудрости, да су двоструке на оно што јесте! Знај дакле да Бог тражи од тебе мање него безакоње твоје заслужује. 11:7 Можеш ли тражењем пронаћи Бога? можеш ли сазнати Свемогућег до савршенства? 11:8 Висок је као небо; шта можеш да урадиш? дубље од пакла; Шта можеш ли знати? 11:9 Мера му је дужа од земље и шира од мора. 11:10 Ако одсече, и заћути, или се окупи, ко ће му онда спречити? 11:11 Јер он познаје сујетне људе, види и зло; неће ли онда размисли? 11:12 Јер сујетан човек би био мудар, иако се човек роди као магаре дивље. 11:13 Ако припремиш своје срце, и пружиш руке своје према њему; 11:14 Ако је безакоње у твојој руци, удаљи га и не пусти зло настани се у шаторима твојим. 11:15 Јер тада ћеш подићи лице своје без мрље; да, бићеш постојани и не бој се: 11:16 Јер ћеш заборавити своју беду и запамтити је као воду која умрети: 11:17 И твоје ће доба бити јасније од поднева, ти ћеш сијати, бићеш као јутро. 11:18 И бићеш сигуран, јер постоји нада; да, копаћеш о теби, и ти ћеш се одморити у сигурности. 11:19 И ти ћеш лећи, и нико те неће уплашити; да, многи одговараће ти. 11:20 Али очи злих ће нестати, и неће побећи, и њихова нада биће као одустајање од духа.