Јоб
10:1 Душа моја уморна је од живота мога; Ја ћу своју жалбу оставити на себи; И
говориће у горчини душе моје.
10:2 Рећи ћу Богу: Не осуђуј ме; покажи ми зашто
такмичи се са мном.
10:3 Да ли је добро за тебе да тлачиш, да
презри дело руку својих и заблистај по савету
зао?
10:4 Имаш ли очи од меса? или видиш као човек?
10:5 Да ли су твоји дани као људски? су твоје године као људски дани,
10:6 Да истражујеш безакоње моје, и истражујеш грех мој?
10:7 Ти знаш да нисам зао; и нема никога ко би могао да избави
из твоје руке.
10:8 Руке твоје створише ме и саздаше ме около; ипак ти
не уништи ме.
10:9 Упамти, молим те, да си ме направио као глину; и увенуће
опет ме доводиш у прах?
10:10 Ниси ли ме излио као млеко, и усирио ме као сир?
10:11 Ти си ме обукао кожом и месом, и оградио ме костима
и тетиве.
10:12 Ти си ми дао живот и наклоност, и твоја посета је сачувала
мој дух.
10:13 И ове ствари си сакрио у свом срцу: Знам да је ово са
те.
10:14 Ако згрешим, ти ме означаваш, и нећеш ме ослободити од мог
безакоње.
10:15 Ако сам зао, тешко мени; и ако будем праведан, нећу подићи
у моју главу. пун сам збуњености; зато види моју невољу;
10:16 Јер се повећава. Ти ме ловиш као љутог лава: и опет ти
покажи се чудесним на мени.
10:17 Обнављаш своје сведоке против мене и појачаваш гнев
у зависности од мене; промене и рат су против мене.
10:18 Зашто си ме онда извео из материце? Ох да сам имао
одустао од духа, и ниједно око ме није видело!
10:19 Требало је да будем као да нисам био; Требало је да ме носе
од материце до гроба.
10:20 Нису ли моји дани мали? престани онда и пусти ме да узмем
утеши мало,
10:21 Пре него што одем одакле се нећу вратити, чак ни у земљу таме и
сенка смрти;
10:22 Земља таме, као сама тама; и сенке смрти,
без икаквог реда, и где је светлост као тама.