Јоб 10:1 Душа моја уморна је од живота мога; Ја ћу своју жалбу оставити на себи; И говориће у горчини душе моје. 10:2 Рећи ћу Богу: Не осуђуј ме; покажи ми зашто такмичи се са мном. 10:3 Да ли је добро за тебе да тлачиш, да презри дело руку својих и заблистај по савету зао? 10:4 Имаш ли очи од меса? или видиш као човек? 10:5 Да ли су твоји дани као људски? су твоје године као људски дани, 10:6 Да истражујеш безакоње моје, и истражујеш грех мој? 10:7 Ти знаш да нисам зао; и нема никога ко би могао да избави из твоје руке. 10:8 Руке твоје створише ме и саздаше ме около; ипак ти не уништи ме. 10:9 Упамти, молим те, да си ме направио као глину; и увенуће опет ме доводиш у прах? 10:10 Ниси ли ме излио као млеко, и усирио ме као сир? 10:11 Ти си ме обукао кожом и месом, и оградио ме костима и тетиве. 10:12 Ти си ми дао живот и наклоност, и твоја посета је сачувала мој дух. 10:13 И ове ствари си сакрио у свом срцу: Знам да је ово са те. 10:14 Ако згрешим, ти ме означаваш, и нећеш ме ослободити од мог безакоње. 10:15 Ако сам зао, тешко мени; и ако будем праведан, нећу подићи у моју главу. пун сам збуњености; зато види моју невољу; 10:16 Јер се повећава. Ти ме ловиш као љутог лава: и опет ти покажи се чудесним на мени. 10:17 Обнављаш своје сведоке против мене и појачаваш гнев у зависности од мене; промене и рат су против мене. 10:18 Зашто си ме онда извео из материце? Ох да сам имао одустао од духа, и ниједно око ме није видело! 10:19 Требало је да будем као да нисам био; Требало је да ме носе од материце до гроба. 10:20 Нису ли моји дани мали? престани онда и пусти ме да узмем утеши мало, 10:21 Пре него што одем одакле се нећу вратити, чак ни у земљу таме и сенка смрти; 10:22 Земља таме, као сама тама; и сенке смрти, без икаквог реда, и где је светлост као тама.