Јоб
4:1 Тада одговори Елифаз Теманац и рече:
4:2 Ако покушамо да разговарамо с тобом, хоћеш ли бити ожалошћен? али ко може
суздржати се од говора?
4:3 Гле, поучио си многе, и оснажио си слабе
руке.
4:4 Твоје речи су подупрле онога који је падао, а ти си ојачао
слабашна колена.
4:5 Али сада је дошло на тебе, и ти си се онесвестио; дотиче те се, и
узнемирен си.
4:6 Није ли ово твој страх, твоје поуздање, твоја нада и праведност
путеви твоји?
4:7 Упамти, молим те, ко је икада погинуо, будући да је невин? или где су били
праведник одсечен?
4:8 Као што сам видео, они који ору безакоње и сеју зло, жању
исти.
4:9 Од дува Божијег гину, и од даха ноздрва његових
конзумирали су.
4:10 Рика лава, и глас љутог лава, и зуби
од младих лавова, сломљени су.
4:11 Стари лав пропада у недостатку плена, а крупни лавови су
расути по иностранству.
4:12 Сада ми је нешто тајно донето, и ухо моје прими мало
од тога.
4:13 У мислима из ноћних визија, када пада дубок сан
мушкарци,
4:14 Обузе ме страх и дрхтавица, од које се све кости моје потресе.
4:15 Тада је дух прошао пред мојим лицем; длака мога се дигла:
4:16 Стајао је мирно, али нисам могао да разазнам његов облик: слика је била
пред мојим очима је завладала тишина и чуо сам глас који је говорио:
4:17 Да ли ће смртни човек бити праведнији од Бога? да ли ће човек бити чистији од
његов творац?
4:18 Гле, он се не узда у своје слуге; и својим анђелима задужио
лудост:
4:19 Колико мање у онима који живе у кућама од глине, чији је темељ
у праху који се смрви пре мољца?
4:20 Уништавају се од јутра до вечери: нестају заувек напољу
било који у вези с тим.
4:21 Не одлази ли њихова узвишеност која је у њима? чак и умиру
без мудрости.