Јоб 4:1 Тада одговори Елифаз Теманац и рече: 4:2 Ако покушамо да разговарамо с тобом, хоћеш ли бити ожалошћен? али ко може суздржати се од говора? 4:3 Гле, поучио си многе, и оснажио си слабе руке. 4:4 Твоје речи су подупрле онога који је падао, а ти си ојачао слабашна колена. 4:5 Али сада је дошло на тебе, и ти си се онесвестио; дотиче те се, и узнемирен си. 4:6 Није ли ово твој страх, твоје поуздање, твоја нада и праведност путеви твоји? 4:7 Упамти, молим те, ко је икада погинуо, будући да је невин? или где су били праведник одсечен? 4:8 Као што сам видео, они који ору безакоње и сеју зло, жању исти. 4:9 Од дува Божијег гину, и од даха ноздрва његових конзумирали су. 4:10 Рика лава, и глас љутог лава, и зуби од младих лавова, сломљени су. 4:11 Стари лав пропада у недостатку плена, а крупни лавови су расути по иностранству. 4:12 Сада ми је нешто тајно донето, и ухо моје прими мало од тога. 4:13 У мислима из ноћних визија, када пада дубок сан мушкарци, 4:14 Обузе ме страх и дрхтавица, од које се све кости моје потресе. 4:15 Тада је дух прошао пред мојим лицем; длака мога се дигла: 4:16 Стајао је мирно, али нисам могао да разазнам његов облик: слика је била пред мојим очима је завладала тишина и чуо сам глас који је говорио: 4:17 Да ли ће смртни човек бити праведнији од Бога? да ли ће човек бити чистији од његов творац? 4:18 Гле, он се не узда у своје слуге; и својим анђелима задужио лудост: 4:19 Колико мање у онима који живе у кућама од глине, чији је темељ у праху који се смрви пре мољца? 4:20 Уништавају се од јутра до вечери: нестају заувек напољу било који у вези с тим. 4:21 Не одлази ли њихова узвишеност која је у њима? чак и умиру без мудрости.