Јоб
2:1 Опет је био дан када су синови Божији дошли да се представе
пред Господом, а међу њих је дошао и Сатана да се представи
пред Господом.
2:2 И рече Господ сатани: Одакле долазиш? И Сатана
одговори Господ и рече: Од иласка по земљи и амо
од ходања горе-доле у њему.
2:3 И рече Господ сатани: јеси ли помислио на слугу мог Јова?
нема таквога на земљи, човека савршеног и правог, један
који се боји Бога и клони се зла? и даље чврсто држи своје
интегритет, иако си ме покренуо против њега, да га уништим споља
узрок.
2:4 И Сатана одговори Господу и рече: Кожа за кожу, да, све што
човек има да да за живот свој.
2:5 Али испружи сада руку своју, и дотакни се његове кости и тела његовог, и њега
проклеће те у лице.
2:6 И рече Господ сотони: Гле, он је у твојој руци; али сачувај његову
живот.
2:7 Тако је сатана изашао из лица Господњег и ударио Јова
ране чиреве од табана до тјемена.
2:8 И узе му уломак да се њиме оструже; и он седе
међу пепелом.
2:9 Тада му жена рече: Да ли још увек задржаваш своју беспрекорност?
прокуни Бога и умри.
2:10 Али он јој рече: Ти говориш као једна од лудих жена
говори. Шта? хоћемо ли примити добро из руке Божије и хоћемо ли
не примити зло? У свему томе Јов није сагрешио својим уснама.
2:11 Сада када су Јовова три пријатеља чула за све ово зло које се догодило
него, дођоше сваки из свог места; Елифаз Теманац, и
Билдад из Шуха и Софар из Наамата, јер су они направили
договорено да заједно дођемо да оплакујемо и да га тешимо.
2:12 И кад су подигли очи своје издалека и не познаше га, они
подигоше глас и заплакаше; и изнајмљују свако своју мантију и
посули прашином на њихове главе према небу.
2:13 И седоше с њим на земљу седам дана и седам ноћи,
и нико му не проговори ни речи, јер видеше да је жалост његова велика
велики.