Јоб 2:1 Опет је био дан када су синови Божији дошли да се представе пред Господом, а међу њих је дошао и Сатана да се представи пред Господом. 2:2 И рече Господ сатани: Одакле долазиш? И Сатана одговори Господ и рече: Од иласка по земљи и амо од ходања горе-доле у њему. 2:3 И рече Господ сатани: јеси ли помислио на слугу мог Јова? нема таквога на земљи, човека савршеног и правог, један који се боји Бога и клони се зла? и даље чврсто држи своје интегритет, иако си ме покренуо против њега, да га уништим споља узрок. 2:4 И Сатана одговори Господу и рече: Кожа за кожу, да, све што човек има да да за живот свој. 2:5 Али испружи сада руку своју, и дотакни се његове кости и тела његовог, и њега проклеће те у лице. 2:6 И рече Господ сотони: Гле, он је у твојој руци; али сачувај његову живот. 2:7 Тако је сатана изашао из лица Господњег и ударио Јова ране чиреве од табана до тјемена. 2:8 И узе му уломак да се њиме оструже; и он седе међу пепелом. 2:9 Тада му жена рече: Да ли још увек задржаваш своју беспрекорност? прокуни Бога и умри. 2:10 Али он јој рече: Ти говориш као једна од лудих жена говори. Шта? хоћемо ли примити добро из руке Божије и хоћемо ли не примити зло? У свему томе Јов није сагрешио својим уснама. 2:11 Сада када су Јовова три пријатеља чула за све ово зло које се догодило него, дођоше сваки из свог места; Елифаз Теманац, и Билдад из Шуха и Софар из Наамата, јер су они направили договорено да заједно дођемо да оплакујемо и да га тешимо. 2:12 И кад су подигли очи своје издалека и не познаше га, они подигоше глас и заплакаше; и изнајмљују свако своју мантију и посули прашином на њихове главе према небу. 2:13 И седоше с њим на земљу седам дана и седам ноћи, и нико му не проговори ни речи, јер видеше да је жалост његова велика велики.