Јеремија 20:1 Пашур, син свештеника Имера, који је такође био главни намесник у дом Господњи чуо да је Јеремија ово прорекао. 20:2 Тада је Пашур ударио Јеремију пророка, и метнуо га у колут који били су на високим вратима Венијаминовим, која су била код дома Господњег. 20:3 И догоди се сутрадан, да Пашур роди Јеремију ван залиха. Тада му Јеремија рече: Господ није позвао твоје име Пашур, али Магормисабиб. 20:4 Јер овако вели Господ: Ево, учинићу те страхом за себе, и свим пријатељима твојим: и они ће пасти од мача свог непријатеље, и твоје ће очи то гледати, и предаћу сву Јуду руку цара вавилонског, и он ће их одвести у ропство Вавилон, и побиће их мачем. 20:5 Штавише, ја ћу избавити сву снагу овог града, и све трудове његове, и све драгоцености његове, и све благо краљева Јудиних даћу у руке њихове непријатеље, који ће их покварити, узети и однети Вавилон. 20:6 И ти, Пасхур, и сви који живе у твојој кући ући ћеш ропство: и доћи ћеш у Вавилон, и тамо ћеш умрети, и бићеш сахрањен тамо, ти и сви твоји пријатељи којима си прорекао лажи. 20:7 О Господе, преварио си ме, и ја сам преварен: ти си јачи него ја, и победио сам: ругају ми се сваки дан, сви се ругају ја. 20:8 Јер откад сам говорио, викао сам, викао сам насиље и плен; због реч Господња ми је сваки дан била на срамоту и на подсмех. 20:9 Тада рекох, нећу га спомињати, нити ћу више говорити на његовом име. Али његова реч је била у мом срцу као ужарени огањ затворен у мом кости, и био сам уморан од стрпљења, и нисам могао да останем. 20:10 Јер сам чуо клевету многих, страх са свих страна. Пријави, кажу они, и ми ћемо то извести. Сви моји познаници су гледали да се зауставим, говорећи: Можда ће бити намамљен, и ми ћемо га победити, и ми ћемо му се осветити. 20:11 Али Господ је са мном као силни страшни, дакле мој прогонитељи ће посрнути и неће надвладати: биће веома постиђен; јер они неће успети: њихова вечна пометња никада неће бити заборављен. 20:12 Али, Господе над војскама, који искушаваш праведника и видиш узде и срце, дај да видим твоју освету над њима, јер сам теби отворио мој узрок. 20:13 Певајте Господу, хвалите Господа, јер је избавио душу сиромаха из руку зликоваца. 20:14 Проклет био дан у који сам се родио: нека не буде дан у који сам мајка моја оголи ме благословена. 20:15 Нека је проклет човек који је донео вест мом оцу говорећи: Мушко дете роди ти се; чинећи га веома обрадованим. 20:16 И нека тај човек буде као градови које је Господ срушио и покајао се не: и нека чује вапај ујутру и вику на ноонтиде; 20:17 Јер ме није убио из материце; или да је моја мајка могла бити мој гроб, и њена материца да увек буде велика са мном. 20:18 Због чега сам изашао из материце да видим труд и тугу, да мој дане треба конзумирати са стидом?