Јеремија
20:1 Пашур, син свештеника Имера, који је такође био главни намесник у
дом Господњи чуо да је Јеремија ово прорекао.
20:2 Тада је Пашур ударио Јеремију пророка, и метнуо га у колут који
били су на високим вратима Венијаминовим, која су била код дома Господњег.
20:3 И догоди се сутрадан, да Пашур роди Јеремију
ван залиха. Тада му Јеремија рече: Господ није позвао
твоје име Пашур, али Магормисабиб.
20:4 Јер овако вели Господ: Ево, учинићу те страхом за себе,
и свим пријатељима твојим: и они ће пасти од мача свог
непријатеље, и твоје ће очи то гледати, и предаћу сву Јуду
руку цара вавилонског, и он ће их одвести у ропство
Вавилон, и побиће их мачем.
20:5 Штавише, ја ћу избавити сву снагу овог града, и све
трудове његове, и све драгоцености његове, и све
благо краљева Јудиних даћу у руке њихове
непријатеље, који ће их покварити, узети и однети
Вавилон.
20:6 И ти, Пасхур, и сви који живе у твојој кући ући ћеш
ропство: и доћи ћеш у Вавилон, и тамо ћеш умрети, и
бићеш сахрањен тамо, ти и сви твоји пријатељи којима си
прорекао лажи.
20:7 О Господе, преварио си ме, и ја сам преварен: ти си јачи
него ја, и победио сам: ругају ми се сваки дан, сви се ругају
ја.
20:8 Јер откад сам говорио, викао сам, викао сам насиље и плен; због
реч Господња ми је сваки дан била на срамоту и на подсмех.
20:9 Тада рекох, нећу га спомињати, нити ћу више говорити на његовом
име. Али његова реч је била у мом срцу као ужарени огањ затворен у мом
кости, и био сам уморан од стрпљења, и нисам могао да останем.
20:10 Јер сам чуо клевету многих, страх са свих страна. Пријави, кажу они,
и ми ћемо то извести. Сви моји познаници су гледали да се зауставим, говорећи:
Можда ће бити намамљен, и ми ћемо га победити, и
ми ћемо му се осветити.
20:11 Али Господ је са мном као силни страшни, дакле мој
прогонитељи ће посрнути и неће надвладати: биће
веома постиђен; јер они неће успети: њихова вечна пометња
никада неће бити заборављен.
20:12 Али, Господе над војскама, који искушаваш праведника и видиш узде и
срце, дај да видим твоју освету над њима, јер сам теби отворио
мој узрок.
20:13 Певајте Господу, хвалите Господа, јер је избавио душу
сиромаха из руку зликоваца.
20:14 Проклет био дан у који сам се родио: нека не буде дан у који сам мајка моја
оголи ме благословена.
20:15 Нека је проклет човек који је донео вест мом оцу говорећи: Мушко дете
роди ти се; чинећи га веома обрадованим.
20:16 И нека тај човек буде као градови које је Господ срушио и покајао се
не: и нека чује вапај ујутру и вику на
ноонтиде;
20:17 Јер ме није убио из материце; или да је моја мајка могла бити
мој гроб, и њена материца да увек буде велика са мном.
20:18 Због чега сам изашао из материце да видим труд и тугу, да мој
дане треба конзумирати са стидом?